Чардаш

Чардаш (мадь. сsárdás, рсй. ча́рдаш, поль. сzardasz, укр. ча́рдаш), традиционални мадярски танєц. Мено достал по месце дзе ше го найвецей и грало, у Чарди (мадь. Csárda). Чардаш настал у централней Мадярскей и популаризовали го мадярски Циґанє по цалей тедишнєй кральовини, а и у околних жемох. Окрем Мадярох, прилапели го и Банатски Болгаре, Словаци, та и Руснаци.
Найвчаснєйши жридла о наставаню чардаша у нєшкайшей форми водза до 18. вику. Мадярски вербункоше (мађ. verbunkos) хасновали чардаш кед випровадзали младих людзох до войска.

Чардаш характеризовани у варияцийох швидкосци (темпа): почина помали (lassú), а закончує ше барз швидко, фришко (friss). Тиж єст и други варияциї темпа, и то ридки чардаш (ritka csárdás), густи чардаш (sűrű csárdás) и бежаци чардаш (szökős csárdás). Мелодия чардаша у 2/4 и 4/4 такту.
Найпознатши чардаш од Витория Монтия, писани за виолину и клавир. Ма пейц варияциї у темпу, а виолина му дава виртуозносц.
Чардаш и Руснаци
[ушориц | ушор жридло]
Познате нам же ше до панонских крайох присельовали худобни людзе, без интелектуалцох, ґу нїм приходзели лєм священїки. Аж концом 19. вику спомедзи шорох наших предкох почали ше зявйовац и школовац и власни интелектуалци, алє нє и музични фаховци! На место власного музичного мелоса часто ше прилапйовали мелодиї зоз окруженя у яким нашо предки жили. По двацети роки прешлого вику у нашим музичним живоце скоро главне место заберали чардаши, и мелодиї панонского типа як и при Mадярох и Словакох.
Танєц чардаш бул при Руснацох тиж популарни на свадзбох и других сходох и вешельох. Танцовало ше го по пари лєбо у колє. Найчастейше то були мадярски мелодиї або и словацки алє находизме у рижних музичних документох же на превжати мелодиї додавани тексти по руски. Гудаци часто спочатку танца грали и шпивали а после шпиваня наставели грац чардаш, же би под конєц подшвидшали темпо чардаша и зоз тим допринєсли ище харизматичнєйши темперамнент чардаш-танцу.
Млодов танєц - чардаш
Перши млодов танєц, (таки обичай ше затримал по нєшка), на свадзби по вечери, вше бул чардаш! И тот чардаш „помали“ и гевтот „по горе“ (швидки). Тот „по горе“ („гаром“ по керестурски, або „годьволт“ по коцурски) гудаци грали и три раз єдно за другим! У нас Руснаци на чардаш вше танцовали. Под час танцу з часу на час єден з гудакох вше одшпивал по єдну або два строфи чардаша.
▶ Горечардаш (хлопски род) то швидки чардаш хтори гудаци-музиканти на танцу трираз єдно за другим грали. Звичайнєйша назва гаром.
• Дюра ... винял пейдзешатку и, кладуци ю преднякови за смик, на цале гарло скричал: Гаром! На тварох гудаком затанцовал ошмих ... и знова гудаци заграли горечардаш.

Танцованє чардаша
[ушориц | ушор жридло]Танєчнїки мишано хлопско-женски пари, дзе дзивки облєчени до традиционалних червених сукньох, на ногох маю червени чижемки (мађ. piros csizma), а леґинє обовязно чарни чижми и народне облєчиво.
Композиторе
[ушориц | ушор жридло]Познатши композиторе, хтори медзи иншим компоновали чардаш, тоти:
• Франц Лист (мадь. Liszt Ferenc), мадярски композитор
• Йоганес Брамс (нєм. Johannes Brahms), нємецки композитор
• Йоган Штраус старши (нєм. Johann Strauß)), австрийски композитор
• Пабло де Сарасате (шп. Pablo Martín Melitón de Sarasate y Navascués), шпански композитор
• Петар Илїч Чайковски (рсй. Пётр Ильич Чайковский), русийски композитор
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Словнїк руского народного язика II, О-Я, Нови Сад, б. 705
- Дюра Латяк, Руски народни шпиванки на пожичени мелодиї, Руске слово и Завод войводянских Руснацох 2025. б. 7-9
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Чардаш
- Вербункош
- Cardas V. Monti В. Монти Чардаш, мрс. виолинисткиня Олеся Балач, Youtube.com (Makovcanj)