Янко Ґ. Рац
Янко Ґ. Рац (*19. авґуст 1942—†22. октобер 2021), дипл. инж. польопривреди, ґлумец –аматер.
Биоґрафия
[ушориц | ушор жридло]Янко Рац Рацмишков ше народзел 19. авґуста 1942. року у Руским Керестуре. Родичи оцец Ґабор и мац Ана, родзена Рац (Дзвонарова). Янко мал старшого брата Гавриїла. У родимим валалє 1957. року закончел основну школу, а стредню польопривредну школу закончел у Футоґу 1961. року. Янко Рац дипломовал на Польопривредним факултету у Новим Садзе 1967. року. Перше роботне место мал у ЗПЗ Русин у Руским Керестуре, такой по законченю Стреднєй польопривредней школи, 1961. по 1966. рок, а вец 1966. по 1968, рок робел у фабрики Витал у Вербаше.
Янко Рац бул оженєти зоз Марию родз., у малженстве мали сина Славка.
Од 1968. по пензионованє 1996. року Янко Рац робел у Польопривредним комбинату Перши май у Руским Керестуре.
Допринос рускому театру
[ушориц | ушор жридло]Зоз театралну дїялносцу Янко Рац ше почал занїмац ище як школяр висших класох основней школи у Руским Керестуре, при наставнїкови Юлинови Колєсарови, як член бабкарского театра. Медзитим, замерковани постал як ґлумец-аматер у 1969. року, безпостредно пред снованьом Аматерского руского театра Дядя у рамикох Драмскей секциї Дому култури у Руским Керестуре, а вец як стаємни член Керестурскей сцен и АРТ Дядя. Єден є зоз шора наших славних театралних ветеранох, котри пренєсли славу нашого театра по цалей дакедишнєй Югославиї после успишних наступох на Союзним фестивалу аматерских театралних дружтвох на Хвару и у Требиню.
И попри одходу до пензиї, Янко Рац ище 18 роки предлужел поряднє участвовац у театралних проєктох АРТ Дядя у Руским Керестуре. Од першей улоги Анучкина у Ґоґольовей Женїдби 1969. року Янко Рац бул активни на сцени у ище 35 театралних сезонох у, вєдно, 36 улогох, а остатня була у Националней страґедиї Славка Ороса 2014. року.
Янко Рац ше упокоєл 22. октобра 2021. року. Поховани є на теметове у Руским Керестуре.
Янко Рац ґлумел у тих театралних фалатох[ушориц | ушор жридло] | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Рок | Театрални фалат
|
Улога
|
Рок | Театрални фалат
|
Улога
| ||
| 1969. | М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА | Анучкин | 1989. | А. П. Чехов: ПИТАНКИ (Спитованє и Свадзба) | Димба | ||
| 1970. | О. Коломиєц: ФАРАОНЄ | Оверко | 1990. | М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА | Анучкин | ||
| 1972. | И. Франко: УКРАДЗЕНЕ ЩЕСЦЕ | Бабич | 1991. | Петер Ґреґор: ЩЕШЛЇВЕ КРАЛЬОВСТВО | Осудзени | ||
| 1974. | Б. Нушич: ОЖАЛОСЦЕНА ФАМИЛИЯ | Танасиє | 1992. | Дю. Папгаргаї: АГАФИЯ СТАРОГО ПОПА ДЗИВКА | Давид | ||
| 1975. | Й. С. Попович: КИР ЯНЯ | Мишич | 1993. | Р. Куни: СЦЕКАЙ ОД СВОЄЙ ЖЕНИ | Боби Френколин | ||
| 1977. | М. В. Ґоґоль: РЕВИЗОР | Хлопов | 1995. | Дю. Папгаргаї: РОВНЯЦКИ СОБЛАЗНЇ | Дюра, Йовґен | ||
| 1978. | Ст. Сремац: ПОП ЧИРА И ПОП СПИРА | Пера учитель | 1999. | Ж. Фейдо: ПАН ЛОВАР | Перши полиционер | ||
| 1979. | А. Вампилов: РОЗЛУКА У ЮНИЮ | Милиционер | 19995. | К. Кизи: ДЛУГО СОМ БУЛ ОДСУТНИ | Банцини | ||
| 1979. | ОПЕРА ЗА ТРИ ҐРОШИ | Волтер | 2000. | М. Ковач: ГРИЦОВО ВОЯЧЕНЄ | Дїдо | ||
| 1981. | Е. Лабиш-М. Мишел: ФЛОРЕНТИНСКИ КАЛАП | Бопертуй | 2002. | М. Горки: НА ДНУ | Татар | ||
| 1982. | Б. Нушич: ПОДОЗРИВА ОСОБА | Таса, практикант | 2003. | Др Г. Костельник: ЄФТАЙОВА ДЗИВКА | Предняк 2, Церков.,Послуш. | ||
| 1983. | М. Ковач: ОРАЧЕ | Андрий | 2004. | О. Вайлд: ВАЖНЕ БУЦ ОЗБИЛЬНИ | Лейн | ||
| 1984. | Дю. Скарничи-Р. Тарабузи: КАВИЯР И ҐЕРШЛА | Раймондо | 2004. | Р. Доманович: СТРАДИЯ | Старик, Посланїк, Граждан | ||
| 1985. | М. Ковач: ГРИЦОВО ВОЯЧЕНЄ | Фукс | 2005. | Муза Павлова: КАРУСЕЛ | Ефим Иванов, Покойни | ||
| 1986. | Б. Пекич: НА ШАЛЄНИМ БИЛИМ КАМЕНЮ („Ґенералє“) | Спикер | 2006. | М. Канюх: ВЕЛЬКА ПТИЦА | Йосафат, дїдо | ||
| 1986. | Б. Пекич: НА ШАЛЄНИМ БИЛИМ КАМЕНЮ („У едену на востоку“) | Макс | 2007. | Б. Пекич: У ЕДЕНУ НА ВОСТОКУ | Заренко | ||
| 1988. | А. Островски: ЛЄС | Бодаєв | 2009. | Алдо Николай: ГАМЛЕТ У ПИКАНТНЕЙ МАЧАНКИ | |||
| 1988. | Б. Пекич: У ЕДЕНУ НА ВОСТОКУ | Макс | 2014. | С. Орос: НАЦИОНАЛНА СТРАҐЕДИЯ | |||
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Колектив ґлумцох у фалаце Б. Нушича Ожалосцена фамели. З лїва Юлиян Стрибер, Ана Рац, Гафка Рамач, за ню Владимир Бесерминї, Витомир Бодянєц, за нїм Янко Ґ. Рац, Ирина Олеяр и Микола Скубан.
-
Керестурци, часц ґлумцох у фалаце Женїдба, пред плакату хтора наявює їх госцованє: Юлиян Стрибер, Злата Гарди, Владимир Гайдук, Янко Ґ. Рац, Наталия Колєсар и Єфрем Колєсар.
-
Колектив ґлумцох у фалаце Женїдба, 1969. рок. Янко Ґ. Рац стої у остатнїм шоре, з права, найвисши.
-
Колектив ґлумцох у фалаце О.Коломийца Фараонє. Янко Ґ. Рац стої у остатнїм шоре,у штредку, найвисши.
Литература
[ушориц | ушор жридло]Дюра Латяк, „Янко Г. Рац, дипл. инж. польопривреди, ґлумец-аматерˮ, 50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ Руске слово и Дом култури Руски Керестур, Нови Сад, 2018, бок 180.
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]Всоботу поховани ґлумец-аматер Янко Рац, Дюра Латяк/Мария Афич, Рутенпрес, 25. октобер 2021.
