Янко Олеяр
Янко Олеяр (*10. януар 1928—†11. януар 1994), учитель, културни дїяч, режисер и ґлумец–аматер.
Биоґрафия
[ушориц | ушор жридло]Янко Олеяр ше народзел 10. януара 1928. року у Дюрдьове, у фамелиї Осифа и Ани Олеярових. Янко мал и брата Михала. У Дюрдьове Янко Олеяр закончел основну школу. Учительску школу закончел у Сримских Карловцох 1948. року и истого року почал робиц як учитель у Дюрдьове.
У тедишнїм чаше у Дюрдьове бул значно розвити културно–просвитни живот Руснацох. По културних активносцох Дюрдьов теди бул скоро ровни Керестуру. Зоз приходом младих и сцелих учительох на роботу до дюрдьовскей рускей школи и Културно–просвитне дружтво Тарас Шевченко вельо достало. Медзи тима младима учителями бул и Янко Олеяр котри, вєдно зоз своїм колеґом Владимиром Копчанским почал робиц и на драмским полю. Уж у половки януара 1949. року вони двоме як режисере и ґлумци, вєдно з другима аматерами, премиєрно виведли Нушичов театрални фалат Подозрива особа. Робели вони и зоз школярами на пририхтованю драмских сличкох, алє о тим нє остали писани шлїди, лєм остало у паметаню їх тедишнїх школярох.
Перши писани шлїд походзи зоз 1946. року и реґиструє Янка Олеяра як ґлумца у театралним фалаце М.В. Ґоґоля Женїдба, виведзеним у Дюрдьове. Олеяр теди бул ище школяр учительскей школи, алє под час ферийох участвовал у пририхтованю и виводзеню театралних представох у своїм валалє.
У 1952. року Янко Олеяр бул як учитель на служби у Вербаше. И ту вон активно робел зоз школярами и у тедишнїм руским КПД А. С. Пушкин, дзе уж на початку спомнутого року, як корежисер зоз Владимиром Паланчанином, поставел Нушичов фалат Так мушело буц, у котрим витворел зоз замеркованим успихом и улогу Несторовича.
Янко Олеяр ше оженєл зоз Ирину родз. Гайдук, учительку з Руского Керестура. У малженстве мали сина Ромка.
Од 1955. Олеяр службовал у Руским Керестуре. У перших рокох вон векшу увагу пошвецовал музичним активносцом школярох и пошвидко основал школярски тамбурови оркестер. Медзитим, уж 1958. року ше пошвецел режиї у театре и зоз школскима дзецми порихтал и виведол театрални фалат Били єлень Владимира Назора.
Од 15. фебруара 1961. року Скупштина општини Кула меновала Янка Олеяра за першого директора новооснованого Дома култури у Руским Керестуре. По даскельорочней прерви знова бул меновани на тоту длужносц. Од того часу вон ше пошвецел у цалосци двом найвекшим културним манифестацийом у култури Руснацох и Українцох у тедишнєй Югославиї – Фестивалу Червена ружа и Драмскому мемориялу Петра Ризнича Дядї.
Янко Олеяр бул член та и предсидатель найвисших орґанох Фестивала култури Червена ружа (Управного и Вевершного одбору) а активно участвовал у орґанизованю вецей манифестацийох, окреме давал увагу Науковому совитованю на Фестивалу. Пририхтуюци свойо викладаня на рижни теми за Наукове совитованє Янко Олеяр детальнєйше позберал податки о обичайох Руснацох у Войводини. З тих материялох вон формовал идеї и правел синопсиси за ТВ емисиї та ше зявел як автор емисийох на ТВ Нови Сад о швету Дзуря, о Русадльох, о Кирбайох, о забивачкох швиньох. Вон ше интересовал за историю Руснацох, призберовал материяли з тей обласци и формовал тематски фельтони хтори обявйовал у новинох Руске слово.
За свою роботу на дружтвеним и културним планє Янко Олеяр достал вецей припознаня медзи хторима Октоберска награда општини Кула, Награда ОК ССРНВ Кула за розвой култури, просвити и спорта, Златна значка Културно-просвитней заєднїци Сербиї.
После пензионованя 1988. року поцагнул ше зоз явного живота, смуткуюци за сином–єдинцом котрому ше страцел шлїд у войни после 1991. року.
Умар 11. януара, а поховани є 12. януара 1994. року на теметове у Руским Керестуре.
Режирал тоти театрални фалати
[ушориц | ушор жридло]| Рок | Театрални фалат | Место |
|---|---|---|
| 1951. | Бранислав Нушич: БИРОКРАТА | у Дюрдьове |
| 1952. | Ж. Б. П. Молиєр: НА СИЛУ ДОХТОР | ” |
| 1952. | Б. Нушич: ТАК МУШЕЛО БУЦ | у Вербаше |
| 1953. | Михайло Ковач: НА ШВИТАНЮ | ” |
| 1958. | Владимир Назор: БИЛИ ЄЛЕНЬ | у Руским Керестуре |
| 1958. | Воймил Рабадан: КЕКЕЦ | ” |
Ґлумел у тих театралних фалатох
[ушориц | ушор жридло]| Рок | Театрални фалат | Улога | Место |
|---|---|---|---|
| 1946. | М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА | у Дюрдьове | |
| 1950. | А. Н.. Островски: ХУДОБСТВО НЄ ГРИХ | ” | |
| 1952. | Б. Нушич: ТАК МУШЕЛО БУЦ | Несторович | у Вербаше |
| 1964. | Б. Нушич: АНАЛФАБЕТА | у Руским Керестуре | |
| 1966. | М. Горки: НА ДНУ | Лука | ” |
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Дюра Латяк: „Янко Олеяр – учитель, културни дїяч, режисер и ґлумец–аматерˮ - 50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ Руске слово и Дом култури Руски Керестур, Нови Сад, 2018, бок 168-169.
- Тамаш, др Юлиян, „Просвитни роботнїки 1944-1991. року ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, б. 414.
- Тамаш, др Юлиян, „Дом култури ˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, б. 418.
- P. R. Magocsi, „Olieiar, Ianko. See Historiography: Vojvodinaˮ, P. R. Magocsi and Ivan Pop: Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, ISBN 0-8020-3556-3, p. 360
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Яр зиходзи на жем (1) - Народни обичаї Войводини, по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1989. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 4. februar 2017.
- Яр зиходзи на жем (2) - - Народни обичаї Войводини, по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1989. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 4. februar 2017.
- Яр зиходзи на жем (3) - - Народни обичаї Войводини, по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1989. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 4. februar 2017.
- Забивачки швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини (1. часц), по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1984. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 11. december 2009.
- Забивачки швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини (2. часц), по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1984. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 11. december 2009.
- Забивачки швиньох - Обичаї з традициї Руснацох у Войводини (3. часц), по идеї Янка Олеяра, ТВ Нови Сад, 1984. рок, Makovcanj, www.youtube.com, 11. december 2009.
