Прейдз на змист

Чардаш

Материял зоз Википедиї
Чардаш, мадярски народни танєц.

Чардаш (мадь. сsárdás, рсй. ча́рдаш, поль. сzardasz, укр. ча́рдаш), традиционални мадярски танєц. Мено достал по месце дзе ше го найвецей и грало, у Чарди (мадь. Csárda). Чардаш настал у централней Мадярскей и популаризовали го мадярски Циґанє по цалей тедишнєй кральовини, а и у околних жемох. Окрем Мадярох, прилапели го и Банатски Болгаре, Словаци, та и Руснаци.

Найвчаснєйши жридла о наставаню чардаша у нєшкайшей форми водза до 18. вику. Мадярски вербункоше (мађ. verbunkos) хасновали чардаш кед випровадзали младих людзох до войска.

Ритем чардаша

Чардаш характеризовани у варияцийох швидкосци (темпа): почина помали (lassú), а закончує ше барз швидко, фришко (friss). Тиж єст и други варияциї темпа, и то ридки чардаш (ritka csárdás), густи чардаш (sűrű csárdás) и бежаци чардаш (szökős csárdás). Мелодия чардаша у 2/4 и 4/4 такту.

Чардаш, композитора В.Монти

Найпознатши чардаш од Витория Монтия, писани за виолину и клавир. Ма пейц варияциї у темпу, а виолина му дава виртуозносц.

Чардаш и Руснаци

[ушориц | ушор жридло]
Танєц чардаш и одвитуюца ношня. (Скореновац, Войводина)

Познате нам же ше до панонских крайох присельовали худобни людзе, без интелектуалцох, ґу нїм приходзели лєм священїки. Аж концом 19. вику спомедзи шорох наших предкох почали ше зявйовац и школовац и власни интелектуалци, алє нє и музични фаховци! На место власного музичного мелоса часто ше прилапйовали мелодиї зоз окруженя у яким нашо предки жили. По двацети роки прешлого вику у нашим музичним живоце скоро главне место заберали чардаши, и мелодиї панонского типа як и при Mадярох и Словакох.

Танєц чардаш бул при Руснацох тиж популарни на свадзбох и других сходох и вешельох. Танцовало ше го по пари лєбо у колє. Найчастейше то були мадярски мелодиї або и словацки алє находизме у рижних музичних документох же на превжати мелодиї додавани тексти по руски. Гудаци часто спочатку танца грали и шпивали а после шпиваня наставели грац чардаш, же би под конєц подшвидшали темпо чардаша и зоз тим допринєсли ище харизматичнєйши темперамнент чардаш-танцу.

Млодов танєц - чардаш

Перши млодов танєц, (таки обичай ше затримал по нєшка), на свадзби по вечери, вше бул чардаш! И тот чардаш „помали“ и гевтот „по горе“ (швидки). Тот „по горе“  („гаром“ по керестурски, або „годьволт“ по коцурски) гудаци грали и три раз єдно за другим! У нас Руснаци на чардаш вше танцовали. Под час танцу з часу на час єден з гудакох вше одшпивал по єдну або два строфи чардаша.

▶ Горечардаш (хлопски род) то швидки чардаш хтори гудаци-музиканти на танцу трираз єдно за другим грали. Звичайнєйша назва гаром.

Дюра ... винял пейдзешатку и, кладуци ю преднякови за смик, на цале гарло скричал: Гаром! На тварох гудаком затанцовал ошмих ... и знова гудаци заграли горечардаш.

Чардаш-карички (коло)

Танцованє чардаша

[ушориц | ушор жридло]

Танєчнїки мишано хлопско-женски пари, дзе дзивки облєчени до традиционалних червених сукньох, на ногох маю червени чижемки (мађ. piros csizma), а леґинє обовязно чарни чижми и народне облєчиво.

Композиторе

[ушориц | ушор жридло]

Познатши композиторе, хтори медзи иншим компоновали чардаш, тоти:

• Франц Лист (мадь. Liszt Ferenc), мадярски композитор

• Йоганес Брамс (нєм. Johannes Brahms), нємецки композитор

• Йоган Штраус старши (нєм. Johann Strauß)), австрийски композитор

• Пабло де Сарасате (шп. Pablo Martín Melitón de Sarasate y Navascués), шпански композитор

• Петар Илїч Чайковски (рсй. Пётр Ильич Чайковский), русийски композитор

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Словнїк руского народного язика II, О-Я, Нови Сад, б. 705
  • Дюра Латяк, Руски народни шпиванки на пожичени мелодиї, Руске слово и Завод войводянских Руснацох 2025. б. 7-9

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]