Прейдз на змист

Ласица

Материял зоз Википедиї
Ласица
Ласица
Ласица
Наукова класификация
Домен

Царство

Тип

Класа

Ряд

Фамилия

Подфамилия

Род


Eukaryota

Animalia

Chordata

Mammalia

Carnivora

Mustelidae

Mustelinae

Mustela

Linnaeus, 1758

Файти
  • Mustela africana
  • Mustela altaica
  • Mustela erminea
  • Mustela eversmannii
  • Mustela felipei
  • Mustela frenata
  • Mustela itatsi
  • Mustela kathiah
  • Mustela lutreola
  • Mustela lutreolina
  • Mustela nigripes
  • Mustela nivalis
  • Mustela nudipes
  • Mustela putorius
  • Mustela sibirica
  • Mustela strigidorsa
  • Mustela subpalmata
Ґеоґрафска розпрестартосц ласици

Ласица – (лат. Mustela nivalis L., словацки lasica, пол. диял. ƚasica, горв. lasica, серб. ласица), цицар зоз шора жвирох, фамилиї кунох. Велька є коло 20 центи, ценкого видлуженого цела, червенкавокафовкастей бундички на хрибце, а на бруху билей[1].

Швидка є, вертка, добре плїва и ґрабе ше. Єст єй по пажицох, у черякох, поконцу польох, у лєсох, та и нєдалєко од населєньох. Жиє у дзирох под жему, под каменьом и кореньом. Є дробних цицарох, найвецей миши и волухарки. Ловаре тримаю же є чкодлїва, бо зна загрожиц подросток заяцох и фазанох. Зоолоґи, медзитим, толкую же вона у природи доприноши редукованю числа чкодлївих мишоподбних глодарох. Кед така кревожадна и моцна упаднє до мишого лягла, направи поколь. Находзи ше на списку природних ридкосцох и зоз законом є защицена.

Єст барз вeльо файти ласицох: амазонска, горска, велька, степски хорт, колумбийска, длугохвоста, японска, жовтибруха, европска видра, индонезийска, сибирска, єгипетска итд.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Abramov, A.V. (1999). „A taxonomic review of the genus Mustela (Mammalia, Carnivora)". Zoosystematica Rossica. 8 (2): 357—364.
  • Енциклопедия Нового Саду 12, КОС -ЛЕР, Нови Сад 1999, б. 272.

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. "The Weasel". The Mammal Society.