Прейдз на змист

Фонтана

Материял зоз Википедиї
Фонтана у Варшави

Фонтана (лат. fons – жридло) файта скулптури. Будує ше зоз рижних материялох, часто зоз додатима статуами особох и животиньох, а обовязна часц фонтани то вода. Фонтана ма естетску улогу - украшує площи, парки и заградки, а даєдна ма и функционалну улогу – оможлївює припатрачом пиц воду.

Форми фонтани рижнородни: єдноставни базени зоз воду або водоскоком, розкошни базени зоз скулптурами, зоз єдним або вецей жридлами води, зоз рижним ошвиценьом и пригодну музику.

Фонтани першобутно мали лєм функционалну улогу, були скапчани зоз жридлом води и на таки способ жительом була доступна вода за пице, купанє и райбанє. После одредзеного часу фонтани ше почина украшовац зоз скулптурами животиньох и геройох. У штреднїм вику муслимански фаховци дизайновали фонтани як мали заградки раю. Французки краль Луй XIV зоз дизайнованьом фонтанох илустровал свою моц над природу, а Римянє, у 17. и 18. вику, обновели аквадукти на славу їх папом.

Концом 19. вику почало ше правиц водоводи, та фонтани достали баржей естетску функцию. Вони нєшка украшую парки и площи у населєних местох. Даєдни фонтани маю подлогу зоз пирскачками так же ше преходнїки можу и ошвижиц, окреме влєце. Єст и музични фонтани у хторих ше преплєтаю струянє води, снопи шветлосци у фарбох и музика. Фонтана може буц конструована и як музични инструмент, хтора грає зоз завераньом єдней або вецей одредзених пирскачкох.

Стари цивилизациї будовали базени зоз каменя же би зберали и чували воду за пице. Медзи остатками старого сумерского городу Лаґашу (нєшкайши Ирак) пренайдзени викресани камени базен и утвердзене же є направени коло 700. року пред н.е.

Стари Греки, у 6. вику пред н.е, хасновали аквадукти и фонтани и з помоцу ґравитациї унапрямовали воду за потреби жительства. Стари Рим бул варош фонтанох. У нїм ше находзели дзевец аквадукти зоз хторих ше вода злївала до 39 фонтанох и до вецей як 590 явних базенох, нє рахуюци воду хтора ше злївала до царских палатох, їх купальньох и до приватних вилох.

Римянє вибудовали аквадукти и фонтани ширцом Римского царства. Нєшка шлїди тих аквадуктох мож видзиц у дакедишнїх римских варошох Везон Ла Ромену и Ґлануму у Французкей, и у Ауґсту у Швайцарскей.

Тедишнї фонтани представяли жридло живота, чистоту, мудросц, нєвиносц, односно заградку у раю[1] . Пренайдзени су у завартих штредньовиковних „заградкох любови” у хторих жителє препровадзовали свой шлєбодни час.

Фонтана Мадьоре у Италиї (1278. рок), украшена зоз каменима скулптурами пророкох и святительох, знаками зодияку и зоз сценами наставаня швета и римскей историї[2].

Парки у каштелю Chateau de Hesdin (1925, Французка) ґрофа Артоа були украшени зоз фонтанами наволани Les Merveilles de Hesdin (Чуда Гесдину) и мали можлївосц нєсподзивано „змочиц” нащивительох[3].

Фонтани на просторох исламу

[ушориц | ушор жридло]

Зоз ширеньом исламскей вири, Арабянє, у планох будованя городох, окремну повагу пошвецели и планованю паркох. Їх парки, окреме после 7. вику, традицийно були оградзени зоз мурами и представяли рай. У райских паркох правели штири ярки по углядзе на криж. Ярки з воду представяли рики у раю хтори дзеля швет на штири часци[4]. Вода вибивала зоз штредку крижа и представяла жридло води, Salsabil (описани у Курану як жридло рикох у раю)[5].

Фонтани у чаше ренесанси (15-17 вик)

[ушориц | ушор жридло]

Єдна з перших нових фонтанох збудованих у Риме у чаше ренесанси була фонтана на площи пред церкву Santa Maria in Trastevere (1472), по моделу и на месце старей фонтани. Тота фонтана з округлу вазну на подлоги и воду хтора чури до корита попод, була модел за велї други фонтани у Риме и других городох од Паризу по Лондон.

Под час панованя фамелиї Медичи, фонтани нє були лєм жридло води, алє представяли моц и добродїйносц тих цо паную зоз державу, а окрем того були централни часци нє лєм варошских площох, алє и новших италиянских ренесансних паркох.

Монументална фонтана Медичи, Париз

Року 1630. року Мариї де Медичи, ґдовици Генрия IV, вибудована монументална фонтана у Паризу, у парку Луксембурґскей палати. Тота фонтана там и нєшка, зоз длугоким базеном з воду и статуами хтори додати 1886. року.

Треви Фонтана у Риме (1730)

Фонтани у чаше бароку (17—18. вик)

[ушориц | ушор жридло]

У Риме, 17. и 18. вик були златни часи за будованє фонтанох. Реконструовало ше поваляни аквадукти и на їх концох ше правело фонтани хтори були у стилу новей барокней уметносци. Таку уметносц промововала Католїцка церква же би достала потримовку жительства у борби процив протестантскей реформациї. Тридентска скупштина розказала Католїцкей церкви же би ше одуперала тей реформациї праве зоз уметносцу хтора муши буц розкошна, инспиративна и емотивна. Фонтани мушели мац велї символични скулптури хтори представяли чувства и рушанє. Тоти скулптури були главни елементи, а вода була часц анимациї и украшованя фонтани.

Фонтана Самсон и Лєв (1800—1802), Санкт Петербурґ

Подобни фонтани ше правело и у Версаю - Garden a la francaise (1662) у Версайскей палати, Fontaine Latone (1668-70), у Санкт Петербурґу - Samson and the Lion fountain (1800—1802).

19. вик На початку 19. вику у Лондонє и Паризу ше прави аквадукти и нови фонтани зоз воду за пице за вше векше число жительох. Наполеон Бонапарта прави фонтану Fontaine du Palmier (фонтана Палма, на чесц побиди) на главней площи (1808–1810).

У 20. вику фонтани маю лєм декоративну улогу. У Паризу у перших 40 рокох направени аж 28 нови фонтани и коло 30 нови чопи зоз воду за пице[6].

Тамерковска музична фонтана под час тирваня Фестивала шветлосци, 2020, у Тампереу, Финска

Музични фонтани

[ушориц | ушор жридло]

Перши информациї о музичних фонтанох записани у 1. вику н.е., алє ше нє зна чи даєдна з тих фонтанох була направена[7].

У чаше ренесанси у Италиї найпознатша музична фонтана була у парку єдней палати у Тиволию. Правена є од 1550. по 1572. рок и нєшка є под защиту держави.

Познати музични фонтани на швеце:

[ушориц | ушор жридло]
★Bellagio Hotel & Casino у Лас Веґасу (2009)
★Фонтана Дубаия у Зєдинєних Арабских Емиратох
★ фарбох у Disnei California Adventure Park (2010)
★Akuanura у Ефтелинґу у Голандиї (2012)

Найвекши фонтани на швеце

[ушориц | ушор жридло]
◆King Fahd's Foutain - Фонтана краля Фахда у Джеди (1985), Саудийска Арабия, вируцує воду до висини од 260 метери, найвекша фонтана[8]
◆World Cup Fountain - Фонтана шветового першенства у фодбалу (2002), у Сеулу, Корея (висина води 202 метери)
◆Gateway Geyser - Ґейзир Ґатеваи (1995), Сент Луис, Мизури (висина води 192 метери). То найвекша фонтана у ЗАД.
◆Port Fountain - Фонтана у луки (2006), у Карачию, Пакистан (висина води 190 метери)
◆Парк фонтанох - Fountain Hills, Аризона (1970), (171 м)
◆Dubai Fountain-фонтана у Дубаию (2009), (73-150 м), при найвекшим будинку на швеце Бурдж Калифи
◆Водоскок у Мемориялним центре Джеймса Куки, Канбера (1970), високи 147 метери
◆Водова фонтана - Jet d'eau, Женева (1951), (140 метери), найвекша фонтана у Европи
◆Маґийна фонтана Монжуик - Magic Fountain of Montjuïc, Барселона (1929), (52 метери)

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Psalms 36:9; Proverbs 13:14; Revelation 22:1; Dante's Paradisio XXV 1–9.
  2. Marilyn Simmes, Fountains, Splash and Spectacle. pg.63
  3. Allain and Christiany, L'Art des jardins en Europe This type of "water joke" later became popular in Renaissance and baroque gardens.
  4. Yves-Marie Allain and Janine Christiany, L'Art des jardins en Europe, Citadelles & Mazenod, Paris, 2006
  5. According to the Qur'an, the dead going to paradise would be given water from the spring Salsabil: "And there they will be given a cup whose mixture is of Zanjabil (ginger). A fountain there, called Salsabil." (76:17–18)
  6. Allain and Christiany, L'art des jardins en Europe
  7. "The Pneumatics of Hero of Alexandria", www.history.rochester.edu
  8. Steve (27 June 2015). "Top 6 Tallest Fountains in the World", Life in Saudi Arabia, lifeinsaudiarabia.net