Прейдз на змист

Прима и секонда волта

Материял зоз Википедиї
Илустрация Прими и секонди волти

Прима и секонда волта (ит. prima volta - перши раз, seconda volta - другираз)[1] музична абревиятура (скрацованє) хтора ше пише зоз двома заградами означенима зоз римскима або арабскима числами єдeн- 1 и два- 2, а служа же би олєгчали и скрацели записованє повтореней часци даякей композициї хтори дословно нє исти - маю иншаки законченя.[2]Приму и секондо волту ше пише на концу часци композициї хтору потребно повториц

Прима и секонда волта ма у себе музчни симбол-елемнет нотациї репетицию , знак хтори означує же треба часц композициї поновиц. Кед у партитури стої лєм тот знак вон упутює же треба поновиц од початку композициї (лєбо кед то у цеку та єдну єй часц) а потим ше далєй наставя музиковац, лєбо ше престава грац/шпивац кед же ту конєц композициї.

Приму и секонда волту ше пише на концу часци композициї хтору потребно повториц.

Схема илустрациї хтора приказує прима и секондо волту:

Першираз ше нотни текст (кед би ту були написани ноти) грає по репетицию (заграда 1. - прима волта, перше законченє), вец ше повтори од одредзеного места, так же кед повторюєме нє грає ше заграда 1, (прескочи ше ю, провадзиц стрелку у прикладу) алє заграда 2.- секонда волта, друге законченє.

У велїх вокалних писньох у хторих текст хтори треба повториц, тиж так мож положиц знак за повторйованє.

У инструменталних композицийох симболи за повторйованє (поготову длугших часцох) можу буц у писменей форми место одвитуюцих знакох и найчастейше су у виду скраценя (абревиятури).[3] То ше найачстейше случує у дїлох такв. вельких формох. Теди ше пишу знаки Da capo и Dal segno алє хасную ше и знаки репетициї.

Литература

[ушориц | ушор жридло]

Вонкашня вяза

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Радивој Лазић -Властимир Перичић,Основи теорије музике, Приступљено 24. 4. 2013
  2. Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. Miller, Michael:The Complete Idiot's Guide to Music Theory Alpha, 2005, p. 106.