Войводина
| Автономна Покраїна Войводина серб. Аутономна Покрајина Војводина горв. Autonomna Pokrajina Vojvodina словац. Autonómna pokrajina Vojvodina рум. Provincia Autonomă Voivodina мадяр. Vajdaság Autonóm Tartomány | |
|---|---|
Войводина на мапи Сербиї
| |
| Держава | |
| Главни варош | Нови Сад |
| Поверхносц | 21 614 км² |
| Жительство | 1 740 230 (2022) |
| Урядови язики | сербски, горватски, руски, словацки, румунски, мадярски |
| Форма влади | автономна покраїна |
| Предсидатель Покраїнскей влади | Мая Гойкович |
| Предсидатель Општини | Балинт Югас |
| БДП (номинални) | $21 млрд (2023) |
| Валута | сербски динар |
| Часова зона | UTC+1 (CET), UTC+2 (CEST) |
| Интернет домен | .rs |
| Телефонски код | +381 |
Войводина (серб. Војводина), оф. Автоноимна покраїна Войводиина - автономна покраїна у сиверней часци Сербиї у Централней Европи. Вона лєжи у Панонскей котлїни, и на югу ше гранїчи зоз главним варошом Беоґрадом и риками Сава и Дунай. Административни центер Войводини, Нови Сад други найвекши варош Сербиї.
Нєшка Войводина вельоетнична и мултикултурна, ту жию приблїжно 26 етнични ґрупи. Покраїна ма шейсц официйни язики, медзи хторима и руски язик.[1] У Войводини жиє менєй як два милиони людзе, скоро 27% жительства Сербиї.[2]
Назва
[ушориц | ушор жридло]Войводина походзи зоз сербского слова. Обласц, з хтору управя войвода. Предходнїком сучасней Войводини було Сербске войводство, австрийска провинция од 1849. по 1860. рок.
Официйна назва Автономна покраїна Войводина. У шейсцох урядових язикох вона ше пише:
- сербски: Аутономна Покрајина Војводина / Autonomna Pokrajina Vojvodina;
- горватски: Autonomna Pokrajina Vojvodina;
- руски: Автономна Покраїна Войводина;
- словацки: Autonómna pokrajina Vojvodina;
- румунски: Provincia Autonomă Voivodina;
- мадярски: Vajdaság Autonóm Tartomány.
Демоґрафия
[ушориц | ушор жридло]

| Попис 2002 | % | Попис 2011 | % | Попис 2022 | % | |
| СУМА | 2,031,992 | 100 | 1,931,809 | 100 | 1,740,230 | 100 |
| Серби | 1,321,807 | 65.05 | 1,289,635 | 66.76 | 1,190,785 | 68.43 |
| Мадяре | 290,207 | 14.28 | 251,136 | 13.00 | 182,321 | 10.48 |
| Словаци | 56,637 | 2.79 | 50,321 | 2.60 | 39,807 | 2.29 |
| Горвати | 56,546 | 2.78 | 47,033 | 2.43 | 32,684 | 1.88 |
| Роми | 29,057 | 1.43 | 42,391 | 2.19 | 40,938 | 2.35 |
| Румуни | 30,419 | 1.50 | 25,410 | 1.32 | 19,595 | 1.13 |
| Чарногорци | 35,513 | 1.75 | 22,141 | 1.15 | 12,424 | 0.71 |
| Бунєвци | 19,766 | 0.97 | 16,469 | 0.85 | 10,949 | 0.63 |
| Руснаци | 15,626 | 0.77 | 13,928 | 0.72 | 11,207 | 0.64 |
| Югославянє | 49,881 | 2.45 | 12,176 | 0.63 | 12,438 | 0.71 |
| Македонци | 11,785 | 0.58 | 10,392 | 0.54 | 7,021 | 0.40 |
| Українци | 4,635 | 0.23 | 4,202 | 0.22 | 3,133 | 0.18 |
| Муслиманє (народ) | 3,634 | 0.18 | 3,360 | 0.17 | 2,419 | 0.14 |
| Нємци | 3,154 | 0.16 | 3,272 | 0.17 | 1,985 | 0.11 |
| Албанци | 1,695 | 0.08 | 2,251 | 0.12 | 1,935 | 0.11 |
| Словени | 2,005 | 0.10 | 1,815 | 0.09 | 1,291 | 0.07 |
| Болгаре | 1,658 | 0.08 | 1,489 | 0.08 | 1,123 | 0.06 |
| Горяки | 606 | 0.03 | 1,179 | 0.06 | 1,283 | 0.07 |
| Руси | 940 | 0.05 | 1,173 | 0.06 | 4,208 | 0.24 |
| Бошняци | 417 | 0.02 | 780 | 0.04 | 718 | 0.04 |
| Влахи | 101 | 0.00 | 170 | 0.01 | 185 | 0.01 |
| Други | 6,959 | 0.34 | 6,710 | 0.35 | 8,024 | 0.46 |
| „Войводянє“[4] | 10,154 | 0.50 | 28,567 | 1.48 | 9,985 | 0.57 |
| Нєуказани | 55,016 | 2.71 | 81,018 | 4.19 | 70,339 | 4.04 |
| Нєпознати | 23,774 | 1.17 | 14,791 | 0.77 | 73,433 | 4.22 |
| Число | % | |
| Сербски | 1,437,692 | 82.61 |
| Мадярски | 169,518 | 9.74 |
| Словацки | 37,053 | 2.12 |
| Ромски | 27,430 | 1.42 |
| Румунски | 22,891 | 1.31 |
| Горватски | 9,298 | 0.53 |
| Руски | 8,605 | 0.49 |
| Бунєвацки | 3,297 | 0.18 |
| Албански | 3,666 | 0.21 |
| Македонски | 2,346 | 0.13 |
| Чарногорски | 903 | 0.05 |
| Число | % | |
| Восточни православни християнє | 1,228,236 | 70.58 |
| Католїки | 243,587 | 13.99 |
| Протестанти | 47,568 | 2.73 |
| Муслимани | 15,049 | 0.86 |
| Oriental religions
(etc.) |
394 | 0.02 |
| Юдаїсти | 254 | 0.01 |
| Други | 647 | 0.03 |
| Атеїсти | 25,906 | 1.34 |
| Нєуказани | 106,740 | 5.53 |
| Нєпознати | 18,205 | 0.94 |
Медиї
[ушориц | ушор жридло]- Реґионални публични емитент „Радио-телевизия Войводини”
Литература
[ушориц | ушор жридло]- P. R. Magocsi. Vojvodina. P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, ISBN 0-8020-3556-3, p. 533.
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Скупштина Автономней покраїни Войводини|Стaтут Aвтономнeй Покрaїни Войводини.мая 2014
- ↑ Статут Аутономне покрајине Војводине 22.maj 2014.
- ↑ Попис 2011. року у Сербиї (на сербским язику). http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf. [преверено 24. септембра 2016].
- ↑ Ko se bude izjašnjavao kao Vojvođanin biće podveden pod kategoriju "regionalna pripadnost" (на сербским язику). 27. авґуста 2021. https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/283170/Ko-se-bude-izjasnjavao-kao-Vojvodjanin-bice-podveden-pod-kategoriju-regionalna-pripadnost.html. [преверено 25. юлия 2023].
