Тамиш (рика)
Тамиш (рум. Timiș, транслит. Тимиш; мађ. Temes; нем. Temesch) то рика хторей жридло у сиверних часцох румунских Карпатох, у часци хтора ше вола Цернеи бреги (Cernei Mountains). Под найвисшим верхом брега Семеник-Пятра Ґонозеи на 1.445 метери, находзи ше жридло ґрадиштанского потоку, єдного зоз трох жридлових кракох Тамиша. Преходзи през цали Банат, а при Панчеве ше улїва до Дунаю.
Характеристики злїва
[ушориц | ушор жридло]Вкупна длужина рики Тамиш, од жридла по улїв, виноши 359 км. У румунскей часци 241 км, а у сербскей часци 118 км. Дренажна часц Тамиша ма поверхносц од 13.085 км2, з чого у Румуниї 8.085 км2, а у Войводини (Сербия) 5.000 км2. Понеже ше улїва до Дунаю вона припада Чарноморскому злїву (Дренажни базен).
Уходзаци до Банату, Тамиш постава спомалшена, ровнїнска рика, хтора источасно и плївна, алє кед дижджовни период рика спричинює вельки вилїви. Вилїви зоз 2005. року були окремно загрожуюци, кед були валали Яша Томич и Бока барз очкодовани. 20. априла 2005. року зазначени уровень води 844 цм, найвисши од почетку мераня. На яр 2007. року почали роботи на подзвигованю насипа на обидвох бокох рики, 11,5 км на правим побережю и 13,2 км на лївим. Насипи за 30 до 70 цм висши од хвильково постояцих, а понад 8,5 метери требали би зопрец у будучносци вилїви.
Рика плївна остатї єй 60 км., а найважнєйше пристанїще на Тамишу ше находзи у Панчеве, док гореводом єст и вельо рибняки, а найвекши у Банатским Деспотовцу и Сут'єски, Уздину, Сакулох и Слатини.
Притоки
[ушориц | ушор жридло]Тамиш ма вельке число малих прицекох. Найвекше число у Румуниї - Раул Реце (рум. Râul Rece), рика Слатина (рум. Slatina), Валеа Маре (рум. Valea Mare), Руґиу (рум. Rugiu), Параул Лунґ (рум. Pârâul Lung), Армениш (рум. Armeniș), рика Себеш (рум. Sebeș), Бистра рика (рум. Bistra Sebeș), Шурґани (рум. Șurgani), Тимишана (рум. Timișana), Поґаниш (рум. Pogăniș), Тимишул Морт (рум. Timișul Mort) и Вена Маре (рум. Vena Mare). На своєй драги през Войводину Тамиш ма лєм єдну єдину прицеку, а то Брзава.
Населєни места
[ушориц | ушор жридло]През историю коло рикох ше будовали велї места, та так и Тамиш, котри длугоки 359 км, злучел вельо валали и городи двох державох. Од векших городох то Карансебеш и Луґош у Румуниї и Панчево у Сербиї. Од валалох то Армениш (рум. Armeniş), Слатина Тимиш (рум. Slatina Timiş), Каваран (рум. Căvăran) и Рудна (рум. Rudna) у Румуниї, и Яша Томич, Бока, Шурян, Сут'єска, Сечань, Неузина, Ботош, Томашевац, Орловат, Уздин, Идвор, Фаркаждин, Сакуле, Чента, Опово, Сефкерин, Ґлоґонь и Ябука у Войводини (Сербия).

История
[ушориц | ушор жридло]Ище у античних/старих, Римских часох ше спомина назва Тамиш як Тибискус и Тибисис (Tibiscus и Tibisis).
Темишвар, як найвекши банатски город у Румуниї, ноши погришну назву по рики Тамиш, гоч през город чече беґельски цек Беґея. Саме слово Тамиш означує „цму рику” котра асоцирує на ярнї „нароснуца води” зоз Карпатох.
Стари улїв Тамишу ше находзел коло 40 км од нєшкайшого улїва, медзи двома валалами Чента и Сурдук. Нєшкайши беґель Караш єдини хтори остал од Тамишкого корита. Троугельнїк хтори оградзени зоз Дунайом, старим улївом Тамиша и нєшкайшим Тамишом, нєшка познати як Панчевацки рит и залапює поверхносц од 400 км2.
Перша ладя на пару сцигла по Тамишу (прейґ Дунаю) до Панчева 15. марца 1844. року. Медзи 1873. и 1900. роком окончена реґулация и преглїбйованє цека рики Тамиш. Циль того преглїбйованя бул обезпечиц рики же би була плївна и гореводом по Ботош.
1872. року ше у Темишвару находзело Дружтво за реґулацию Тамиша, на чиїм чолє бул предсидатель Федор Николич „от Рудне.” [1]
Инжинєрски роботи окончели италиянски фаховци, а физични роботи мадярски роботнїки ручно, зоз свою, теди примитивну технїку.
У маю 1937. року на Тамишу докончени драгови мост, длужини 330 метери зоз виядуктами, зоз двома пристанїщами понад рики. [2]
Тамиш длуго бул єдна з найменєй заґацених рикох у Войводини.
Зоз подзвигованьом гаци гидроелектрарнї на Дунаю на Дєрдапу и зоз уключеньом рики Тамиш до системи беґеля ДТД 1978. року, знїщена його будучносц. Спомалшени му цек, заґаценосц барз звекшана, а живи швет у нїм охудобнєни.[3]
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Панчево, рика Тамиш
-
Чамци на Тамишу
-
Мост прейґ рики Тамиш
-
Тамиш, Панчево
-
Тамиш, Панчево
-
Рика Тамиш, Панчево, 1921.р.
-
Коло рики Тамиш, Панчево
-
Тамиш, Панчево
-
Вилїв Яша Томич 2005. року
-
Тамиш, рика
-
Тамиш при Панчеве
-
Тамиш вжиме
-
Швицарнїк при уцеку до Дунаю на Тамишу
-
Тамиш на улїву до Дунаю
-
Тамиш у Панчеве
-
Тамиш, Панчево, разгледница
-
Швицарнїки на Тамишу
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Jovan Đ. Marković (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3.
Вонкашня вяза
[ушориц | ушор жридло]Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ "Босанска вила", Сарајево 1903. године
- ↑ Време 18. мај1937
- ↑ "Наш Тамиш", научна монографија, уредници Слободан Марковић и Зорица Свирчев, Нови Сад 1998. године

