Прейдз на змист

Чарнїци (боровнїци)

Материял зоз Википедиї
Vaccinium myrtillus
Наукова класификация
ЦарствоPlantae
КладусTracheopytes
КладусAngiospermae
КладусEudicotidae
КладусAsterids
РядEricales
РодVaccinium
Под родCyanococcus
СекцияVaccinium sect. Vaccinium
ФайтаV.myrtillus
Биномне мено
Vaccinium myrtillus
L.

Чарнїци, лєбо боровнїци, вецейрочни рошлїни у форми черяка, скритонашенькаре зоз белавима и лиловима бобками. Класификовани су до подроду Cyanococcus у рамикох роду Vaccinium. Vaccinium уключує и бруснїци, сиверноамерицки чарнїци, европски чарнїци и чарнїци Мадера. Комерциялни чарнїци – дзиви (нїзки черяк) и култивовани (високи черяк) – походза зоз Сиверней Америки. Сорти високого черяка увежени до Европи 1930-их рокох.[1]

Стебло чарнїци звичайно лєжаци черяк котри високи од 10 центиметери до 4 метери. У комерциялней продукциї чарнїцох файти зоз дробнима бобками велькосци гращку котри рошню на нїзких черякох, познати як „чарнїци нїзкого черяку“ (синоним за дзиви), док файти зоз векшима бобками котри рошню на висших култивованих черякох познати як „високи чарнїци“. Канада водзаци продукователь чарнїцох зоз нїзких черякох, док ЗАД продукую коло 40 % шветовей продукциї чарнїцох зоз високих черякох.

Походзенє и история пестованя

[ушориц | ушор жридло]

Файти рода Vaccinium углавним присутни у Сиверней Америки, Европи и Азиї. Велї комерциялно доступни файти походза зоз Сиверней Америки,[2] окреме зоз Атлантскей Канади, зоз сиверовосточней часци ЗАД походза дзиви (нїзки) чарнїци, а култивовани (високи) чарнїци походза зоз даскелїх державох Америки и Британскей Колумбиї.[3] Перши народи Канади милениюмами конзумовали дзиви чарнїци. Високи чарнїци першираз пестовани у Ню Джерзию початком 20. вику.[3][2]

Сиверноамерицки аутохтони файти чарнїцох ше комерциялно пестує на южней гемисфери у Австралиї, на Новим Зеланду и Южней Америки. Колумбийска або Андска чарнїца обера ше зоз черякох самошейкох и звичайно є локално доступна.[4] Даскельо други дзиви черяки зоз рода Vaccinium тиж маю белави бобки котри ше є як и други чарнїци, уключуюци европски, а углавним шицки маю назву котру ше преклада як „чарнїца“ лєбо „боровнїца“.

Пейц файти дзивих чарнїцох рошню у Канади, уключуюци Vaccinium myrtilloides, Vaccinium angustifolium и Vaccinium corymbosum, котри рошню у лєсох и мочарох.[5]

Дзиви чарнїци ше розмножую зоз крижацим опращкованьом, при чим зоз каждого нашеня вирошнє рошлїна розличного ґенетичного составу, цо виволує розлики у росту, продуктивносци, фарби, характеристики лїсцох, одпорносци на хороти, смаку и других прикметох овоци.[6] Рошлїна формує под’жемни стебла котри наволани ризоми, цо оможлївює же би формовли мрежи ризомох.[6] Квитни и лїсцово пупча ше розвиваю по стеблу рошлїни, при чим квитне пупче дава 5-6 квитки и потим плоди. Дзиви чарнїци воля квашну жем, pH медзи 4,2 и 5,2 и лєм умерене количество влаги. Одпорни су на жиму у канадским подручю и америцкей держави Мейн. Плод дзивей (нїзкей) чарнїци кед є узрети ма просекову масу 0,3 ґрами.[6]

Култивовани чарнїци воля писковити або глїняни тла, зоз плїтку кореньову систему котра хаснує малч и гной.[7] Лїсца чарнїци високого черяка можу буц лїсцопадни або вичножелєни, вайцасти до коплястих, длужини 1-8 цм и ширини 0,5-3,5 цм. Квитки дзвонасти, били, блядо целови або червени, дакеди желєнкасти.

Плоди чарнїци

Плод бобка пречнїка 5-16 мм зоз остатком квитковей корунки на концу; на початку су блядо желєнкасти, потим червено-лилови и на краю белави кед дозрею.[7] Прекрити су зоз защитним пасмом прашкастого епикутикуларного воску, колоквиялно познатого як „квет“.[6] Звичайно маю сладки смак кед су узрети, дакус пременлїво кваскави.[6][7]Черяки чарнїци звичайно приноша плод у стред веґетациї: на час дозреваня дїйствую локални условия як цо клима, надморска висина и ґеоґрафска ширина, так же час обераня на сиверней гемисфери може варирац од мая до авґуста.[6][7]

  • Vaccinium angustifolium (анґл. lowbush blueberry) – чарнїца нїзкого черяка[2]
  • Vaccinium boreale (анґл. northern blueberry) – сиверна чарнїца
  • Vaccinium caesariense (анґл. New Jersey blueberry) – Ню Джерзи чарнїца
  • Vaccinium corymbosum (анґл. northern highbush blueberry) – чарнїца високого черяка
  • Vaccinium darrowii (анґл. evergreen blueberry) – вичножелєна чарнїца
  • Vaccinium elliottii (анґл. Elliott blueberry) – Елиот чарнїца
  • Vaccinium formosum (анґл. southern blueberry) – южна чарнїца
  • Vaccinium fuscatum (анґл. black highbush blueberry; syn. V. atrococcum) – чарна чарнїца високого черяка
  • Vaccinium hirsutum (анґл. hairy-fruited blueberry) – мохоткаста чарнїца
  • Vaccinium myrsinites (анґл. shiny blueberry) – блїщаца чарнїца
  • Vaccinium myrtilloides (анґл. Canadian blueberry) – Канадска чарнїца
  • Vaccinium pallidum (анґл. dryland blueberry) – степска чарнїца
  • Vaccinium simulatum (анґл. upland highbush blueberry) – горска чарнїца високого черяка
  • Vaccinium tenellum (анґл. small cluster blueberry) – дробнолїсцова чарнїца
  • Vaccinium virgatum (анґл. rabbiteye blueberry; syn. V. ashei) – чарнїца „заяче око“

Даєдни други файти Vaccinium зоз белавима плодами:

  • Vaccinium koreanum (анґл. Korean blueberry) – Корейска чарнїца
  • Vaccinium myrtillus (анґл. bilberry or European blueberry) – Европска чарнїца
  • Vaccinium uliginosum (анґл. bog bilberry/blueberry, northern bilberry or western blueberry) – мочарна чарнїца (чарна чарнїца)

Хаснованє

[ушориц | ушор жридло]

Чарнїци ше предава швижи або ше прерабя як швидко змарзнуту овоц, пире, сок або сушену овоц. Вони ше потим можу хасновац у рижних продуктох, як цо желе, маджуни, у питох, мафинох, палачинкох и як додаток житарком за фриштик.

Маджун зоз чарнїцох ше прави зоз чарнїцох, цукру, води и овоцового пектину. Мачанка з чарнїцох то сладка мачанка котра ше рихта так же чарнїци примарни состойок .

Вино з чарнїцох ше прави зоз бобкох котри ферментую и потим дозреваю; звичайно ше хаснує файта нїзкого черяка.

Нутритивни вредносци на 100 ґ
Сирови Чарнїци
Енерґия240 кДж
Протеини0,74 ґ
Масци0,33 ґ
Угльово гидрати14,49 ґ
Цукри9,96 ґ
Влакна2,4 ґ
Минерали
Калциюм6 мґ
Желєзо0,28 мґ
Маґнезиюм6 мґ
Манґан0,336 мґ
Фосфор12 мґ
Калиюм77 мґ
Натриюм1 мґ
Цинк0,165 мґ
Витамини
Витамин А0,0162 мґ
Витамин К19,3 μґ
Витамин Ц9,7 мґ
Витамин Б1 (тиамин)0,037 мґ
Витамин Б2 (рибофлавин)0,041 мґ
Витамин Б3 (ниацин)0,418 мґ
Витамин Б50,124 мґ
Витамин Б60,052 мґ
Витамин Б9 (фолат)9 μґ
Витамин Е0,57 мґ
Други конституенти
Вода84 ґ

Хасновити материї

[ушориц | ушор жридло]

Зоз рошлїни ше хаснує узрети плод и лїсце. Плод ше состої зоз цукру, танинох, витаминох Б и Ц, каротину, миртилину (миртилин хлорид) котри му дава цму белаву фарбу кед є узрети, албуминоидох, пектину, минералних сольох, масних олєйох и протеинох. Плод тиж ма у составе орґански квашнїни: лимунску, яблуковуу, бензоєву и оксалну. У лїсцох єст вецей танини як у плодох. Танини котри ше можу найсц у лїсцу то: арбутин, антоцияново ґликозиди (300-698 мґ/100ґ) и неомиртилин. Други состойки лїсца то церилни алкогол, даскельо орґански квашнїни, етерски олєї, витамин Ц и минерали (калиюм, натриюм, манґан, хром, желєзо, бакар и други).

Состав плода таки: 14% угльово гидрати, 0.7% протеини, 0.3% масци и 84% вода. Калорийна вредносц 100 ґрами чернїцох виноши лєм 57 ккал зоз ґликемийним обтерхованьом 6, алє вони праве мале жридло микронутритиєнтох, як цо мож видзиц у таблїчки.

Розрезана бобка чарнїци

Фитохемикалиї и виглєдованя

[ушориц | ушор жридло]

Чарнїци у своїм составе маю антоциянини, други полифеноли и рижни фитонутритиєнти, котри под прелиминарнима виглєдованями пре їх потенциялни биолоґийни ефекти.[8] Векшина виглєдованьох полифенолох ше окончує зоз хаснованьом файтох чарнїцох висикого черяка, алє состав полифенолох и антоциянох у дзивих чарнїцох (нїзкого черяка) вельо векши.

Култивация

[ушориц | ушор жридло]

Чарнїци високого черяка першираз уведзени до Нємєцкей, Шведскей и Голандиї 1930-их рокох, а теди ше преширели и на други жеми Европи.[9]

Продукция

[ушориц | ушор жридло]

2020. року шветова продукция чарнїцох (зоз файтох високого и нїзкого черяка) була 860 885 тони, предводзена зоз ЗАД зоз 35% ґлобалней продукциї и Перуом зоз 21%. Канада випродуковала 146 370 тони, Мексико 50 293 тони и Шпания 48 520 тони.

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Naumann, W. D. (1993) Overview of the Vaccinium Industry in Western Europe Ур.: K. A. Clayton-Greene. Fifth International Symposium on Vaccinium Culture. Wageningen, the Netherlands: International Society for Horticultural Science. стр. 53—58. ISBN 978-90-6605-475-2. OCLC 29663461. Архивирано из оригинала 11. 3. 2007. г
  2. 2,0 2,1 2,2 Rodriguez-Saona-et-al-2019 Blueberry IPM: Past Successes and Future Challenges Annual Review of Entomology
  3. 3,0 3,1 US Highbush Blueberry Council , web archive 9.4.2020.Blueberries – Celebrating 100 Years (PDF). University of New Hampshire Cooperative Extension. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
  4. Foster, Steven (2012). „The Adulteration of Commercial Bilberry Extracts”. (PDF). Academia. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2021 — преко Herbalgram.
  5. „Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry”, (PDF). Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada. WildBlueberries-BleuetsSauvages/a20e.pdf Архивирано(PDF) из оригинала 17. 7. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2020.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 „Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry” (PDF). Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 7. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2020.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Becky Sideman (1. 8. 2016). „Growing fruit: Highbush blueberries”. (PDF). University of New Hampshire Cooperative Extension. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
  8. „Flavonoids”. Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR. новембар 2015. Архивирано из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 25. 12. 2017.
  9. Naumann, W. D. (1993).„Overview of the Vaccinium Industry in Western Europe”. Ур.: K. A. Clayton-Greene. Fifth International Symposium on Vaccinium Culture. Wageningen, the Netherlands: International Society for Horticultural Science. стр. 53—58. ISBN 978-90-6605-475-2.OCLC 29663461. Архивирано из оригинала 11. 3. 2007. г. Приступљено 25. 8. 2006.