Фонтана
Фонтана (лат. fons – жридло) файта скулптури. Будує ше зоз рижних материялох, часто зоз додатима статуами особох и животиньох, а обовязна часц фонтани то вода. Фонтана ма естетску улогу - украшує площи, парки и заградки, а даєдна ма и функционалну улогу – оможлївює припатрачом пиц воду.
Форми фонтани рижнородни: єдноставни базени зоз воду або водоскоком, розкошни базени зоз скулптурами, зоз єдним або вецей жридлами води, зоз рижним ошвиценьом и пригодну музику.
Фонтани першобутно мали лєм функционалну улогу, були скапчани зоз жридлом води и на таки способ жительом була доступна вода за пице, купанє и райбанє. После одредзеного часу фонтани ше почина украшовац зоз скулптурами животиньох и геройох. У штреднїм вику муслимански фаховци дизайновали фонтани як мали заградки раю. Французки краль Луй XIV зоз дизайнованьом фонтанох илустровал свою моц над природу, а Римянє, у 17. и 18. вику, обновели аквадукти на славу їх папом.
Концом 19. вику почало ше правиц водоводи, та фонтани достали баржей естетску функцию. Вони нєшка украшую парки и площи у населєних местох. Даєдни фонтани маю подлогу зоз пирскачками так же ше преходнїки можу и ошвижиц, окреме влєце. Єст и музични фонтани у хторих ше преплєтаю струянє води, снопи шветлосци у фарбох и музика. Фонтана може буц конструована и як музични инструмент, хтора грає зоз завераньом єдней або вецей одредзених пирскачкох.
История
[ушориц | ушор жридло]Стари цивилизациї будовали базени зоз каменя же би зберали и чували воду за пице. Медзи остатками старого сумерского городу Лаґашу (нєшкайши Ирак) пренайдзени викресани камени базен и утвердзене же є направени коло 700. року пред н.е.
Стари Греки, у 6. вику пред н.е, хасновали аквадукти и фонтани и з помоцу ґравитациї унапрямовали воду за потреби жительства. Стари Рим бул варош фонтанох. У нїм ше находзели дзевец аквадукти зоз хторих ше вода злївала до 39 фонтанох и до вецей як 590 явних базенох, нє рахуюци воду хтора ше злївала до царских палатох, їх купальньох и до приватних вилох.
Римянє вибудовали аквадукти и фонтани ширцом Римского царства. Нєшка шлїди тих аквадуктох мож видзиц у дакедишнїх римских варошох Везон Ла Ромену и Ґлануму у Французкей, и у Ауґсту у Швайцарскей.
Тедишнї фонтани представяли жридло живота, чистоту, мудросц, нєвиносц, односно заградку у раю[1] . Пренайдзени су у завартих штредньовиковних „заградкох любови” у хторих жителє препровадзовали свой шлєбодни час.
Фонтана Мадьоре у Италиї (1278. рок), украшена зоз каменима скулптурами пророкох и святительох, знаками зодияку и зоз сценами наставаня швета и римскей историї[2].
Парки у каштелю Chateau de Hesdin (1925, Французка) ґрофа Артоа були украшени зоз фонтанами наволани Les Merveilles de Hesdin (Чуда Гесдину) и мали можлївосц нєсподзивано „змочиц” нащивительох[3].
Фонтани на просторох исламу
[ушориц | ушор жридло]Зоз ширеньом исламскей вири, Арабянє, у планох будованя городох, окремну повагу пошвецели и планованю паркох. Їх парки, окреме после 7. вику, традицийно були оградзени зоз мурами и представяли рай. У райских паркох правели штири ярки по углядзе на криж. Ярки з воду представяли рики у раю хтори дзеля швет на штири часци[4]. Вода вибивала зоз штредку крижа и представяла жридло води, Salsabil (описани у Курану як жридло рикох у раю)[5].
Фонтани у чаше ренесанси (15-17 вик)
[ушориц | ушор жридло]Єдна з перших нових фонтанох збудованих у Риме у чаше ренесанси була фонтана на площи пред церкву Santa Maria in Trastevere (1472), по моделу и на месце старей фонтани. Тота фонтана з округлу вазну на подлоги и воду хтора чури до корита попод, була модел за велї други фонтани у Риме и других городох од Паризу по Лондон.
Под час панованя фамелиї Медичи, фонтани нє були лєм жридло води, алє представяли моц и добродїйносц тих цо паную зоз державу, а окрем того були централни часци нє лєм варошских площох, алє и новших италиянских ренесансних паркох.

Року 1630. року Мариї де Медичи, ґдовици Генрия IV, вибудована монументална фонтана у Паризу, у парку Луксембурґскей палати. Тота фонтана там и нєшка, зоз длугоким базеном з воду и статуами хтори додати 1886. року.
Фонтани у чаше бароку (17—18. вик)
[ушориц | ушор жридло]У Риме, 17. и 18. вик були златни часи за будованє фонтанох. Реконструовало ше поваляни аквадукти и на їх концох ше правело фонтани хтори були у стилу новей барокней уметносци. Таку уметносц промововала Католїцка церква же би достала потримовку жительства у борби процив протестантскей реформациї. Тридентска скупштина розказала Католїцкей церкви же би ше одуперала тей реформациї праве зоз уметносцу хтора муши буц розкошна, инспиративна и емотивна. Фонтани мушели мац велї символични скулптури хтори представяли чувства и рушанє. Тоти скулптури були главни елементи, а вода була часц анимациї и украшованя фонтани.

Подобни фонтани ше правело и у Версаю - Garden a la francaise (1662) у Версайскей палати, Fontaine Latone (1668-70), у Санкт Петербурґу - Samson and the Lion fountain (1800—1802).
19. вик На початку 19. вику у Лондонє и Паризу ше прави аквадукти и нови фонтани зоз воду за пице за вше векше число жительох. Наполеон Бонапарта прави фонтану Fontaine du Palmier (фонтана Палма, на чесц побиди) на главней площи (1808–1810).
20. вик
[ушориц | ушор жридло]У 20. вику фонтани маю лєм декоративну улогу. У Паризу у перших 40 рокох направени аж 28 нови фонтани и коло 30 нови чопи зоз воду за пице[6].

Музични фонтани
[ушориц | ушор жридло]Перши информациї о музичних фонтанох записани у 1. вику н.е., алє ше нє зна чи даєдна з тих фонтанох була направена[7].
У чаше ренесанси у Италиї найпознатша музична фонтана була у парку єдней палати у Тиволию. Правена є од 1550. по 1572. рок и нєшка є под защиту держави.
Познати музични фонтани на швеце:
[ушориц | ушор жридло]- ★Bellagio Hotel & Casino у Лас Веґасу (2009)
- ★Фонтана Дубаия у Зєдинєних Арабских Емиратох
- ★ фарбох у Disnei California Adventure Park (2010)
- ★Akuanura у Ефтелинґу у Голандиї (2012)
Найвекши фонтани на швеце
[ушориц | ушор жридло]- ◆King Fahd's Foutain - Фонтана краля Фахда у Джеди (1985), Саудийска Арабия, вируцує воду до висини од 260 метери, найвекша фонтана[8]
- ◆World Cup Fountain - Фонтана шветового першенства у фодбалу (2002), у Сеулу, Корея (висина води 202 метери)
- ◆Gateway Geyser - Ґейзир Ґатеваи (1995), Сент Луис, Мизури (висина води 192 метери). То найвекша фонтана у ЗАД.
- ◆Port Fountain - Фонтана у луки (2006), у Карачию, Пакистан (висина води 190 метери)
- ◆Парк фонтанох - Fountain Hills, Аризона (1970), (171 м)
- ◆Dubai Fountain-фонтана у Дубаию (2009), (73-150 м), при найвекшим будинку на швеце Бурдж Калифи
- ◆Водоскок у Мемориялним центре Джеймса Куки, Канбера (1970), високи 147 метери
- ◆Водова фонтана - Jet d'eau, Женева (1951), (140 метери), найвекша фонтана у Европи
- ◆Маґийна фонтана Монжуик - Magic Fountain of Montjuïc, Барселона (1929), (52 метери)
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Фонтана краля Фахда (260 м) у Джеди
-
Фонтана шветового першенства у фодбалу (202 м) у Сеулу
-
Ґейзир Ґатеваи (192 м) у Сент Луису
-
Парк фонтанох (171 м), Аризона
-
Фонтана Дубаи (73—150 м) у Дубаиу
-
Водоскок у Мемориялним центре Джеймса Куки (147 м), Канбера
-
Водова фонтана - Jet d'eau (140), Женева
-
Маґийна фонтана Монжуик (52 м), Барселона
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Psalms 36:9; Proverbs 13:14; Revelation 22:1; Dante's Paradisio XXV 1–9.
- ↑ Marilyn Simmes, Fountains, Splash and Spectacle. pg.63
- ↑ Allain and Christiany, L'Art des jardins en Europe This type of "water joke" later became popular in Renaissance and baroque gardens.
- ↑ Yves-Marie Allain and Janine Christiany, L'Art des jardins en Europe, Citadelles & Mazenod, Paris, 2006
- ↑ According to the Qur'an, the dead going to paradise would be given water from the spring Salsabil: "And there they will be given a cup whose mixture is of Zanjabil (ginger). A fountain there, called Salsabil." (76:17–18)
- ↑ Allain and Christiany, L'art des jardins en Europe
- ↑ "The Pneumatics of Hero of Alexandria", www.history.rochester.edu
- ↑ Steve (27 June 2015). "Top 6 Tallest Fountains in the World", Life in Saudi Arabia, lifeinsaudiarabia.net