Прейдз на змист

Шеменєц

Материял зоз Википедиї

Шеменєц (серб. 1. семењача, кудељача, 2. кудељно семе; у зах. укр. сíменец, слц. semenec, вост. слц. śemeňec, поль. simieniec, од праслав. sěmę) – у нашим язику ма два значеня: 1. конопово нашенє; 2. «женски» конопи.

Доставанє шеменцу

[ушориц | ушор жридло]

Шеменєц ше доставало так же ше конопу посадзело медзи шори кукурици. Рошлїна ше ту може шлєбодно розвивац и принєше плод. Кед ше конопа вичулка и ма шеменцу, вола ше поскона. Случує ше же и «обична» конопа, зашата густо на полю, принєше шеменєц, та ше ю пущи же би добре зродзела. Вона вецей нє добра за обробок, алє шеменєц зна принєсц добри заробок. Руснаци шеменєц нє продуковали у векших количествох, анї го нє прерабяли до олєю. Звичайно ше звишок шеменцу предавало сушедному нємецкому жительству. Шеменєц ше пукало на огню и кусало як слунечнїк.

Дакеди стари хлопи сухе лїсце лєм зоз такей, женскей конопи, хасновали куриц у пипки (озда ефект бул як тераз зоз марихуани). Од таких дїдох ше питало никотин зоз пипки и кладло на лїшаї по целу же би ше вилїчело од нїх.

Доставанє шеменцу: шеменєц ше зоз поскони достава по шлїдуюцим шоре: кед конопа у кукурици подполно дозреє, витарга ше ю або вижнєє и повяже до снопох. Так зложене стої коло два тижнї же би ше конопа добре упарела. Теди ше позбера на мольбу векше дружтво и шеменєц ше витлука док є цепли.

Витлучени шеменєц ше муши превяц на витре лєбо на витернїци. Мехи ше полнї лєм до три ферталї, же би ше з часу на час могли преврациц и шеменєц дакус порушац. У процивним, окреме кед єст влаги, шеменєц поплєшнєє и нє будзе добри на шаце.

Витлучени поскони тиж хасновани: за правенє оградох, пойдзикох, пецох (як арматура до блата), а найчастейше за топенє и кладзенє огня у шпоргетох, понеже ше трима же поскони даваю високу температуру и же ше, кед вони горя, єдло швидше увари.

Хаснованє шеменцу – очисцени шеменєц стимулує здраве худнуце, зменшує нєдобри голестерол и реґулує кревни прицисок, злєпшує циркулацию и звекшує имунитет и енерґию, реґулує оптималну контролу цукру у креви. Шеменєц барз добре жридло есенциялних масних квашнїнох, та го мож хасновац на вецей способи.

Шеменєц найкомплетнєйше рошлїнске жридло поживи у хторим єст найвецей поживни состойки хтори ше находза у совершеним одношеню. Ма 25% протеїни (едестин и албумин) и есенциялни олєї (30%) хтори ше барз добре складаю. Шеменєц богати з омеґа 3 и омеґа 6 маснима квашнїнами, односно линолнами, линоленскима, ґама-линоленскима, алфа-линоленскима и другима маснима квашнїнами.

У нїм єст витамини А, Д и Е, як и даскельо витамини Б. Протеїни едестин и албумин одлични як додаток костираню за спортистох и шицки особи хтори з єдзеньом нє уноша достаточни количества протеїнох.

Шеменєц ше препоручує у костираню дзецох и самодругих женох, бо у нїм єст витамини (окреме Б6) и минерали (Fe, Zn, Cu, Mg, Mn).

Обичаї вязани за шеменєц - при наших людзох бул обичай кед дзивчата вечар пред шветом Андрия ишли «Андрия шац», або шеменєц шац. Ишли поєдинєчно або у ґрупох пред хижу у хторей бул дахто з меном Андри. До облакох тей хижи дзивчата руцали рижни зарна, вшелїяк и шеменєц, и кричали: «Андрию, Андрию, конопу ци шею на твою Вилїю. Сцела би я знац з ким ю будзем жац». Потим дзивка пошла ґу даяким прощом и читала на нїх дзевец дески од задку. Зоз дзевятей дески одкушела єден фалаток и нї зоз ким нє бешедуюци, понагляла дому. Дома тот фалаток з дески положела под свой заглавок, а ту тиж додала жвератко, гребень, мидло и ручнїк, наздаваюци ше же особа хтору будзе шнїц тей ноци, то будзе єй »будуци».

Литература

[ушориц | ушор жридло]

Словнїк руского народного язика, Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови Сад 2017, б. 749

Любомир Медєши, Руска традиция, Нови Сад 2007, б. 258-261

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

семењача, sr.wiktionary.org

Konopljino oljušteno seme, biokanna.rs

Seme konoplje oljušteno (organski proizvod), www.biospajz.rs