Сова
| Сова | |
|---|---|
| (лат. Strix occidentalis caurina, Merriam, 1898, зоз фамелиї Strigidae) | |
| Наукова класификация | |
| Домен | Eukaryota |
| Царство | Animalia |
| Тип | Chordata |
| Класа | Aves |
| Кладус | Afroaves |
| Ряд | Strigiformers Wagler, 1830 |
| Фамелиї | |
| Strigidae | |
| Tytonidae | |
| Ogygopyngidae (†) | |
| Palaeoglaucidae (†) | |
| Protostrigidae (†) | |
| Sophiornithidae (†) | |
Сова (лат. Strigiformes) припада ряду птицох до хторго спадаю ище 250 файти.[1] Члени тей ґрупи птицох, як и сокол и ястраб, жию на шицких континентох окрем Антарктику. Сови, попри сокола и ястраба, птици хватачки, алє ше од нїх розликую по тим же су найактивнєйши вноци. Найпознатши фамелиї зоз того ряду птицох то фамилия домашнїх або звичайних совох (Tytonidae) и прави сови (Strigidae).
Характеристики сови
[ушориц | ушор жридло]Сови маю специфични випатрунок. Понеже су птици хватачки и прилагодзени ловом вноци, вони ше од других птицох хватачкох розликую по анатомских характеристикох. Цело им збите, глава, поровнуюци зоз другима птицами, обачлїво велька и округла. Джубок им барз заокруглєни з оштрим рубцом хтори им служи за тарганє плєну, пазури длугоки, скруцени и джобаци, а хасную их за хватанє плєну. Вонкашнї нохци (пазури) на ногох сова може заобрацац же би лєгчейше хвацела мали и швидки плєн, як цо то миша, а тиж так и за сиґурне злєцованє на конари, шедзенє и за пендранє по древе.[2] Окрем того, сови маю барз добри осет слуху и виду, хтори им оможлївює и при найслабшей шветлосци през ноц ловиц плєн. Сови високи од 10-70 центи.
Сова ма вельки, округли и вистирчени очи на преднєй часци глави хтори єй оможлївюю добре преценьованє оддалєносци и швидкосци плєну. Очи нєрухоми, так же сова муши обрацац главу же би унапрямела попатрунок. Главу може обрациц и за 180 ступнї, а даєдни файти можу обрациц и до 270 ступнї.[3]
Уха сови вертикално видлужени и длуги су скоро як и глава. Коло очох маю венчик зоз пиркох хтори унапрямую звук ґу ухом. Вєдно зоз пирйовима ухами, тот венчик коло очох служи им и за приказ розположеня и звичайно є обачлївей фарби.

Сова лєци нєчуйно, присподобено на ноцни живот. Єй пирє барз мегке, еластичне и „розчесане” и прегина ше и под найменшим прициском воздуху. Ноги тиж оброснути зоз густим и мегким пирйом, так же сова кед лєци нє сущи.
Справованє
[ушориц | ушор жридло]Векшина совох активна вноци, а през дзень одпочива на древе, мурику або стини. Нє лєгко ю обачиц прето же, у зависносци од бивальнїка, єй пирє рижних фарбох (чарне, шиве, жовте, биле...) и цифроване. Тоти фарби и цифри на пирю представяю „защитне облєчиво” бо, дзекуюци облєчиву, домашня або звичайна сова през дзень шедзи счупена на мурику и обачиц ю нє мож. Сови, наприклад, хтори пребуваю на древе, маю пирє подобне лупи того древа.
Карменє
[ушориц | ушор жридло]Сова ше карми зоз малима похребцинарами, першенствено зоз глодарами хтори ноцни животинї.
Сова нєше од два до дванац вайца, у зависносци од файти: кажди дзень до три днї. Совчата ше нє вилєгую источашнє и можу буц розлични по велькосци. Сова нє прави гнїздо, алє себе глєда одвитуюце место на древе, будинку, шопки або у пещери.
Найменша сова чежка коло 31 ґрами, а найчежши сови вельки ухати сови и сови Bubo plakistoni хтори можу буц и до 76,2 центи високи, розпон кридлох вецей як 2 метери и чежки коло 4,5 кили.
Еволуция сови
[ушориц | ушор жридло]Филоґенетска позиция сови по нєшка нє ясна. Наприклад, на основи таксономиї, односно гибридизациї ДНК, сови подобнєйши ряду широкописких и єй подобним птицом (Caprimulgiformes) як дньовим хватачком типу сокол ( Falconiformes), та сова и широкописка у истей таксономней катеґориї фамилиї Strigidae. Тоти твердзеня нє виродостойни бо их нє прилапюю розлични кладистични [4] и молекуларни [5] виглєдованя.
Єст коло 250 файти совох, хтори на основи молекуларних виглєдованьох подзелєни до фамилийох — прави сови (Strigidae) и домашнї або звичайни сови (Tytonidae) [5][6].

Єст фосилни остатки совох хтори нє припадаю анї єдней зоз тих спомнутих фамилийох. Рoд вимартей сови Ogygoptynx зоз периоду палеоцену (период пред 50 милиони роками) прави доказ же сови були окремна таксономна катеґория у чаше вимераня диносаурусох, та су на основи того єдна з найстарших ґрупох копнових птицох окрем ґрупи Galloanserae (павур, фазан, пулька, гуска, качка), алє тота „сова зоз часу креди ” (Bradycneme) була найвироятнєйше диносаурус Elopteryx.
У чаше палеоґену сови зоз ряду Strigiformes ше населюю и до подручох дзе населєни рижни други птици, так же при нїх, як и при шицких других, настали морфолоґийни пременки. Зоз того ряду, у вчасним неоґену, остали лєм прави сови и домашнї або звичйни сови.
Фразеолоґия
[ушориц | ушор жридло]Бодай би ши сову жедол - гандрованє: бодай ци ище:
Но, цо же то тераз, кому же шпиваю?
Ша тебе шпиваю, мамо моя, тебеее!
Гей, га чом?
Га родзени дзень ци, 80-ти родзени дзень!
Бодай би ши сову жедла, га цоже ши ми нє поведла?!?
Було сови - було жимно (даґдзе спац и под.).
Галерия
[ушориц | ушор жридло]-
Strix occidentalis caurina(заходна сиверна Америка)
-
Bubo bubo(Европа, Азия)
-
Tyto novaehollandiae (Австралия)
-
Asio otus(Европа, Азия, Сиверна Америка, Африка)
-
Athene noctua(Европа, Сиверна Америка, Нови Зеланд)
-
Strix nebulosa(Скандинавия, Сибир, Канада, сиверна часц ЗАД)
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Словнїк руского народного язика II, Нови Сад 2017, б. 498.
- Calaprice, Alice & Heinrich, Bernd (1990):Owl in the House: A Naturalist's Diary. Joy Street Books. 1990. ISBN 978-0-316-35456-1., Boston. ISBN 978-0-316-35456-1.
- Duncan, James. 2003. Owls of the World. Key Porter Books, Toronto. ISBN 9781552632147.
Вонкашня вяза
[ушориц | ушор жридло]- Сова, sr.wikipedia
- Sve vrste sova sveta, www.owlpages.com
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ König, Claus; Weick, Friedhelm; Becking, Jan-Hendrik (2009). Owls of the World (2 изд.). Helm. ISBN 978-0300142273.
- ↑ Брем, Алфред (1953). Живот животиња. Београд: Народна књига.
- ↑ „Owl Eyes and Vision”
- ↑ Cracraft, J. (1981). „Toward a phylogenetic classification of the recent birds of the world (Class Aves)”. Auk. 98: 714.
- ↑ 5,0 5,1 ''Wink, M.; Heidrich, P. (1999). „Molecular evolution and systematics of the owls (Strigiformes)”. New Haven. Yale University Press'': 39-57.
- ↑ Wink, M.; Heidrich, P. (2000). „Molecular systematics of owls (Strigiformes) based on DNA- sequences of the mitochondrial cytochrome b gene”. London: Hancock House: 4-11.