Прейдз на змист

Прешов

Материял зоз Wikipedia
Прешов
Застава
Герб
Административни податки
Держава

Край

Округ

Комитат

Словацка

Прешовски

Прешов

Шариш

Жительство
2020.

Густосц

87.886 [1]

1.251,84[2] жит./km2

Ґеографски характеристики

Координати


Часова зона


Апс. висина

Поверхносц

48° 59′ 47″ СҐШ; 21° 14′ 19″ ВҐД

UTC+1 (CET), влєце UTC+2 (CEST)

296[3] m

70,43 [4] km2

Прешов на мапи Словацкей

Инши податки
Поштове число

Поволуюце число

Регистерска ознака

080 01

+421 51

PO

Прешов (сло. Prešov, мадь. Eperjes, нєм. Preschau, русин. Пряшев) треци по велькосци варош у Словацкей и управне стредзиско Прешовского краю. Прешов познати як центер православя у Словацкей.

Ґеоґрафия

[ушориц | ушор жридло]

Прешов змесцени у восточней половки держави. Главни варош держави, Братислава, ше находзи 420 км югозаходно.

Релєф: Прешов се развил у Прешовскей котлїни хтору прави рика Ториса. Надморска висина вароша коло 250 m. Нєдалєки гори припадаю горскому венцу Карпатох. Заходно од варошу ше видзвигує Словацке рудогорє, а на востоку ше видзвигую Слански верхи.

Клима: Клима у Прешове умерено континентална.

Води: През варош чече рика Ториса, то штредня часц єй цеку. Вона дзелї варош на заходну и восточну часц.

Людски населєня на тим просторе датирую ище зоз палеолиту (найстарши найдзени предмети стари 28.000 роки). Населєнє под тим меном перши раз ше спомина 1247. року, а статус шлєбодного варошу достало 1374. року. У цеку шлїдуюцих викох варош бул у составе Угорскей. У другей половки 19. вику варош дожил нагли розвой и числово нароснул.

Концом 1918. варош постал часц новооснованей Чехословацкей. Од 16. юния 1919. до 7. юлий 1919. бул главни варош Словацкей Совєтскей Републике. Под час комунизма варош нагло индустриялизовани та прето пришло до наглого росту жительства - зоз 28.000 1950. року на 91.000 1990. року. По осамостоєню Словацкей варош постал єй значне штредзиско, алє пришло и до проблемох вязаних за преструктуованє привреди.

Жительство

[ушориц | ушор жридло]
Розвой жительства [5]
Рок 1.1.1993.[6] 1999. 2006. 2013. 2019. 2020. 2023.
жителє 90.058 93.977 91.650 90.923 88.464 87.886 82.286

Нєшка Прешов ма 91.638 жительох [7] а остатнїх рокох число жительох стаґнирує.

Етнїчни состав

[ушориц | ушор жридло]

Спрам попису зоз 2001. р. состав шлїдуюци:

• Словаци - 94,7%,
• Русини и Українци - 1,4%,
• Роми - 1,2%,
• Чехи - 1,0%,
• инши - 0,7%.

Вирски состав

[ушориц | ушор жридло]

Спрам попису зоз 2001. р. состав шлїдуюци:

• римокатолїки - 66,8%,
• атеїсти - 13,6%,
• грекокатолїки - 4,8%,
• православни - 1,7%.

Партнерски вароши

[ушориц | ушор жридло]

Прага
Ґаброво
Нови Сонч
Нїредьгаза
Мукачево
Ремшайд
Керацини
Ла Курнев
Brugherio
Ришон Лецион
Питсбурґ

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]

  1. „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”.www.statistics.sk (на язику: словацки). Statistical Office of the Slovak Republic. 2021-03-21.
  2. „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk (на язику: словацки). Statistical Office of the Slovak Republic. 2021-03-21.
  3. „Základná charakteristika”.www.statistics.sk (на язику: словацки). Statistical Office of the Slovak Republic. 2015-04-17.
  4. „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter)”.] www.statistics.sk (на язику: словацки). Statistical Office of the Slovak Republic. 2015-04-17.]
  5. „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce, опатриц „Stav trvale bývajúceho obyvateľstva na začiatku obdobia (Osoba)”(на язику: словацки). Štatistický úrad Slovenskej republiky.
  6. „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce, поглед „Stav trvale bývajúceho obyvateľstva na konci obdobia (Osoba)”(на язику: словацки). Štatistický úrad Slovenskej republiky.
  7. „Жительство 31. 12. 2011. (707)” (PDF)(на язику: ск). Статистични завод Републики Словацкей. 2011. Архивироване з ориґиналу (PDF)