Традицийна музика
Традицийна музика (анґл. Folk music, нєм. Volksmusik, Volkskunst, франц. Folklore musical), (народна, жридлова, фолклорна, музични фолклор [1]) то жанр музики хтори заступени у шицких часцох швета. Кажди народ у рамикох своєй традициї пестує свою традицийну музику, а кажда з нїх представя идентитет єдного народа. Писня ше преплєта през шицки животни активносци. Найчастейше шпиванє було под час даяких роботох лєбо на рижних друженьох.[2]
Фундамент/основа народней музики то писня
[ушориц | ушор жридло]Традицийна народна музика, хтору углавним твори валалске жительство, длуго затримала релативну нєзависносц и ґенерално є у процивносци зоз професийну музику, хтора припада ,,младшей “ писаней традициї.[3] За розлику од композиторскей музики заходного стила, традицийна народна музика нє подложна прецизней нотациї у пейцлинийней нотациї; традицийна метода ученя то усмене ученє. Усмена музична уметносц настала з нука народней, фолклорней уметносци як єй орґанскей часци.
Руска традицийна музика
[ушориц | ушор жридло]Музика вше була состойна часц живота Руснака поєдинца, тиж и дружтва-колектива. У условийох до хторого Руснаци/Русини приселєли а то звичайни валалски живот, хтори бул вязани за каждодньову роботу у обисцу и у полю, народна музична творчосц преношена з колєна на колєно односно з такв. усну традицию. Зоз каждодньових потребох и обичайох наш народ витворел народну-фолклорну музику як одраженє характера и темперамента руского народа. Народни шпивнаки ошпивюю историйну (дакеди леґендарну) прешлосц напр. воєних борбох, провадза збуваня каждодньового живота (роботу, обичаї, вешеля, танєц, людску трапезу, релиґию итд.) и так постава часц традициї штредку у хторим настала, повязуюци прешлосц и терашньосц руского народа. Источашнє зоз тим народ доставал свой идентитет.
Народна музика-шпиванки, їх змист у текстох, язик, мелодия, ритем и нагоди кед ше их виводзи, вше ноша прикмети народа у хторим су витворени та таки случай и при Руснацох. Окрем шпиванки тиж и инструменти хтори провадза шпиванє и танєц доставаю таке исте традицийне означованє по хторим руски народ бул препознатлїви.
Усна фолклорна традиция у нашим штредку ше длуго затримала алє мала и вельке значенє за розвиванє нашей Рускей музичней култури. Руснаци ше прилагодзовали окруженю на нєшкайших просторох а таки случай бул и з другима народоми. Шицки вони були, та и векшински сербски народ, у заостатку зоз провадзеньом напр. европскей култури хтора теди уж мала познатих велїканох (Й. С. Баха, Ф. Гендла, В. А. Моцарта, Л. В. Бетовена и др.).
През длуги период велї наш народни скарб позабувани и затрацени. Зпочатку 20.вика зоз снованьом Руского просвитного народного дружтва (РПНД) хторе почало дзбац о народней творчосци, вельо нашо писнї и танци остали зазначени (нотацийно записани) и виводза ше по нєшкайши час. Даєдни з нїх обробени за хорске шпиванє, оркестерске виводзенє, поставени су як фолклорна мелодийска основа за танци.
Етапи розвою музичного фолклору
[ушориц | ушор жридло]Розликуєме три главни фази у еволуциї музичного фолклору[4]:
• Антична епоха, чийо коренї вельо вики назадок, а чия горня историйна гранїца повязана зоз урядовим прилапйованьом державней релиґиї, хтора заменєла погански релиґиї племенских заєднїцох;
• Штреднї вик - час формованя националносци и будзенє традицийней народней музики медзи народами у Европи;
• Модерна епоха - за велї народи - повязана зоз преходом до капитализму и розвойом урбаней култури, хтора започала у штреднїм вику и предлужела свой розвой. Процеси хтори ше одвиваю у народней музики ше интензивовали, стари традициї ше розпадовали, а зявели ше нови форми креативносци. Дзекуюци ґлобализациї етно музика у експанзиї.
Зоз зявеньом рижних, а розличних музичних жанрох приходзи до твореня числених субжанрох, зоз повязованьом и мишаньом рижнородних традицийох. Традицийна музика залапює вецей катеґориї музики, од жридлових музичних формох по модерни музични напрями инспировани зоз традицийну музику.[5]
На анґлийским вираз «фолк музика» (анґл. folk music) походзи зоз 19. вику як вираз/назва за музични фолклор.[6][7]
• Дефинує ше на вецей способи —музика хтора звичайно єдноставного характера и чий автор нєпознати, а хтора ше у народзе преноши усно (усна традиция),[8][9]
• або як музика познатих композиторох хтора постала часц фолклорней традициї у даєдней жеми або реґиону.
• Од штредку 20. вику вираз фолк музика або модерна народна музика (анґл. Contemporary folk music) ше хаснує же би описал сучасну музику у стилу традицийней фолклорней музики.
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Philip Tagg Analysing popular music: theory, method and practice First published in Popular Music, 2 (1982): 37-65
- Онуфрий Тимко, Наша писня, НВУ Руске слово 1986.
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Tрадиционална музика (18.новембар 2018.), archive.org
- Народная музыка, Большая российская энциклопедия, archive.org
- Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика, dais.sanu.ac.rs
- Zbirka etno–pjesama iz cijeloga svijeta, ingeb.org
- La riproposta programa de * Radio Clásica.
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Народная музыка Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. мај 2022) // Энциклопедический музыкальный словарь. — М.: Большая советская энциклопедия, 1959. — С. 176. — 328 б.
- ↑ „Srpska tradicionalna muzika”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2018. г. Приступљено 30. 03. 2018.
- ↑ Народная музыка// Музыкальная энциклопедия 1976
- ↑ The rise of Folk Music (ala the '40s and '50s) May 25, 2021.
- ↑ Percy Scholes, The Oxford Companion to Music, OUP 1977, article "Folk Song".
- ↑ Lloyd, A.L. (1969). Folk Song in England. Panther Arts. p. 13. ISBN 978-0-586-02716-5.
- ↑ The Never-Ending Revival by Michael F. Scully University of Illinois Press Urbana and Chicago 2008 ISBN 978-0-252-03333-9<ref
- ↑ folk music”. The American Heritage Dictionary of the English Language, Third Edition, by Houghton Mifflin Company, 2009. Dictionary.com, LLC. Pristupljeno 14. 3. 2010. (језик: енглески)
- ↑ Narodna muzika Anarakita WordPress.com