Танєр
Tанєр хл. род. всл. taňer, слц. tanier, укр. диял. Танiр, мадь.r tányér, ит. tagliere, араб. tannur.[1]То плїтка округла судзина з хторей людзе єдза.[2]
Танєр то слово котре означує кухньову судзину (старше слово суд), специфичного випатрунку и хаснує ше за послугованє єдла. Танєри ше скорей правело лєм зоз керамики и металу. Познєйшє су правени и зоз порцолу, док ше нєшка хаснує скло и рижни файти пластики. Танєри барз ценєни у швеце, окреме зоз китайского порцелану зоз рижнима мустрами хтори можу буц и позлацени.
Танєри можу буц глїбоки и плїтки
- Глїбоки танєри ше углавним хаснує за чечни (ридки) єдзеня (юшки, паприґаш, рижни варива и подобне...)
- Плїтки танєри ше хаснує за твардейше єдзенє (месо, рижни печеня, колачи...)
- Плїтки танєри менших димензийох волаю ше тацночки або танєрчки и хаснує ше их углавним за колачи и лакотки (десерт).
Материяли
[ушориц | ушор жридло]Танєри ше звичайно прави зоз керамичних материялох як наприклад косцови порцелан, порцелан, глїняна судзина и судзина зоз каменя, як и зоз других традицийних материялох як цо скло, древо и метал, а дзекеди хасновани и камень.
И попри того же постоя рижни файти пластики и други сучасни материяли, керамика и други традицийни материяли оставаю як найчастейше хасновани, окреме кед су потребни за даяку окремну потребу, на приклад за мали дзеци.
Порцелан и материял з косцох дакеди ше тримало як луксузни материяли, а таки материяли доступни нєшка за хаснованє векшини шветовей популациї. Тунї метални материяли, котри найдлужей тирваю, и далєй ше хаснує у худобних жемох у розвою.
Танєри за хаснованє ,,за раз'', котри ше часто прави зоз пластики або паперовей маси (композит), папер обложени зоз пластику, видумани 1904. року и дизайновани су за єдноразове хаснованє. Тиж, танєри мож обложиц и хасновац их зоз меламинску смолу або димене скло як цо корел.
Велькосци и файти танєрох
[ушориц | ушор жридло]Зоз часом ше звекшала доступносц рижнородного єдзеня, та ше звекшала и велькосц и випатрунок розличних файтох танєрох.[3] Модерни танєри за послугованє єдзеня зявюю ше у розличних велькосцох и файтох, як на приклад:[4]
- Танєр за вечеру то главни, поєдинєчни танєр на котрим ше послуговало главне єдло.
- Плїтки, алє векши танєри за главне єдзенє.[4]
- Глїбоки танєр за юшку и ридши єдла.
- Танєр за шалату, звичайно нє вельки и округли, а може мац и випатрунок полумешаца (часто су нєшка заменєни зоз малкима мисочками за шалату).[5]
- Тацна за чай або кафу, то мали танєрчок и дакус є углїбени за место за шольку.
- Танєри за послугованє за розлични потреби. Можу буц векши и менши у зависносци за цо ше хасную.
- Плїтки, менши танєри за лакотки (колачи, торти и рижни прилоги, десерти).
Нєшка маме вельо векши вибор танєрох, окрем округлей форми можу буц и штириуглови, и троуглови, елипсови глїбши, плїтши, векши, менши, истих або розличних фарбох, зоз намальованима орнаментами, квециками и вшелїякима дезенами и зоз розличних материялох.[5]
Фразеолоґия
[ушориц | ушор жридло]♦ Обрациц дакому ~ наруби танєр; як знак кари и нє дочекац дакого з полудзенком, вечеру:
♦ Василь себе през дзень звичайно попивковал у даєдней валалскей карчми и скоро вше пожнєл дому на вечеру.
♦ Даяка оштрейша ґаздиня би му вера обрацела танєр на руби.
Танєрчок ( хл. род) демунитив од слова танєр.
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Танєр з релиґийним мотивом (1937.рок)
-
Римски стриберни танєри у музею у Лиону
-
Танєр за чечне єдзенє зоз 19. вику
-
Плїтки танєр, Анґлия, 1792-94.рок
-
Склєняни емайл на металу
-
Плехови, поцинковани танєр
-
Румунски украсни танєр
-
Персийски танєр
-
Паперови танєр
-
Судзина (танєр) ориєнталного стилa
-
Плїтки, позлацени танєр
-
Танєри зоз Китайского белаво-билого порцелана
-
Танєри рижних велькосцох
-
Порцулан зоз Бразилу
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Словнїк руского народного язика II, О-Я, Нови Сад, 2017. Бок 570
- Venable, Charles L.; et al. (2000). China and Glass in America, 1880-1980: From Table Top to TV Tray. New York: Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-6692-1.
- Wansink, B; Wansink, C S (23. 3. 2010). „The largest Last Supper: depictions of food portions and plate size increased over the millennium”. International Journal of Obesity. 34 (5): 943—944. ISSN 0307- 0565. PMID 20308996. S2CID 25106530. doi:10.1038/ijo.2010.37. eISSN 1476-5497.
- Condrasky, Marge; Ledikwe, Jenny H.; Flood, Julie E.; Rolls, Barbara J. (август 2007). „Chefs' Opinions of Restaurant Portion Sizes”. Obesity. 15 (8): 2086—2094. ISSN 1930- 7381. PMID 17712127. S2CID 37977315. doi:10.1038/oby.2007.248 . eISSN 1930-739X.
- Dias, Peter (1996). The Steward. Orient Blackswan. стр. 63—. ISBN 9788125003250.
- Von Drachenfels, Suzanne (8. 11. 2000). „Plates: Piece by piece”. The Art of the Table: A Complete Guide to Table Setting, Table Manners, and Tableware. Simon and Schuster. стр. 81—95. ISBN 978-0-684-84732-0.
Спољашње везе
[ушориц | ушор жридло]Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Милан Вујаклија Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1991. година
- ↑ ^ Venable, Charles L.; et al. (2000). China and Glass in America, 1880-1980: From Table Top to TV Tray. New York: Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-6692-1.
- ↑ Wansink & Wansink 2010. бок 944.
- ↑ 4,0 4,1 Dias 1996. bok. 63–64.
- ↑ 5,0 5,1 Von Drachenfels, Suzanne (8. 11. 2000). „Plates: Piece by piece”. The Art of the Table: A Complete Guide to Table Setting, Table Manners, and Tableware. Simon and Schuster. стр. 81—95. ISBN 978-0-684-84732-0.