Радмила Шовлянски
| Радмила Шовлянски | |
|---|---|
 | |
| Народзена | 25. марца 1930. року |
| Умарла | 30. юлия 2022. року (92) |
| Державянство | югославянске, сербске |
| Язик творох | сербски, анґлийски, руски (русински) |
| Школа | Реална гимназия |
| Универзитет | Фармацеутски факултет у Заґребе |
| Наукови ступень | Доктор наукох (1971) |
| Обласц науки | Фитофармация и токсиколоґия |
| Период твореня | 1953—1991. |
| Похована | На городским теметове у Новим Садзе |
| Припознаня | Плакета Польопривредного факултету (1984),
Повеля Фармацеутского дружтва Войводини (1982), Повеля Дружтва за защиту рошлїнох Югославиї (1989) Медаля чесци Еколоґийного руху городу Нового Саду (2018) |
Радмила Шовлянски (*25. марец 1930—†30. юлий 2022), фитофармаколоґиня и токсиколоґиня, доктор наукох, професорка Польопривредного факултета у Новим Садзе.
Биоґрафия
[ушориц | ушор жридло]Радмила Шовлянски (дзивоцке презвиско Сакач) народзена у Беоґрадзе 25. марца 1930. року. Родичи єй були оцец Александар Сакач и мац Соня, народзена Райхел, обидвойо лїкаре. Основну школу закончела у Дюрдьове а реалну ґимназию у Осиєку 1948. року. Студирала на Фармацеутским факултету у Заґребе, дзе дипломовала 1953. року.
Свой роботни вик проф. др Радмила Шовлянски почала як апатикарка Воєного шпиталю у Петроварадинє од 1953 по 1957. рок а потим робела у апатикох у Србобрану и Тителу. Зоз супругом проф. др Мирославом Шовлянским прешла до Центру за криминалистику и судску медицину ПСУП-а у Новим Садзе дзе робела у Хемийно-токсиколоґийней лабораториї.
Штирирочну специялизацию з Токсиколоґийней хемиї пририхтовала у Беоґрадзе, Заґребе и Любляни а закончела ю 1961. року у Беоґрадзе. 1965. року є вибрана за асистентку на предмету Фитофармация на Польопривредном факултету у Новим Садзе. Докторску дисертацию под насловом Ступень и швидкосц деґрадациї даєдних пестицидох при условийох интензивней хемийней защити цукровей цвикли одбранєла 1971. року на Фармацеутским факултету у Беоґрадзе. До званя доценткинї вибрана є 1972, позарядову професорку 1978, а рядову професорку 1984. року. Зоз жаданьом цо лєпшей специялизациї и усовершованя у обласци аналитики пестицидох др Шовлянски препровадзела єден час и водзацих европских центрох: у Белґиї, Французкей, Финскей и Швайцарскей. У Заводзе за фитофармацию Института за защиту рошлїнох Польопривредного факултету у Новим Садзе окончовала функцию управительки од 1984. по 1991. рок, кед пошла до пензиї.
Наукова и фахова робота
[ушориц | ушор жридло]На порядних студийох окончовала наставу з Фитофармациї, а на маґистерских студийох з Токсиколоґиї пестицидох. Була менторка або членїца комисийох у 23 маґистерских роботох, 2 специялистичних роботох и 17 докторских дисертацийох домашнїх и странских студентох. У заєднїци з колеґами або самостойнє обявела 2 учебнїки, 9 моноґрафиї, 2 практикуми, 4 скрипти и самостойнє Словнїк защити рошлїнох и животного стредку (сербско-руско-латинско-анґлийски).
Числени науково-фахово роботи єй обявени у часописох и зборнїкох у жеми и иножемстве. Обявени єй 198 роботох, з котрих 138 науково и 60 фахово а хторим була авторка або кавторка зоз сотруднїками у Амстердаму, Будимпешти, Риме, Токию, Брауншвайґу итд.
Реферовани науково роботи ше одношели углавним на остатки пестицидох у нукашнїх орґанох трованих людзох, домашнїх животиньох и рибох, як и на преучованє динамики розкладаня пестицидох у рижних типох жеми и польопривредно-поживових продуктох. Проф. др Радмила Шовлянски участвовала у виробку або була ношителька виглєдованя у коло 20 проєктох и елаборатох за поєдини привредни субєкти, з котрих 2 иножемни.
Ширша фахова и дружтвена активносц проф. др Радмили Шовлянски одвивала ше у рамикох велїх владових и нєвладових асоцияцийох котри вязани за токсиколоґию пестицидох.
Вона була активни член Дружтва за руски язик, литературу и културу у Новим Садзе у рамикох хторого порихтала штироязични проєкт Сербско-руско-латинско-анґлийски словнїк защити рошлїнох и животного штредку хтори Дружтво видало 2010. року.
Попри руского язика, язика єй оца з єй дзецинства у Дюрдьове, др Радмила Шовлянски бешедовала и на єй мацеринским русийским язику а од странских язикох бешедовал на анґлийским, служела ше з нємецким и добре знала есперанто.
Припознаня
[ушориц | ушор жридло]Проф. др Радмила Шовлянски достала Плакету Польопривредного факултету (1984), Награду за животне дїло - Златну плакету Здруженя универзитетских професорох у Новим Садзе 2004. року, Повелю Фармацеутского дружтва Войводини (1982), Повелю Дружтва за защиту рошлїнох Югославиї (1989) и два подзекованя, та Медалю чесци Еколоґийного руху Городу Нового Саду (2018).
Проф. др Радмила Сакач ше винчала зоз др Мирославом Шовлянским, професором судскей медицини на Медицинском факултету у Новим Садзе, хтори з походзеньом тиж зоз Дюрдьова (умар 1997). У малженстве мали два дзивки: Миряну, одату Ґолубович, доктора математичних наукох (жила у САД) и Наду, одату Вучкович, професора Медицинского факултета у Новим Садзе, специялисту патолоґийней анатомиї. Радмила и Мирослав Шовлянски мали тройо унучата.
Проф. др Радмила Шовлянски умарла 30. юлия 2022. року и похована є на Городским теметове у Новим Садзе.
Моноґрафиї, учебнїки и други публикациї
[ушориц | ушор жридло]а) Моноґрафиї
- Шовљански Р, Шовљански М. О отровима и наркотицима у криминалистичкој пракси. Стручна библиотека СЈБ, ССУП, Београд, 1971, 1-171.
- Шовљански Р. Пестициди, симптоматологија и терапија тровања. Пољопр. факултет, Нови Сад, 1976, 1-65.
- Шовљански Р. Токсикологија пестицида у: Колектив аутора: Материјали II семинара за усавршавањер кадрова запослених у пољопривредним апотекама САПВ. Инст. за заштиту биља Пољопр. фак. Нови Сад, 1983, 1-16.
- Шовљански Р. у колектив аутора (Ед. Прпић Мајић Д.) Одбране токсиколошке анализе биолошких узорака за примену у медицини рада, клиничкој токсикологији и екологији. Медицинска књига, Београд, Загреб, 1985, 192-223.
- Šovljanski M, Šovljanski R. Suicidal Poisinings Caused by Pesticides in Voivodina (Yugoslavia) during 1960-1984, in (ed. HJ Muler et all) Current Issues of Suicidology. Springer Verlag, Berlin, Heidelberg, NY, 1988, 62-65.
- Шовљански Р. Пестициди и земљиште; Опасност пестицида за животиње и људе; Савезни, републички и покрајински закони који регулишу проблематику пестицида. У: (Ед. Р. Кастори) Тешки метали и пестициди у земљиштима Војводине. Пољопр. фак. Нови Сад, 1993, 93-106; 127-154; 305-306 и Верешбарањи И.
- Шовљански Р, Пуцаревић М. Кастори Р. Загађеност земљишта Војводине пестицидима и њиховим метаболитима. Исто, 1993, 223-258.
- Шовљански Р. Екотоксиколошки и токсиколошки аспекти примене акватичних хербицида; и Пантелић П, Бунчић Н, Шовљански Р. Хидросистем Дунав-Тиса-Дунав, значај и сузбијање корова у каналској мрежи. (Ед. Шовљански Р, Константиновић Б, Клокочар Шмит З.). Акватични корови, сузбијање и последице. Пољопр. фак. Нови Сад, 2003, 119-174 и 1-14.
- Шовљански Р. Пестициди, симптоматологија и терапија тровања. II изм. и доп. изд. Пољопр. фак. Нови Сад, 2003, 1-208.
б) Учебнїки
- Шовљански М, Шовљански Р. Судска медицина. Уџбеник Средње школе унутрашњих послова “Пане Ђукић”, С. Каменица, 1978, 1-241.
- Солдатовић Д, Шовљански Р, Миленковић Д, Милић С. Токсикологија с аналитиком. Привредни преглед, Београд, 1980, 1-492.
в) Практикуми
- Шовљански Р, Клокочар Шмит З. Практикум из фитофармације, Пољопр. фак. Нови Сад, 1976, 1-257.
- Шовљански Р, Клокочар Шмит З., Лазић С.: Практикум из Опште фитофармације, II изм. и доп. изд. Пољопр. фак. Нови Сад, 2002, 1-165.
г) Скрипти
- Шовљански М, Шовљански Р. Судска медицина. Скрипта за школу милиције РСУП-а, С. каменица, 1970, 1-100.
- Шовљански Р. Токсикологија пестицида. Скрипта за студенте смера заштите биља, Пољопр. фак. Нови Сад, 1978, 1-97.
- Исто. Проширено и допуњено издање, 1982, 1-154.
- Шовљански Р. Општа фитофармација и токсикологија пестицида. Пољопр. фак. Нови Сад, 1990, 1-198.
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Проф. др Радмила Шовлянски, биоґрафия на НАР
- Позив на свечаност доделе Медаље части Новог Сада
- Умарла др Радмила Шовлянски (1930-2022), Руске слово, 1. авґуст 2022.