Прейдз на змист

Алт

Материял зоз Википедиї
Розпон женского гласу алт (жовта типка на калaвиятури означує тон c1)

Алт (од лат. altus високи, нєм. Alt, ит. Contralto, франц. Alto, hautecontre)

Розпон алта написани у алт и виолинским ключу

То найглїбши женски шпивацки глас хтори ше по висини одшпиваних тонох, може змесциц помедзи хлопского тенора и женского мецосопрана. Розпон того гласу найчастейши од тона f-g у малей октави по g2, а екстремно по h2, b2 у другей октави.[1] Найквалитетнєйши свой глас и фарбу, алт може виражиц у обсягу а-а1, лєбо h-h1.

Катеґория алт гласу ма свойо три обще познати подкатеґориї:

♦ колоратурни алт – рухоми глас, схопни вишпивац красни пасажи,
♦ лирски алт – глас шветлєйшей фарби,
♦ драматични алт – глїбоки, цми и моцно розвити у долнїм реґистру гласа.

Познате же колоратурни алт бул облюбени глас Дьоакина Росиния. У його оперских дїлох велї улоги додзелєни праве тому гласу. Лирски алти ше находза и у дїлох оперского репертоару французких и анґлийских композиторох.

Случує ше же дзепоєдни шпивачки маю винїмково нїзки реґистер гласу и теди их наволую контра-алти. По тембру и своєй фарби гласу барз су подобни як и хлопски тенор и баритон. Познати шпивачки зоз таким окремним гласом тенора и баритона то филмски ґлумици: Зара Леандер, персийска шпивачка Хаєде, чудо од дзецка Руби Гелдер (1890–1938), и други.[2]

Барз високи хлопски глас, зродни алту, наволує ше контратенор.

Мариан Робинсон, Ґустав Малер; 4. писня зоз циклусу о Мертвих дзецох (знїмок 1950.рок)

Найпознатши алт шпивачки то: Марияна Андерсон, Ирина Архипова, Кетлин Фериер и Лиза Джерар.

Оперски улоги

[ушориц | ушор жридло]

Шпивачки хтори мож змесциц до тей катеґориї нє части а тиж ридко єст и оперски улоги написани за тот глас. У улоги таких дїлох часто пребераю мецосопрани зоз нїзким реґистром.

Ирина Архипова, улога Кармен у истоменней опери Жорж Бизеа (знїмок 1972.рок)
Розабел Морисон, плакат за Кармен зоз 1896. року

♦ Кармен* (Кармен, Жорж Бизе)

♦ Азучена* (Трубадур, Дюзепе Верди)

♦ Ерда (Райнско злато, Зиґфрид, Рихард Ваґнер)

♦ Лукреция (Насилство над Лукрецию), Бенджамин Бритн)

♦ Маґдалена* (Риґолето, Дюзепе Верди)

♦ Мама Луция (Кавалерия рустикана, Пєтро Масканї)

♦ Марґарета, (Воцек, Албан Берґ)

♦ Мария (Скитнїк Голандяанин, Рихард Ваґнер)

♦ Олґа* (Евґениє Онєґин, П. И. Чайковски)

♦ Орсиния (Лукреция Борджия, Ґаетано Доницети)

♦ Орфей (Орфей и Еуридика, К. В. Ґлук)

♦ Паулина (Пикова дама, П. И. Чайковски)

♦ Росина* (Севильски байбер, Дьоакино Росини)

♦ Танкреди (Танкреди, Дьоакино Росини)

* Оперску улогу може шпивац и мецосопран.

Алти у популарней музики

[ушориц | ушор жридло]

Шпивачки популарней музики (народна, забавна, поп и рок лєбо джез) нє потребно класификовац спрам критериюмох и нашлїдству такв. европскей озбильней музики, прето же у основи постоя одредзени подобносци и поклопйованя. Шпивачки (тиж и шпивачох) можлїве и найлєгчейше дзелїц спрам природного розпону (обсягу), фарби и характеру гласу, алє и спрам розличносци импостациї гласу и його школованю. Односно ученє шпиваня значно уплївує на конкретне шпивацке унапрямованє. Спомнути розлики єднак условени зоз талантом, вокалнима предиспозициями, власним вибором музичного жанра, знанє вокалней технїки шпиваня и особлївосци уметнїцкей интерпретациї.

Так напр. шпивачки популарней и забавней музики маю роскошни глас и вокалну схопносц и чежше их огранїчиц зоз озбильномузичнима катеґориями; вони ше барз добре «знаходза» у алтових глїбинох а тиж и у сопранских висинох у композицийох хтори интерпретую. За розлику од озбильней музики, у хторей таки шпивацки подзелєня значнєйше одредзени (аж патраци и зоз музичней перспективи), у популарней музики така калсификация вельо шлєбоднєйша, часточно и пре хаснованє електоакустичних справох (напр. микрофони, звучнїки рижни помоцнєня, итд.) На бувших югослвянских просторох зоз алт гласом у такв. популарней поп, рок, народней и джез музики, познати були шпивачки Йосипа Лисац, Радойка Шверко, Нада Кнежевич, Вишня Корбар, Нада Мамула, Бисера Велетанлич и други.

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. б. 37 ISBN 86-331-2075-5
  2. Jones, David L. (2007). The Voice Teacher. Retrieved 24 July 2018.