Прейдз на змист

Кудзель

Материял зоз Википедиї
Kudzelj 20240806 102056
Кудзель, Етно клуб, Одняте од забуца, Коцур
Жена у роботи, Етно клуб, Одняте од забуца, Коцур

Кудзель (серб. коловрат, преслица, виходнярски kudzeľ, слц. praslica, укр. прядка, кужiль, поль. kołowrotek, kᶏdziel, русий. прялка, чес. kolovrat, од прслав. kqdeľa) – справа за предзенє. Старши ґенерациї паметаю же Руснаци скорей хасновали такволану стару кудзель або споднїк.

Стара кудзель або споднїк ше состої зоз єдней дещички у хторей притвердзена палїчка. На тоту палїчку, крашнє украшену зоз точеньом и интарзию, здзива ше вершнїк. На вершнїку стої влакно. На верху вершнїка привязана пантлїка – сатнїк, зоз хтору ше притвердзує влакно. З єдну руку ше вицагує и реґулує нїтку, а з другу ше окруца вреценко.

Споднїк ше положи на лавку, паточку або инше и жена на ньго шеднє. У зависносци зоз хтору руку вицагує нїтку, на тот бок ше обраци споднїк.

Интензивне продукованє и преробок конопи на самим початку 20. вику були єден з факторох хтори допомогли нєставаню споднїка як менєй продуктивного орудия и прилапйованє кудзелї зоз хтору мож лєгчейше, вецей и лєпше робиц.

Часци кудзелї

[ушориц | ушор жридло]

Главни часци кудзелї то вершнїк на хторим стої влакно, вреценко на хторе ше накруца цверну, лабка хтору ше прициска з ногу, циґанка прейґ хторей вертикални ход преходзи до кружного на колєше и далєй прейґ шнура на вреценко. Накруцованє цверни на вреценко реґулує ше и зоз пиром.

Бачвански Руснаци хасновали ище єдну файту кудзелї, такволану швабску кудзель або кудзель зоз шрубом. Пре огранїчени можлївосци у роботи и пре мали димензиї, така кудзель пошвидко постала орудиє за мали дзивчата хтори ше учели пресц.

Медзи людзми ше хасновало и назву коловрат з истим значеньом – кудзель (всл. kolovratek, слц. kolovrat, праслав. kolovortъ, од словох коло и верциц. Кед дахто бега, нє мирує, гвари ше: круци ше як коловрат.

Кудзеляре – майстрове цо правели кудзелї волали ше кудзеляре. Окрем кудзельох, вони правели и други предмети з древа до обисца.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Любомир Медєши, Руска традиция, Нови Сад 2007, б. 253-254
  • Словнїк руского народного язика I, А – Н, Филозофски факултет, Одсек за русинистику, Нови Сад 2017, б. 652 и 613

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]