Прейдз на змист

Шлєпа октава

Материял зоз Википедиї
Нотни и звучни приклад „Шлєпей октави”

У музики, шлєпа октава то зменююце дуплованє/подвойованє октавох, хтори нотацийно записани над и под пошорованима нотами у скали або у трилеру: то „музични пасаж хтори ше грає зменююцо (раз єден раз други) у висшей и нїзшей октави“.[1]

У клавирскей музики иснує технїка граня хтора ше наволує шлєпи октави, а зоз граньом таких октавох твори ше звучни „галайк” (серб. тутњава) мелодиї хтора ше реално грає през три тонски октави зоз барз роширену дланю и 1 и 5 пальцом пре векши розпон (8 тонох) октавох.

Спрам Ґроувого словнїка о музики и музичарох, тот поступок ше нє шме уписовац и уводзиц до дїлох „старших композиторох“ (тих хтори предходнїки Ф. Листа).[2]

Нотни и звучни приклад
Пасаж шлєпей октави у Це-дур скали провадзел реґуларни (порядни) пасаж у двох октавох. Ноти шлєпей октави означени з червену Фарбу.

Алтернативно, шлєпа октава ше може зявиц „у швидким пасажу октавох кед ше вихаби єдна нота каждей алтернативней октави“ (грає ше кажда друга нота).[3] Так ше посцигує ефект симулациї дуплованя октавох зоз соло инструментом. Приклад на правим боку:

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Apel, Willi (1969). Harvard Dictionary of Music, p.97. ISBN 978-0-674-37501-7.
  2.  Sir George Grove, ed. (1910) . Grove's Dictionary of Music and Musicians, Volume 3, p.735. The Macmillan Company.
  3. ^ (June 1, 1907). The Musical Herald, Issues 706-717, p.188. J. Curwen & Sons.