Прейдз на змист

Ступень (музика)

Материял зоз Википедиї

Ступeнь (франц. degré, анґл. [scale] degree, ит. grado, нєм. tonstufe)[1] у музики представя место, положенє тона лєбо акорда у скали, на основи його положеня.

Напр. у Це-дур скали: C- D- E- F- G- A- H- C².

С-I (ступень) II- D, III- E, IV- F, V-G, итд.

У дурских и молских скалох находза ше 8 ступнї, односно седем а осми то поновени перши за октаву висше. ( нотни приклади на правим боку).

З оглядом на мелодийску значносц и одношенє хторe маю спрам главного тона у скали, ступнї ше означую [2] зоз римскима числами I, II, III, IV, V, VI, VII, VII, I - (поновени)

и маю тоти мена:

Означени ступнї (римски числа), и мена ступньох

I — тоника

II — супертоника

III — медиянта

IV — субдоминанта

V — доминанта

VI — субмедиянта

VII — водзачка

VIII — тоника (I поновени)

Означени главни и нєглавни ступнї у скали.

Главни ступнї у каждей скали то: I, IV и V, а нє главни ступнї то: II, III, VI и VII. [3]

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Способин Игорь Владимирович. Элементарная теория музыки. — М. : Кифара, 2003. — С. 182. — ISBN 5-901980-01-8.
  • Авраамов A. О трезвучии 2-й ступени мажора. — «Музыка», 1915, No 205, 21
  • Горковенко A. Понятие ступени и проблема строя. — «СМ», 1969, No 8;
  • Albersheim G. Die Tonstufe. — «Mf», 1963, Jahrg. 16, H. 2.
  • Kolb, Tom (2005). Music Theory, p. 16. ISBN 0-634-06651-X

Вонкашня вяза

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Властимир Перичић Вецейязични словнїк музичних терминох Београд, САНУ, 1985; II изд. САНУ - Завод за уџбенике и наставна средства - Универзитет уметности, 1997, 608 стр.
  2. Радивој Лазић - В. Перичич, Основа теориї музики.
  3. Benward & Saker (2003). Music: In Theory and Practice, vol. I, p p.32–33. Seventh Edition. ISBN 978-0-07-294262-0. "Scale degree names: Each degree of the seven-tone diatonic scale has a name that relates to its function. The major scale and all three forms of the minor scale share these terms."