Цол

Цол (серб. цол, анґл. inch, слц. palec и cól, поль. cal, рсй. дюйм, укр. дюйм. Од нєм. (Zoll) – стара мера за длужину, 2,51 cm.
Приклад:
Єден ват (1,89 метери) ма 6 шухи, єден шух ма 12 цоли, єден цол ма 12 смужки.
Цолшток (мадь. colstok, серб. цолшток. Од нєм. Zollstock) то:
• складаци метер (древени або пластични) на хторим означени цоли або центиметри; милиметри
• кажди метер на хторим зоз смужками мож видзиц подзелєнє на цоли.
Хаснованє
[ушориц | ушор жридло]Цол (анґл. in-инч[1]) то звичайна єдинка мери за длужину хтора ше широко хаснує у Зєдиних Америцких Державох,[2] Канади,[3][4] и Зєдинєним Кралєвству.[5] Хаснує ше и у Япону за електронски часци, окреме екрани. У векшей часци континенталней Европи, цол (инч) ше тиж нєформално хаснує як мера за екрани.

За Зєдинєне Кральовство, упутство о нєогранїченим хаснованю у явним секторе наводзи ше же од 1. октобра 1995. року, инч (вєдно зоз стопу) хаснує ше як примарна єдиника за драгово знаки и подобни мераня вельких просторох и далєкосцох [6] (зоз можлївим винїмком висини и ширини шлєбодного простору). Тиж же ше може наставиц хасновац як секундарна лєбо дополнююца индикация после метричного мераня за други потреби.[5]
Поделєленє цола (инча) ше звичайно пише з помоцу диядичних розламкох зоз нєпарнима чишлїтелями; напр. два и три осмини инча ше пише 2+3/8″, а нє як 2.375″ а анї 2+6/16″. Медзитим, за инжинєрски потреби розламки ше уж вельо роки звичайно даваю зоз три лєбо штирома децималами.[7] [8]
Литература
[ушориц | ушор жридло]• Словнїк руского народного язика II, О – Я, Нови Сад 2017, б. 699
• Weights and Measures, by D. Richard Torrance, SAFHS, Edinburgh, (1996) ISBN 1-874722-09-9 (NB book focusses on Scottish weights and measures exclusively)
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]• Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
• Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 231.
• Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Unicode Consortium (2019).„The Unicode Standard 12.1 — General Punctuation ❰ Range: 2000—206F ❱” (PDF). Unicode.org.
- ↑ ,,Corpus of Contemporary American English”. Brigham Young University. US. Приступљено 5. 12. 2011. lists 24,302 instances of inch(es) compared to 1548 instances of centimeter(s) and 1343 instances of millimeter(s).
- ↑ „Weights and Measures Act” (PDF). Canada. 1985. стр. 37. Приступљено 11. 1. 2018 — преко Justice Laws Website.
- ↑ ,,Weights and Measures Act”. Canada. 1. 8. 2014. стр. 2. Приступљено 18. 12. 2014 — преко Justice Laws Website. Canadian units (5) The Canadian units of measurement are as set out and defined in Schedule II, and the symbols and abbreviations therefore are as added pursuant to subparagraph 6(1)(b)(ii).]
- ↑ 5,0 5,1 „Guidance Note on the use of Metric Units of Measurement by the Public Sector” (PDF). UK: Department for Business Innovation and Skills. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 7. 2011. г. Приступљено 12. 12. 2014.
- ↑ „The Traffic Signs Regulations and General Directions 2002 - No. 3113 - Schedule 2 - Regulatory Signs”. UK: The National Archives. 2002. Приступљено 25. 4. 2013.
- ↑ Flatchet, E; Petiet, J (1849). https://archive.org/details/studentsguideto00ptgoogThe student's guide to the locomotive engine. John Williams and Co. стр. xi. „One Metre is equal to ... 30.371 inches"”
- ↑ Parkinson, A C (1967). Intermediate Engineering Drawing (sixth изд.). стр. 11. „The basic major dia is actually 1.309 in.”