Прейдз на змист

Штиґлинц

Материял зоз Википедиї
(Преунапрямене зоз Хаснователь:Saslavik/Штиґлинц)
Штиґлинц
Подфайта C. c. britannica у Вигану у Велькей Британиї
Наукова класификация
ДоменEukaryota
ЦарствоAnimalia
ТипChordata
КласаAves
РядPasseriformes
ФамилияFringillidae
РодCarduelis
ФайтаC. carduelis
Биномне мено
Carduelis carduelis (Linnaeus, 1758)
Шпиванє самца, зняте у Глостерширу у Велькей Британиї

Штиґлинц (лат. Carduelis carduelis L.) мено походзи з нєм. Stiglitz, през мадь. диял. stiglinc; то мала птица шпивачка зоз фамилиї зебох. Пре красни випатрунок и шпив, людзе го часто тримали у клїткох.

Штиґлинц длугоки 12—13 cm зоз розпоном кридлох од 21—25 cm и чежину од 14 до 19 ґрами. Самица и самец подобни, маю червену твар, чарно-билу главу, блядо кафови хрибет, били брух и блядо кафови боки и перши. Кридла им чарно-жовти. Зоз блїзка ше самци можу розликовац по векшей, цмейшей червеней маски котра ше находзи такой за оком. При самици, червена фарба нє доходзи по око. Джубок ма фарбу слоновей косци, длуги є и кончисти, а хвост рачкасти. Штиґлинци у фази розмножованя маю били джубок, зоз шивкасту або чарняву точку на верху. Азийска подфайта ма шиву главу за червену твару, без чарно-билих цифрох.[1][2]

Розширеносц

[ушориц | ушор жридло]

Населює Европу, сивер Африки, и заходни и централни часци Азиї. Зоз жимнєйших крайох ше вжиме селї на юг. Пренєшени є до других часцох швета.[3] Бивальнїки му отворени нїжински, слабо полєшени предїли.

Карми ше зоз нашеньом репика, и других рошлїнох, алє лови и инсекти з котрима карми младих.

Розмножованє

[ушориц | ушор жридло]
Штиґлинцово ваїчка

Гнїздзи ше на лїстопадних древох. Гнїздо самичка прави сама, а правенє гнїзда тирва коло седем днї. Воно ше обично находзи даскельо метери над жему скрите за лїсцами и конарчками. Даскельо днї после законченя правеня гнїзда почина нєшенє ваїчкох, Вона кажди дзень знєше по єдно ваїчко, а вєдно знеше од 4 до 6 ваїчка. У цеку инкубациї самец карми самицу. Млади ше вилягню за 11 до 14 днї. После вилягованя, птички кармя обидвойо родичи, на початку з инсектами и нашеньками, а после углавним з нашеньом.

Подфайти штиґлинцох ше ґрупую до двох ґрупох. Подфайти зоз carduelis ґрупи подфайтох населюю заходну часц ареала, характеризує их чарна коруна; подфайти зоз caniceps ґрупи подфайтох населюю восточну часц ареала, характеризує их шива глава.[4]

carduelis ґрупа подфайтох
  • C. c. britannica (Hartert, 1903) – Британска острва
  • C. c. parva Tschusi, 1901 – Макаронезија, Пиринејско полуострво, северозападна Африка
  • C. c. tschusii Arrigoni degli Oddi, 1902 – Корзика, Сардинија, Сицилија
  • C. c. carduelis (Linnaeus, 1758) – векша часц европского континента, уключуюци Скандинавию
  • C. c. balcanica Sachtleben, 1919 – Юговосточна Европа
  • C. c. brevirostris Zarudny, 1890 – Крим, сиверни Кавказ
  • C. c. colchica Koudashev, 1915 – Крим, сиверни Кавказ
  • C. c. volgensis Buturlin, 1906 – южна Україна, югозаходна Русия и сиверозаходни Казахстан
  • C. c. niediecki Reichenow, 1907 – югозаходна Азия, сиверовосточна Африка
  • C. c. frigoris Wolters, 1953 – Заходни Сибир
caniceps ґрупа подфайтох
  • C. c. subulata (Gloger, 1833) – южни Сибир
  • C. c. caniceps Vigors, 1831 – южна Централна Азия
  • C. c. paropanisi Kollibay, 1910 – Авґанистан по загодни Гималаї и Тєн Шан
  • C. c. ultima Koelz, 1949 – южни Иран

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  1. Clement, P., Harris, A., & Davis, J (1993). Finches & Sparrows. .
  2. Svensson, L (1992). Identification Guide to European Passerines.. 
  3. Clement, P., Harris, A., & Davis, J (1993). Finches & Sparrows. .
  4. Gill, Frank; Donsker, David, ред.s. Finches, euphonias. World Bird List Version 5.3. International Ornithologists' Union. http://www.worldbirdnames.org/bow/finches/. [преверено 23. 7. 2015].