Мецосопран


Мецосопран (од ит. mezzo soprano «полусопран»; франц. bas-dessus; нєм. die Mezzosoprane) то єден зоз женских гласох, припада и хлапцовским гласом, хтори ше по висини тонох находзи медзи алтом и сопраном. Од сопранох ше розликує по завартейшей (цмейшей) фарби гласу и нїзшим реґистру: од а–h малей октави по b 2 (у другей октави) [1] винїмково по c3 (високе c3). Мецосопран ше ище волa сопран II. Винїмково дзепоєдни мецосопрани можу шпивац и по два тони нїжей и висше од просекового розпону (приклад на клавиятури).
Историят
[ушориц | ушор жридло]Хлопски шпиваче кастрати дакеди шпивали у мецосопрановим вокалним розпону (дияпазону). Даєдни улоги у оперох писани за женски мецосопрани так же би вони могли буц у улоги леґиньох-хлапцох лєбо ангелох зоз типично дакус висшим гласом. Таки приклад у Моцартовей опери Фиґарова женїдба улога Керубини.
Мецосопрани маю найчастейше секундарни улоги у оперох. Постоя и винїмки: улога Кармен у истоименей опери и других французких оперох зоз 19. вику, Росина у опери Севильски байбер итд. Медзитим, тоти улоги шпиваю и сопрани.
Мецосопрани були заступени и у барокней музики, старей музики и барокней опери. Даєдни улоги предвидзени за лєгчейши субрет сопрани, шпиваю мецосопрани, хтори часто полнєйши, драматичнєйше виражую улоги.Таки улоги ше находза у Моцартових оперох, Пєтра Маскнїя, Рихарда Ваґнера и других.
Мецосопрани мож змесциц до трох катеґорийох: колоратурни, лирски и драмски.
Колоратурни мецосопрани маю барз рухоми глас у високим реґистру. Од нїх ше вимага виртуозносц у шпиваню швидких музичних пасажох.
Колоратурни мецосопрани маю импресивни и упечатлїви високи тони алє їм найприємнєйше шпивац у штредку свойого розпону, нє на верху високих тонох. Шпивачки того гласу успишно шпиваю улоги писани за гласи кастрата. Оперски шпивачки того типа то: Чечилия Бартоли, Тереза Берґанца, Мерилин Хорн и Елина Ґаранча. Маґдалена Кожена.
Лирски мецосопрани маю нїжни, чувствительни, плачуци, дакеди аж запомагаюци (лакримозни) глас.Тот тип гласа идеални за улоги зоз хторим женски шпивачки можу толковац у опери хлопски особи. Оперски шпивачки того типа гласу то: Дженет Бейкер, Аґнес Балтса, Малена Арнман, Маґдалена Кожена, Татяна Троянос и Фредерика фон Штаде.
Драмски мецосопрани маю моцни глас у штреднїм реґистру, зоз хторим можу у композициї надмоцнїц оркестер и хор. У високим реґистру глас им нїжнии, приємни ,,ширши и моцнєйши од лирских и колоратурних мецосопранох. Тот глас ма менши схопносци од колоратурного мецосопрана. Розпон гласу приблїжно од f у малей октави до g2 у другей октави.
Драмски мецосопран може зоз лєгкосцу шпиваюци надвладац и буц моцнєйши од хора и оркестри. Часто тот глас бул хасновани у 19. вику же би приказал старши особи–найчастейше жени, мацери, босорки, зли особи.
Ариї за тот глас окреме любели писац композиторе: Дюзепе Верди, Рихард Ваґнер, Рихард Штраус.
Найпознатши драмски мецоспрани то: Ирина Архипова (шпивала и алт улоги), Фйоренца Косото, Бисерка Цвеїч, Криста Лудвиґ, Дюлиєта Симионато и Ширли Верет.

Мецосопрански типични улоги у оперох
[ушориц | ушор жридло]Колоратурни моцосопрани:
- Изабела (Италиянка у Алжиру, Дьоакино Росини)
- Юлиє Цезар (Юлиє Цезар, Ґероґ Фридрих Гендл)
- Леонора (Фаворита, Ґаетано Доницети)
- Орсини (Лукреция Борджия, Ґаетано Доницети)
- Росина (Севильски байбер, Дьоакино Росини)
- Танкреди (Танкреди, Дьоакино Росини)

Лирски мецосопрани:
- Дидона, (Дидона и Енея, Генри Персл)
- Дорабела (Так робя шицки, В. А. Моцарт)
- Кармен (Кармен, Жорж Бизе)-може буц и улога за драмски мецосопран
- Керубино (Фиґарова женїдба, В. А. Моцарт)
- Лола (Кавалерия рустикана, Пєтро Масканї)
- Октавиян (Кавалєр з ружу, Рихард Штраус)
- Орловски (Шлєпи миш, Йоган Штраус)
- Пепелюґа (Пепелюґа, Дьоакино Росини)
- Сузуки (Мадам Батерфлай, Дякомо Пучини)
- Флора Бервоа (Травията, Дюзепе Верди)
- Шарлота (Вертер, Жил Масне)
Драмски мецосопрани:
- Амнерис (Аида, Дюзепе Верди)
- Азучена (Трубадур, Дюзепе Верди)
- Дидона (Троянци, Гектор Берлиоз)
- Кармен (Кармен, Жорж Бизе) - може буц и улога за лирски мецосопран
- Далила (Самсон и Далила, Камий Сен-Санс)
- Марина (Борис Ґодунов, Модест Мусорґски)
- Ортруд (Лоенґрин, Рихард Ваґнер)
- Принцеза од Еболия (Дон Карлос, Дюзепе Верди)
- Фрика (Райнско злато; Валкири, Рихард Ваґнер)
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Соловьёв Н. Ф. Голос, в вокальной музыке // словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.).— СПб., 1890—1907.
Вонкашня вяза
[ушориц | ушор жридло]- Ирина Архипова драмски мецосопран, Ф. Шуберт: Серенада you tube. com
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Belcanto ru. Меццо-сопрано. 25 юлий 2013. Архивоване. 18 август 2013.