Юлиян Стрибер
Юлиян Стрибер (*12. януар 1941—†2. юлий 1998), ремеселнїк, ґлумец-аматер.
Биоґрафия
[ушориц | ушор жридло]Юлиян Стрибер народзени 12. януара 1941. року у Руским Керестуре у фамелиї Йоакима и Феброни (родз. Будински Мидя) Стрибер. Юлиян Стрибер мал старшого брата Йоакима и младшу шестру Марию. Концом Другей шветовей войни погинул його оцец Йоаким Стрибер. Юлиян у родним валалє закончел основну школу. Школу школярох у привреди закончел у Кули, а шлосерске ремесло виучел у Руским Керестуре дзе нєпреривно и робел. Почал як млади роботнїк у шлосерскей роботнї а потим прешол на исти роботи до Друкарнї Руске слово.
Юлиян Стрибер ше винчал зоз Ану родз. Кирда. У малженстве мали сина Михайла.
Театер як Юлинова любов
[ушориц | ушор жридло]Зоз театралну дїялносцу ше почал занїмац ище як школяр керестурскей основней школи, алє першу улогу з одроснутима одбавел 1960. року у театралним фалаце Малиняк Авдана Хозича. Кед концом 1969. року почала з роботу Керестурска сцена АРТ Дядя Юлиян Стрибер уж мал за собу 10 успишно витворени улоги. У тим театре Юлиян Стрибер по 1996. рок одбавел 25 векши и менши, а за даєдни ґлумецки витвореня Юлиян достал и вецей награди и припознаня. Достал и три памятни плакети АРТ Дядя за вельорочну театралну дїялносц.

Попри тим же ґлумел, Юлиян Стрибер вецей раз виробел и сценоґрафию по нарисох сценоґрафох, бул майстор сцени, а розумел ше и до ошвиценя та руководзел и зоз шветлами у театре.
Вецей роки Юлиян Стрибер бул виберани и до Управного одбору Театра и до Совиту керестурскей сцени АРТ Дядя.
У 1998. року, кед уж бул чежко хори, уручена му Награда Руского народного театру Дядя за комплетне доприношенє розвою театралней дїялносаци Руснацох.
Юлиян Стрибер умар 2. юлия 1998. року у Руским Керестуре дзе є и поховани.
Юлиян Стрибер ґлумел у шлїдуюцих театралних фалатох[ушориц | ушор жридло] | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Рок | Театрални фалат
|
Улога
|
Рок | Театрални фалат
|
Улога
| ||
| 1960. | Авдан Хозич: МАЛИНЯК | 1976. | Е. М. Ремарк: ОСТАТНЯ СТАНЇЦА | Вояк | |||
| 1960. | Михайло Ковач: РОДЗИНА | 1977. | М. В. Ґоґоль: РЕВИЗОР | Земляника | |||
| 1961. | Д. Добричанин: ЧЛОВЕК З МАРСА | Дїдо | 1978. | Ст. Сремац: ПОП ЧИРА И ПОП СПИРА | Нича | ||
| 1962. | Осиф Торма: ХТО МА ПРАВО | 1978. | А. Вампилов: РОЗЛУКА У ЮНИЮ | Золотуєв | |||
| 1962. | Й. С. Попович: ЯЗИКАТИ МУЖ | 1979. | Бертолд Брехт: ОПЕРА ЗА ТРИ ҐРОШИ | Смит | |||
| 1964. | Й. С. Попович: ПОКОНДИРЕНА ТИКОВКА | Митро | 1981. | Е. Лабиш - М. Мишел: ФЛОРЕНТИНСКИ КАЛАП | |||
| 1965. | А. Л. Суходольски: ХМАРА | Кузма | 1982. | Б. Нушич: ПОДОЗРИВА ОСОБА | Спасоє | ||
| 1965. | М. Кропивницки: НЄВОЛЬНЇК | Опара | 1983. | Михайло Ковач: ОРАЧЕ, ОРАЧЕ | Дюра | ||
| 1966. | М. Горки: НА ДНУ | Татар | 1984. | Дю. Скарничи - Р. Тарабузи: КАВИЯР И ҐЕРШЛА | |||
| 1967. | Б. Нушич: ПОДОЗРИВА ОСОБА | Жика | 1985. | Михайло Ковач: ГРИЦОВО ВОЯЧЕНЄ | |||
| 1969. | М. В. Ґоґоль: ЖЕНЇДБА | Слуга Штефан | 1986. | Б. Пекич: ҐЕНЕРАЛЄ | Майор Воронїн | ||
| 1970. | О. Коломиєц: ФАРАОНЄ | Коринїй | 1988. | А. Н. Островски: ЛЄС | Милонов | ||
| 1971. | О. Ананєв: ВОВЧИЦА | Чиновнїк | 1989. | А. П. Чехов: ПИТАНКИ (Спитоване и Свадзба) | |||
| 1972. | Ж. Фейдо: ПАН ЛОВАР | Полицай | 1991. | Петар Ґреґор: ЩЕШЛЇВЕ КРАЛЬОВСТВО | Стражар | ||
| 1972. | И. Франко: УКРАДЗЕНЕ ЩЕСЦЕ | Старшина | 1992. | Дю. Папгаргаї: АҐАФИЯ СТАРОГО ПОПА ДЗИВКА | |||
| 1974. | Б. Нушич: ОЖАЛОСЦЕНА ФАМЕЛИЯ | Трифун | 1993. | Рей Куни: СЦЕКАЙ ОД СВОЄЙ ЖЕНИ | Фоторепортер | ||
| 1975. | Й. С. Попович: КИР ЯНЯ | Петар | 1995. | Дю. Папгаргаї: РОВНЯЦКИ СОБЛАЗНЇ | Иларион | ||
| 1975. | Кита Буачидзе: ПРОВИНЦИЙНА ДЗИВКА | Иване | 1996. | Дю. Папгаргаї: ЖОБРАЧА ГОРА | |||
Шицки тоти театрални фалати були пририхтовани у Руским Керестуре.
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Ґлумци у фалаце М. В. Ґоґоля Женїдба. Юлиян Стрибер стої перши з права.
-
Керестурци, часц ґлумцох у фалаце Женїдба, пред плакату хтора наявює їх госцованє: Юлиян Стрибер, Злата Гарди, Владимир Гайдук, Янко Ґ. Рац, Наталия Колєсар и Єфрем Колєсар.
-
Колектив ґлумцох у фалаце Олексия Коломийца Фараони.
-
Колектив ґлумцох у фалаце Б. Нушича Ожалосцена фамели. Юлиян Стрибер перши з лїва, у циню.
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Дюра Латяк, „Юлиян Стрибер, ремесельнїк, ґлумец-аматерˮ, 50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, Руски Керестур, 2018. б. 189
- P. R. Magocsi and Ivan Pop: „Striber, Iuliianˮ. See Diadia Rusyn National Theater, p.478, Encyclopedia of Rusyn History and Culture, University of Toronto, 2005, ISBN 0-8020-3556-3
- Тамаш, др Юлиян, „Руски театер Дядяˮ, Руски Керестур, лїтопис и история (1745-1991), Месна заєднїца Руски Керестур, 1992, бок .
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Мирон Жирош, Мали, алє вельки народ, часц Длугорочни ґлумци aмaтерe, Юлиян Стрибер под числом 29
