Прейдз на змист

Червеняк

Материял зоз Википедиї
Червеняк
Глас червеняка
Наукова класификация
ДоменEukaryota
ЦарствоAnimalia
ТипChordata
КласаAves
РядPasseriformes
ФамелияMuscicapidae
РодErithacus, Cuvier 1800
ФайтаE. rubecula
Биномне мено
Erithacus rubecula Linnaeus 1758.
Синоними
Erithacus dandalus subsp. sardus Kleinschmidt, 1906
Erithacus rubecula subsp. armoricanus Lebeurier & Rapine, 1936
Erithacus rubecula subsp. sardus Kleinschmidt, 1906
Motacilla rubecula Linnaeus, 1758

Червеняк (серб. црвендаћ, лат. Erithacus rubecula) файта птици зоз роду Erithacu. Символ є надїї и обнови, народзеня... То мала птица, карми ше з инсектами, скорей ше учишльовала до фамелиї риґовох (лат. Turdidae) , а нєшка є класификована до фамелиї мухоловкох (лат. Muscicapidae) хтора ма 324 файти тих птицох.[1][2] од хторих єдна и соловей [3].

Червеняк мала птичка, подобни тащку, длужини коло 15 центи. Одроснута єдинка ма хрибет, хвост и кридла олєйовошивей фарби, а пирє на гарлє, першох и глави жовточервеней, та є прето и наволана червеняк. Пирє на брущку билей фарби. Младим пирє нєупечатлївих, цмих фарбох. Самичка червеняка знєше од три до дзевец вайца, а найчастейше пейц вайца даскельо раз у року. Вона даскельо тижнї шедзи на вайцох, а вилєгнути млади уж о петнац днї способни вилєциц зоз гнїзда и буц самостойни. Червеняк птица блукачка.

Таксономия и систематика

[ушориц | ушор жридло]

Карл Лине 1758. року у 10. виданю його дїла Systema Naturae першираз описал европски червеняк под двойним меном Motacilla rubecula [4].Специфични деминутив rubecula виведзени од латинского слова ruber (червене). Назву ряду Erithacus уведол французки биолоґ (натуралиста) Жорж Кивє 1800. року, и теди формоване терашнє мено птици E. Rubecula.[5]

Одроснути єдинки и млади червеняка

Найупечатлївши червеняки, а мож их спатриц як два розлични файти або подфайти червеняка, то червеняк E. r. Marionae зоз Ґран Канариї (Шпания) и E. r. Superbus зоз Тенерифох (Шпания). Мож их лєгко препознац по билим персценю коло очох, интензивней фарби першох и по билим пирю на бруху.

Червеняк найчастейше лапа инсекти и мали шлїмаки, алє ше часто карми и зоз плодами рошлїнох, зоз бобками и нашеньом.

Розмножованє

[ушориц | ушор жридло]

Єдинки червеняка маю рижни способи облєтованя (задзераня) коло самички, а єден з нїх то ритуал карменя и у периодзе инкубациї. Пара може мац рочнє и два до три раз по 5 або 6 вайца, млади допатра од 14 до 16 днї кед поставаю способни за самостойни живот, односно за вилєтованє зоз гнїзда. Червеняк гнїздо прави у розпуклїнох и дзирох, а репродуктивна сезона тирва од марца по юний.[6]

Символика

[ушориц | ушор жридло]
Поштански марки

Червеняк символ живота, нєпреривного народзованя и обнови. Червеняк зоз собу приноши надїю, оптимизем и красни жаданя за Нови рок.

Єдна леґенда гвари же червеняк бул шивей фарби. Червену фарбу пиря достал у ноци кед народзени Исус. Тей ноци у Вифлеєму, Свята фамелия ше грала при огню хтори лєм цо нє загаснул. Прилєцела птичка, зоз своїма криделками барз махала и нє допущела же би огень загаснул. Шлїдуюцого рана пирє на першох птички достало червену фарбу.

Спрам другей леґенди, птицово пирє шє зачервенєло од креви кед сцела розопятого Исуса дотхнуц и ошлєбодзиц од церньовей коруни.

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Референце

[ушориц | ушор жридло]
  1. Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2016) https://www.worldbirdnames.org/bow/chats/ „Chats, Old World flycatchers”. World Bird List Version 6.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 20. 5. 2016.
  2. Dickinson, E.C.; Christidis, L., ур. (2014). The Howard & Moore Complete Checklist of the Birds of the World. Volume 2, Passerines (4th изд.). Eastbourne, U.K.: Aves Press. стр. 584, 598, 601, 607. ISBN 978-0-9568611-2-2.
  3. Monroe Jr. BL; Sibley CG (1993).A World Checklist of Birds. New Haven and London: Yale University Press. стр. 228. ISBN 978-0-300-05549-8.
  4. https://www.biodiversitylibrary.org/page/727097#page/208/mode/1upSystema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (на језику: Latin). Holmiae. (Laurentii Salvii). стр. 188. „M. grisea, gula pectoreque fulvis.”
  5. Mayr, Ernst; Paynter, Raymond A. Jr. (1964). Check-list of Birds of the World. Volume 10. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 32.
  6. https://earthlife.net/european-robins/„European Robins”. Приступљено 28.12.2025..