Прейдз на змист

Хроматска скала

Материял зоз Википедиї
Арт: Натаниєл, Голандски танєц - звладованє хроматских пасажох - Єйл центар за британску музику

Хроматска скала составена зоз самих полутонох. У розпону (тонски обсяг) октави ма 12 тони.[1] Дзе ґод у основней диятонскей скали два сушедни тони хтори даваю цали тон (серб. степен), помедзи нїх ше додава повисшени лєбо знїжени (хроматски) полутон и так настава хроматска скала (опатриц долу приклад).[2]

Хроматска Це-дур скала (на висше и на нїжей) нотни и звучни приказ:


    \relative c' {
  \clef treble \time 12/4
  c4^\markup { На висше } cis d dis e f fis g gis a ais b
  c^\markup { На нїжей } b bes a aes g ges f e es d des c
    }

Хроматска скала – на висше и на нїжей то мелодийски рух (рушанє) у полутонох, звичайно засновани на дурскей або молскей скали. У єднакей темперациї, звучни состав-звук хроматских скалох у шицких ключох исти. Розлика лєм у одношеню диятонских и хроматских интервалох, хтори завиша од тоналного контекста и уплївую на правила за писанє хроматскей скали[3]:

Дурска хроматска скала на висше: пише ше зоз повисшовачками опрез нотох шицких ступньох окрем III и VI - вони ше нє меняю, а VII ступень - ше знїжує.

Менованє тонох зоз абецедну азбуку хроматсекй Це-дур скали: c, cis, d, dis, e, f, fis, g, gis, a, be, h,! c

Хроматска Це-дур скала на висше.
\new Staff \with {\remove "Time_signature_engraver"} {\time 13/4
c' cis'  d' dis'  e'  f' fis'  g' gis'  a'  bes' b'!  c'' }

Дурска хроматска скала нанїжей: пише ше зоз знїжовачками опрез ступньох окрем I и V - вони ше нє меняю, а II – ше знїжує. Приклад

Менованє тонох (абецеднa азбука) хроматсекй Це-дур скали: c, h, hes/be, a,as, g,fis, f,!e, es, d, des, c,

Хроматскаа Це-дур скала на нїжей.
\new Staff \with {\remove "Time_signature_engraver"} {\time 13/4
c''    b'    bes'    a'    aes'    g'    fis'    f'!
e'    ees'    d'    des'    c' }


Молска хроматска а-мол скала на висше : ноти ше пишу ше зоз повисшовачками опрез шицких ступньох окрем I и V — вони ше нє меняю, а II — ше знїжує.

Менованє тонoх (абецедна азбука): a, be, h,! c, cis, d, dis, e, f, fis, g, gis, a

Хроматична а-мол скала на висше.
\new Staff \with {\remove "Time_signature_engraver"} {\time 13/4
a'    bes'    b'!    c''    cis''    d''    dis''    e''
f''    fis''    g''    gis''    a'' }

Молска хроматска а-мол скала на нїжей: Ноти ше пишу и меную исто як и на висше.

Менованє тонох зоз абецедну азбуку: a, gis, g, fis, f, e, dis, d cis,c,h, b, a

Хроматска а-мол скала на нїжей
\new Staff \with {\remove "Time_signature_engraver"} {\time 13/4
a''    gis''    g''!    fis''    f''!    e''    dis''
d''!    cis''    c''!    b'    bes'    a' }


12. дурски скали у кругу 7. октавох

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Hromatska lestvica. Pojmovnik muzičke teorije, Srpsko društvo za muzičku teoriju
  • Способін І.В. Елементарна теорія музики. Переклад Є. Дроб'язка — Київ: Мистецтво. — 1952. — 204 бок.
  • Hewitt, Michael. 27 January 2013. Musical Scales of the World. The Note Tree. ISBN 978-0957547001

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]
  • Юрій Юцевич. Музика: словник-довідник. — Тернопіль, 2003. — 404 с. — ISBN 966-7924-10-6. (html-пошук по словнику, djvu)
  • Холопов Ю.Н. Хроматическая гамма // Музыкальный энциклопедический словарь. — М. : «Советская энциклопедия», 1990., б.607.

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. The 12 Golden notes is all it takes...
  2. Властимир Перичић Вишејезични речник музичких термина Београд, САНУ, 1985; II изд. САНУ - Завод за уџбенике и наставна средства - Универзитет уметности, 1997, 608 бок.
  3. Хроматическая гамма, правила записованя glissando.ru. Дата обращения: Архивировано из оригинала 15 сентября 2016 года..