Ана Рац
Ана Медєши од. Рац (*19. децембер 1931—†4. септембер 2018) административна службенїца, радио шпивачка, драмска и музично-сценска аматерка.
Биоґрафия
[ушориц | ушор жридло]Ана Медєши ше народзела у Руским Керестуре 19. децембра 1931. року. Основну школу и нїзшу ґимназию зоз малу матуру закончела у своїм валалє, а тарґовецку школу у Кули. Почала робиц у тарґовинскей предавальнї, а потим як службенїк у рахунководстве у Польопривредним комбинату Перши май у Руским Керестуре, одкаль пошла и до старосней пензиї.
Ище як школярка керестурскей ґимназиї почала шпивац у хору и теди замерковани єй гласовни схопносци и шпивацки талант. У 1947. року од Петра Ризнича Дядї достава першу театралну улогу у фалаце Пепелюґа. Як осемнацрочней дзивки 1949. року зверена єй задача же би „на живо” одшпивала писню Ой, лучка, лучка желєна у директним преносу святочносци з нагоди починаня з роботу Радио Нового Саду, и од теди коло дзешец роки поряднє шпивала у руских музичних емисийох. Провадзел ю оркестер Славка Суботина и Александра Араницкого. Кед Радио Нови Сад набавел маґнетофони – зняла на маґнетофонску пантлїку значне число руских народних шпиванкох котри ше и нєшка з часу на час емитую.
Ана Медєши ступела до малженства зоз Томиславом Рацом.
Кед основани Аматерски руски театер Дядя, вона уж була позната як добра ґлумица. Мала за собу вецей як 20 роки ґлумецкого искуства. През вецей мандати Ана Рац була и член управних целох спомнутого театра аж по 1991 рок.
За свою длугорочну културно–уметнїцку дїялносц достала велї награди, припознаня и подзекованя, медзи котрима и Златна плакета АРТ Дядя за длугорочну театралну роботу (1973), Златна значка КПЗ Сербиї (1977), Искри култури КПЗ Войводини (1997).
Ана Рац умарла 4. септембра, а похована є 5. септембра 2018. року на теметове у Руским Керестуре.
Ґлумела у театралних фалатох
[ушориц | ушор жридло]Шицки театрални фалати були порихтани на матичней сцени у Руским Керестуре.
| Рок | Театрални фалат | Улога | Рок | Театрални фалат | Улога | ||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1947. | Браца Ґрим: ПЕПЕЛЮҐА | 1976. | Е. М. Ремарк: ОСТАТНЯ СТАНЇЦА | Ана | |||
| 1949. | И. Тобилевич: НЄЩЕШЛЇВА (Безталанна) | 1977. | М. В. Ґоґоль: РЕВИЗОР | Настя | |||
| 1950. | А. Н. Островски: ЛЄС | 1978. | С. Сремац. ПОП ЧИРА И ПОП СПИРА | Сида | |||
| 1951. | Б. Нушич: ШВЕТ | 1978. | А. Вампилов: РОЗЛУКА У ЮНИЮ | Репнїкова | |||
| 1952. | В. Ванченко: ЗАВРАЧАНЕ БЛАГО | 1979. | Б. Брехт: ОПЕРА ЗА ТРИ ҐРОШИ | Джени | |||
| 1952. | И. Тобилевич: МАРТИН БОРУЛЯ | 1979. | Дю. Папгаргаї: ВИСТАТА КОНЇЦА | Ема | |||
| 1952. | И. Тобилевич: СУЄТА | 1981. | Е. Лабиш – М. Мишел: ФЛОРЕНТИНСКИ КАЛАП | Анаис | |||
| 1957. | Б. Нушич: ОЖАЛОСЦЕНА ФАМИЛИЯ | Даница | 1982. | Б. Нушич: ПОДОЗРИВА ОСОБА | Жена Пантича | ||
| 1965. | А. Л. Суходольски: ХМАРА | 1983. | Михайло Ковач: ОРАЧЕ, ОРАЧЕ | Маря | |||
| 1965. | М. Кропивницки: НЕВОЛЬНИК | Ярина | 1984. | Дю. Скарничи – Р. Тарабузи: КАВИЯР И ҐЕРШЛА | Валерия | ||
| 1965. | Б. Нушич: АНАЛФАБЕТА | 1985. | М. Ковач: ГРИЦОВО ВОЯЧЕНЄ | Леона | |||
| 1966. | М. Горки: НА ДНУ | Наташа | 1986. | Б. Пекич: НА ШАЛЄНИМ БИЛИМ КАМЕНЮ | Присутна | ||
| 1967. | Б. Нушич: ПОДОЗРИВА ОСОБА | Мац | 1988. | А. Н. Островски: ЛЄС | Раїса | ||
| 1970. | О. Коломиєц: ФАРАОНЄ | Гана | 1988. | Б. Пекич: У ЕДЕНУ НА ВОСТОКУ | Присутна | ||
| 1971. | О. Ананєв: ВОВЧИЦА | Оксана | 1989. | А. П. Чехов: ПИТАНКИ | Чубукова | ||
| 1972. | Ж. Фейдо: ПАН ЛОВАР | Леонтина | 1990. | М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА | Арина | ||
| 1972. | И. Франко: УКРАДЗЕНЕ ЩЕСЦЕ | Ана | 1991. | П. Ґрегор: ЩЕШЛЇВЕ КРАЛЬОВСТВО | Жена І | ||
| 1974. | Б. Нушич: ОЖАЛОСЦЕНА ФАМИЛИЯ | Симка | 1992. | Дю. Папгаргаї: АГАФИЯ СТАРОГО ПОПА ДЗИВКА | Юста | ||
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Колектив ґлумцох у фалаце Б. Нушича Ожалосцена фамели. З лїва Юлиян Стрибер, Ана Рац, Гафка Рамач, за ню Владимир Бесерминї, Витомир Бодянєц, за нїм Янко Ґ. Рац, Ирина Олеяр и Микола Скубан.
-
Микола Скубан и Ана Рац
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Дюра Латяк, „Ана Медєши од. Рац,ˮ 50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, Руски Керестур 2018, б. 161-162.
- Тамаш, др Юлиян, „Руски театер Дядяˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок 423.
- P. R. Magocsi and Ivan Pop: „Rats, Ana. See Diadia Rusyn Natonal Theater,ˮ Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, ISBN 0-8020-3556-3, p. 412.
- Руски християнски календар, 2019. рок, бок 230
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Златни часи руского драмского аматеризма - Аґафия Рамач и Ана Рац
- Умарла Ана Рац, Рутенпрес, 4. септембер 2018.
