Фанфара

Фанфара, фанфар (ит. fanfara, франц. fanfare. шпан. fanfa (вихвальованє), араб. fanfáre (,,trumpets”-труби ) то кратка музична мелодийска фраза хтора ше найачстейше грає на трубох, лєбо дуйних инструментoх хтори здабу на видлужену трубу без вентилох, лєбо французки рог и часто похасновани удерни инструменти.[1] Кратка мелодия хтора шветочна и здабе на воєну сиґнализацию мож ю вивесц и на других плехових дуйних инструментох, часто зоз провадзеньом удерних инструментох.
Хасную ше два поняца слова:
• То ,,кратки мелодийски импровизацийни увод за инструменталне виводзенє.” [2]
• Фанфар ше тиж дефиную як „музична наява” хтору ше грає на плехових инструментох пред приходом „значней особи”, (2) напр. наявйованє ухода монарха, цара, войска итд.[3] Приказую и спричинюю найвисши почесци зоз музику и стилом граня фанфарох. Историйно патраци тоти инструменти мали сущносц и хасновали ше поготов през воєну историю. Вони през вельо вики велїчали воєни поля, каждодньови живот войска и князовских дворох.

През децениї ше хасновала:
• труба за пешадию, хтору 1823. видумал французки пренаходзач Антоан Куртоа,
• конїцка труба за конїцу, хтору уж хасновали мускетаре Луя XIII, а нєшкайшу форму достала на початку першого Царства,
• ловацки рог за ловарох, хасновани од 1830. року.
Етимолоґия
[ушориц | ушор жридло]Слово фанфара повязане зоз шпанским кореньом зоз 15. вику, fanfa -фанфа („вихвальованє”). Гоч слово може буц ономатопея, тиж можлїве же походзи од арапского слова fanfáre („trumpets”-труби) . Перши раз ше слово стрета 1546. у французким, а у анґлийским язику1605. року.
У 19. вику слово достава свойо нєшкайше значенє краткого церемониялного наявйованя[1]приходу предсидателя, ґенерала, и другого значного достоянственїка.
Историят
[ушориц | ушор жридло]Историйно патраци фанфар –як инструмент вше звичайно грали инструменталисти-трубаче, прето же труба як инструмент була повязана за дворянство а мала предзераюци звук. Споминаю ше и инструменти булґи. Мелодия на фанфару заснована найчастейше на природних тонох у скали (oд 2 по 12 тони, у зависносци од длужини циви инструмента), хаснуюци геройски ритем, односно пунктирани ноти (ноти зоз точку). През историю фанфар бул рижнородно штимовани а у сучасней музичней пракси хаснує ше такв. штим „ES“ (ноти ше записую за малу терцу нїжей од реалного звучаня тона), и за пионирски фанфар штим „B” (исто як за трубу).
Аида труба
[ушориц | ушор жридло]Року 1870, за продукцию и реализацию опери „Аида” Дю. Вердия, конструована окремна файта фанфари „Єгипетска труба”, лєбо „Аида труба”. Вона ма длугоку циву (коло 1.5 метера) и єден вентил хтори знїжує звук за єден тон. Звук барз предзераюци, шветли и ясни.
Фанфара - музина форма
[ушориц | ушор жридло]У свитох у 18. вику музична форма фанфара була кратка, а часци були барз гласни зоз швидким повторйованьом акордох. У фолклоре, назва „фанфарни мелодиї“ ше применюю у музики даєдних народох (напр. Индиянацох, пиґмейох у Африки и, абориджанох у Австралиї), у хторих преовладує розпон интервалох - терци, кварти и квинти. Тиж и европских жанрох зоз подобнима прикметами народох (уключуюци йодлованє).
Приклади фанфарних мелодийох хтори ше хасную у пракси позазберовани у велїх националних зборнїкох, од хторих найвчаснєйши датирую зоз 17. вику.
Мелодия фанфари за шветочни нагоди найчастейше составена зоз розложеного трозвука. Виводзи ше на дуйних инструментох, дакеди зоз провадзеньом удерних инструментох. Фанфари постоя и як самостойни музични дїла, вони часц векших музичних дїлох. Хаснує ше их у симфонийскей и оперскей музики, крочайнїцох итд. Постоя фанфари у виду кратких композицийох такв. миниятури за труби, тимпани, инструмент-рог и тромбони.
Фанфари у форми кратких музичних миниятурох звичайно наменєни за виводзенє у окремних нагодох. У формох двочасцових фанфарох, мелодийски рухи инструмента-рога ше широко применюю.
Музични фраґменти фанфарного характеру находза ше у дїлох розличних музичних жанрох. Єдна зоз перших познатих похаснованих фанфарох у музичим дїлу то Монтевердийова увертира за оперу Орфей (1607), хтора пейцчасцовей форми.
Фанфар труби похасновани у:
• увертири Леонора ч. 2, Леонора ч. 3 (скрацена верзия), К. Монтеверди,
• опери Лоенґрин, Танхойзер Рихард Ваґнер
• увертира за Фиделио оперу. Л. В. Бетовен
Русийски-совєтски композиторе часто хасновали теми за фанфари:
• Италиянски капричо П. И. Чайковски,
• у опери Мац Хренїков,
• Шветочна увертира Шостакович,
• Патетични ораториюм Свиридов
• Предсидательово фанфари Бедржих Сметана (чешски композитор) итд.
У 20. вику, добре познати компоновани фанфари уключую Фанфари Арона Копланда за обичного чловека (1942), за дуйни и удерни инстурменти, и Фанфари Иґора Стравинского за Нови театер (1964), за два труби.[4]

Копландова фанфара єдна зоз 18 серийох хтори наручел дириґент симфонийского оркестра Синсинатия Юдїн Ґусенс 1942–43, а кажда була наменєна за отверанє концерта.[5] Кажда мала улогу поздравиц даєден аспект воєних напорох и подняцох „ЗАД прешлого року вошла до Другей швеовей войни”- єдина зоз тих фанфарох постала добре позната то Копландова; други ше ритко виводза лєбо знїмаю.
Комплет, зоз датумами концертох на хторих кажда виведзена:[6]
1. Фанфари за авиятичарох, Бернард Ваґенар, 9. октобер 1942
2. Фанфари за Русию, Демс Тейлор, 16. октобер 1942.
3. Фанфари за борбених Французох, Валтер Пистон, 23. октобер 1942.
4. Фанфари моцох наших латиноамерицких союзнїкох, Генри Кауел, 30. октобер 1942.
5. Фанфари за приятельох, Даниєл Ґреґори Мейсон, 6. новембер 1942.
6. Фанфари за падобранцох, Пол Крестон, 27. новембер 1942.
7. Фанфари де ла Либерте, Дариус Милхауд, 11. децембер 1942.
8. Фанфари за америцких геройох, Вилиям Ґрант Стил, 18. децембер 1942.
9. Фанфари за Французку, Вирґил Томсон, 15. януар 1943.
10. Фанфари за шлєбоду, Мортон Ґоулд, 22. януар 1943.
11. Фанфари за авиятичарох, Лео Соверби, 29. януар 1943.
12. Фанфари за Польску, Харл Мекдоналд, 5. фебруар 1943.
13. Фанфари за санитетски корпус, Анис Фулейган, 26. фебруар 1943.
14. Фанфари за америцкого вояка, Феликс Боровски, 5. марец 1943.
15. Фанфари за обичного чловека, Арон Копланд, 12. марец 1943. (вельо знїмки. Инко)
ЛИНК: Звуки фанфарох за рижни нагоди Zvuk fanfara
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Трубаче граю фанфару
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Anon. n.d. "Goosens Fanfares". Cincinnati Symphony Orchestra website (accessed July 30, 2018).
- Baines, Anthony, and Jane Bellingham. 2002. "Fanfare". The Oxford Companion to Music, edited by Alison Latham. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866212-9.
- Davidson, Thomas. 1907. "Fanfare". Chambers's Twentieth Century Dictionary of the English Language. London and Edinburgh: W. & R. Chambers, Limited.
- Griffiths, Paul. 2004. The Penguin Companion to Classical Music. London and New York: Penguin Books. ISBN 9780141909769 (electronic book).
- Kennedy, Michael. 2006. "Fanfare". The Oxford Dictionary of Music, second edition, revised. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861459-3.
- Lloyd, Norman. 1968. "Fanfare". The Golden Encyclopedia of Music. New York: Golden Press. Library of Congress Number 68-17169.
- Randel, Don Michael. 2003. "Fanfare". The Harvard Dictionary of Music, fourth edition. Harvard University Press Reference Library 16. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01163-2.
- Tarr, Edward H. 2001. "Fanfare". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Fanfare Band royalty-free images www.shutterstock.com
- Fanfare: Return to Swords youtube.com
- London Fanfare Trumpets - 'VIP' - 4 Piece Fanfare Team ypotube.com
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ 1,0 1,1 Tarr2001
- ↑ Griffiths, Paul. 2004. The Penguin Companion to Classical Music. London and New York: Penguin Books. ISBN 9780141909769 (electronic book).
- ↑ Lloyd, Norman. 1968. "Fanfare". The Golden Encyclopedia of Music. New York: Golden Press. Library of Congress Number 68-17169.
- ↑ Randel, Don Michael. 2003. "Fanfare."The Oxford Dictionary of Music fourth edition. Harvard University Press Reference Library 16. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01163-2.
- ↑ Copland: Fanfare for the Common Man - National Symphony Orchestra
- ↑ "Goosens Fanfares". Cincinnati Symphony Orchestra (accessed July 30, 2018).