Прейдз на змист

Ґаз

Материял зоз Википедиї
Ґаз
Часточки ґазовей фази (атоми, молекули, або йони) ше шлєбодно рушаю у одсуству електричного поля.

Ґазовити аґреґатни стан [1] єдно зоз штирох аґреґатних станох (други то черстви стан, чечни стан, и плазма). Чисти ґаз може ше состояц зоз индивидуалних атомох (напр. племенїти ґаз як цо то неон), елементалних молекулох хтори ше состоя зоз єдного типу атомох (напр. оксиґен), лєбо молекулох злученїнох формованих зоз розличних атомох (напр. угльов-диоксид). Ґазовити мишанїни маю у себе розлични чисти ґази. Ґаз ше розликує од чечносци и черствей материї по тим же постої огромна сепарация медзи индивидуалнима часточками. Тота сепарация обично твори безфарбово ґази цо нєвидлїви за людске око. Интеракциї ґазових часточкох у присустве електричного и ґравитацийного поля рахую ше як занєдзбуюци, цо представене з константнима векторами швидкосци на слики. Єден тип добре познатого ґазу то пара.

Ґазовити стан материї ше находзи медзи станом чечносци и плазми,[2] при чому плазма представя горню температурну гранїцу ґазох. На гранїци долнього конца температурней скали лєжа деґенеративни квантни ґази[3], хтори здобуваю вше вецей поваги.[4] Атомски ґази високей густосци хтори супер - хладзени до винїмно нїзких температурох ше класификую по їх статистичним справованю як гоч Босеов ґаз лєбо Фермийов ґаз.

Елементарни ґази

[ушориц | ушор жридло]

Єдини хемийни елементи хтори стабилни на стандардней температури и прициску (СТП) то мултиатомски гомонуклеарни молекули водонїку (H2), азоту (N2) и оксиґену (O2); плус два галоґени, флуор (F2) и хлор (Cl2). Тоти ґази, кед су ґруповани вєдно з моноатомнима племенїтима ґазами: хелийом (He), неоном (Ne), арґоном (Ar), криптоном (Kr), ксеноном (Xe) и радоном (Rn), наволую ше елементарни ґази. Алтернативно вони ше дакеди наволую „молекуларни ґази “ же би ше розликовали од молекулох хтори тиж хемийни злученїни.

Физични характеристики

[ушориц | ушор жридло]
Ґаз
Розношени часточки диму нависцую о рушаню окружуюцого ґазу.

З оглядом же векшину ґазох чежко директно видзиц, вони описани з хаснованьом штирох физичних свойствох лєбо макроскопских характеристикох: з прициском, волуменом, числом часточкох (хемичаре их ґрупую по молох) и температуру. Тоти штири характеристики вецей раз розпатрали науковци як цо то Роберт Бойл, Жак Чарлс, Джон Далтон, Жозеф Луй Ґей-Лисак и Амедео Авоґадро за рижни ґази у розличних окруженьох. Їх детальни студиї на концу приведли до математичней вязи медзи тима свойствами вираженей зоз законом идеалного ґазу.

Часточки ґазу значно роздвоєни єдни од других, та прето маю слабши интермолекуларни вязи од чечносцох лєбо черствих материялох. Тоти интермолекуларни сили резултат електростатичних интеракцийох медзи часточками ґазу. Єднак наелектризовани поверхносци розличних часточкох ґазу ше одбиваю, док процивно наелектризовани реґиони розличних часточкох ґазу прицагую єдна другу; ґази у хторих єст перманентно наелектризовани йони познати як плазми. Ґазовити злученїни з поларнима ковалентнима вязами маю тирваци нєровноваги наелектризованя и так здобуваю релативно моцни интермолекуларни сили, гоч молекуларне нето наелектризованє злученїни остава нєутралне. Преходни, намислом индуковани наелектризованя постоя прейґ нєполарних ковалентних вязох молекулох и електростатичней интеракциї спричинєтей з нїма, наволую ше Ван дер Валсово сили. Интеракция тих интермолекуларних силох варирує у нукашньосци субстанциї цо одредзує велї физични свойства єдинствени за кажди ґаз.[5] [6] Поровнанє точкох вреня злученїнох формованих з йонску и ковалентну вязу приводзи нас до того заключеня. Рушанє часточкох диму на слики цо стоя даваю ясни увид до справованя ґазу нїзкого прициску.

У поровнаню з другима аґреґатнима станами, ґази маю нїзку густосц и вискозносц. Прицисок и температура вплївую на часточки у нукашньосци одредзеного волумену. Тота варияция у роздвойованю часточкох и швидкосци ше наволує компресибилносц. Роздвойованє и велькосц часточкох вплївую на оптични свойства ґазох, як цо ше може видзиц на списку индексох преламованя. Конєчно, часточки ґазу ше оддалюю єдна од другей викладаюци ше процесу дифузиї же би ше гомоґено розподзелєли по гоч хторей судзини.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • J. Clerk Maxwell (1904). Theory of Heat. Mineola: Dover Publications. б. 319—20.
  • Anderson, John D. (1984). Fundamentals of erodynamics. McGraw-Hill Higher Education.
  • John, James (1984).  https://archive.org/details/gasdynamics0000john    Gas Dynamics     Allyn and Bacon.
  • McPherson, William; Henderson, William (1917).  https://archive.org/details/elementarystudyo00mcphiala    An Elementary study of chemistry
  • Philip Hill and Carl Peterson (1992). Mechanics and Thermodynamics of Propulsion: Second Edition. Addison-Wesley.

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. ,,Šta znači gas" staznaci.com.
  2. This early 20th century discussion infers what is regarded as the plasma state. See pp. 137 of American Chemical Society, Faraday Society, Chemical Society (Great Britain) The Journal of physical chemistry, Volume 11 Cornell (1907).
  3. TThe work by T. Zelevinski provides another link to latest research about Strontium in this new field of study. See Zelevinsky, Tanya (2009). „84Sr—just right for forming a Bose-Einstein condensate”. Physics. 2: 94.
  4. Quantum Gas Microscope Offers Glimpse Of Quirky Ultracold Atoms ScienceDaily. 4 November 2009. 
  5. The authors make the connection between molecular forces of metals and their corresponding physical properties. By extension, this concept would apply to gases as well, though not universally. Cornell (1907). б. 164.–5.
  6. One noticeable exception to this physical property connection is conductivity which varies depending on the state of matter (ionic compounds in water) as described by   Michael Faraday  in the 1833 when he noted that ice does not conduct a current. See pp. 45 of John Tyndall's Faraday as a Discoverer (1868).