Прейдз на змист

Марґита Лучечко

Материял зоз Википедиї
Марґита Лїкар Лучечко
Марґита Лїкар Лучечко
Народзена 16. юния 1909. року
Умарла 24. юлия 1988. (79)
Державянство австроугорске, югославянске
Язик творох руски
Школа Штредня фахова школа за схопносци и ручну роботу у Заґребе
Период твореня 1930—1975
Обласци твореня просвита, дружтвена активносц на просвищованю женох
Похована у Руским Керестуре

Марґита Лучечко (16. юний 1909—†24. юлий 1988) директорка, наставнїца, дружтвена активистка.

Биоґрафия

[ушориц | ушор жридло]
Марґита Лїкар з приятелями
Марґита Лїкар (и штредку) з приятелями 21. септембра 1926. року

Марґита Лїкар ше народзела 16. юния 1909. року у Руским Керестуре. Родичи Михайло Лїкар, пивцоучитель и Вилма Лїкар (народзена Бучко), закончела гражданску школу. Марґита мала ище седем братох и шестри: Корнел (1898), Йоланда (Беба) (1901), Мария (Манда) (1902), Йовґен (1904), Елемир (1905), Иринка (1913) и Аранка (1915).

Основну школу Марґита Лїкар закончела у Дюрдьове, а Штредню фахову школу за схопносци и ручну роботу у Заґребе.

Робела як директорка Ремеселнїцкей школи у Сримскей Митровици, а потим прешла робиц до Основней школи Петро Кузмяк у Руским Керестуре дзе робела як вихователька и наставнїца подобового и музичного воспитаня. Тиж преподавала предмет хтори ше волал Ґаздовство, а була и дириґентка школского хору и дзивоцкого оркестра мелодикох у основней школи.

Орґанизовала и тримала валалским женом курси за сучасне варенє и водзенє обисца, скраванє, шице, вишиванє и други ручни роботи.

Одала ше за др Ивана Лучечку, ветеринара.

Наша кухарка з 1953. року
Наша кухарка з 1953. року

Марґита Лучечко умарла 24. юлия 1988. року. Похована є у Руским Керестуре коло свойого супруга хтори умар 1978. року.

Шицок свой рухоми и нєрухоми маєток завитовала и зохабела апацом Грекокатолїцкей церкви у Руским Керестуре.

Образовна робота

[ушориц | ушор жридло]

Року 1953. Марґита Лїкар написала приручнїк за ґаздинї Наша кухарка (Видавательне - друкарске предприяце Руске слово Руски Керестур), хтори мало скоро кажде руске обисце и хтори унапредзел квалитет костираня Руснацох. Приручнїк Наша кухарка, як повторене и дополнєне виданє, з финансийну потримовку ширшей фамелиї Лїкар и фирми Алимента обявело Дружтво за руски язик, литературу и културу з Нового Саду 2007. року.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944-1991. рокˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992,  бок 414.

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]
  • Марґита Лїкар Наша кухарка, повторене и дополнєнє виданє, 2007. рок