Прейдз на змист

Ноктурно

Материял зоз Википедиї

Ноктурно (ит. Notturno, франц. Nocturnal, нєм. Nachtmusik –ноцна музика) то музична композиция, лиричного, покус жалосного характеру. Мелодия базована найчастейше на розвитей, широкей мелодичносци.

История ноктурна

[ушориц | ушор жридло]

Жанр ноктурно ше зявел у штреднїм вику. Теди ноктурно бул часц вирскей католїцкей служби, хтора ше одвивала коло полноци и швитаньом (як цо у православних утриньох). У 18. вику ноктурно настал зоз релиґиозного жанру, хтори ше трансформовал до камерного дїла и виводзели ше вноци под отвореним нєбом (Nachtmusik). Класични ноктурно нє бул у дотику зоз сучасним похопйованьом жанра (то нє була лирска миниятура) и часто бул писани у сонатно-симфонийским циклусу (напр. Моцартова „Мала ноцна музика”).

Медзи першима композиторами хтори компоновал сучасни ноктурно за клавир то ирски композитор Джон Филд (1782-1837)[1], його 18 клавирски ноктурна и нєшка на репертоару пиянистох.

У романтизме ноктурно бул облюбена клавирска миниятура. Композиторе найчастейше писали ноктурна за клавир, а менєй за други инструменти лєбо за глас. Медзитим заш лєм у музичней литератури мож найсц ноктурна написани за рижнородни ансамбли и оркестри. Найзначнєйши розвой ноктурна витворел ше у творчосци польского композитора Фредерика Шопена. Шопен написал 21 ноктурна за клавир у хторих богатша текстура и фиґурация гармонийох а похасновал шлєбоднєйшу форму композициї. Ноктурно писани по форми зложенєй писнї виражайней мелодиї и розложених акордох.[2]

Роберт Шуман наставел компоновац ноктурна по углядзе и стилу Шопена. Свою романтичну чувствительносц компонованя виражел и змесцел до циклусу клавирских композицийох под назву Карневал (12 клавирски ноктурна).

Ноктурна компоновали: Карл Черни, Франц Лист, Едвард Ґриґ, русийски композиторе: Михаил Ґлинка, Милий Балакирєв, Петро Илїч Чайковски и други.

Помедзи оркестрових дїлох того жанру найпознатши ноктурна Феликса Менделсона написани по Шекспировей комедиї Сон лєтней ноци. А три винїмково приклади импресионистичней музики то три ноктурна (Хмари, Феститивносц, Сирени) Клода Дебисия.

Шопенː Nocturne Es dur, Op. 55 No.2
Nocturne, Es dur, Op. 9 No.2


Ноктурно 20.вику

[ушориц | ушор жридло]

За ноктурно пообщено мож повесц же то мирни и oпущуюци композициї. Часто експресивни, лирични, дакеди аж пребарз смутни, алє зоз пракси композициї зоз форму ноктурна приноша и други рижни розположеня; напр. други Дебисийов ноктурно за оркестер, Фетес, барз весели, а тиж таки розположенши и живши часци Ноктурна и тарантели Карола Шимановского (1915.рок) и Симфонийского ноктурна за сам соло клавир Кайгосруа Шапойджию-Сорабджию (1977-78).

У 20. вику, даєдни композиторе пробовали превипитац уметнїцку сущносц ноктурна, так же би нє приказовали лирски ноцни сни, алє и страшни визиї и природни звуки ноцного швета. Таки приступ започал Роберт Шуман у циклусу (Nachtstücke); а таки приступ ше активнєйше манифестовал у дїлох Паула Гиндемита (Свита «1922»), Бели Бартока («Ноцна музика»), Александра Скрябина, Ерик Сатия и велїх других сучасних композиторох 20.вику.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Янкелевич В. Le nocturne. — Париж, 1957
  • Марина Малкиель. Цикл лекций по истории зарубежной музыки (Век романтизма)

Вонкашня вяза

[ушориц | ушор жридло]
  • Ноктюрн Kuznecov K.A. // Никко — Отолиты. — М. Советская энциклопедия, 1974. — С. 94. — (Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров ; 1969—1978, т. 18).
  • Harrison James, Wignall "Mozart and the 'Duetto Notturno' Tradition", Mozart-Jahrbuch, 1993.

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Sergio Antonio del Rio: Nocturno Jhon Field. Fabian Norman Verlag, abgerufen am 18. Juni 2017.
  2. Koraljka Kos: Dora Pejačević.Život i rad. Hrsg.: Marija Božić. Muzički informativni centar, Zagreb 1987, S. 64.