Скравец

Скравец (од слова скравац), шнайдер (од нємєцкого: Schneider (то професия хторе ше занїма зоз шицом (и оправками) углавним хлопских шматох и другого облєчива по мери. Жена хтора скрава и шиє вола ше шивачка.
Знанє и схопносц шица ше зводзи на два основни аспекти: скраванє и шице платна (текстилу). Тото знанє ше розвилало помали и поступнє у Европи медзи 12. и14. виком.
Опис
[ушориц | ушор жридло]Скравци правя облєчиво по предходно креираним моделу. Робя конструкцийне пририхтованє, скраваю по шаблону и дорабяю облєчиво. Финални скравцово продукти то: облєчиво, посцелїна, трикотажа, партки и подобни текстилни продукти.[1]
Робота скравца ше состої зоз шлїдуюцих фазох: виробку крою по задатих мерох и моделу, кладзенє материялу на стол за скраванє, машинского або ручного скраваня материялу по шаблону, сортираня и пририхтованя скратих часцох, злучованя скратих часцох и конєчни продукт на машини за шице и закончуюцого пейґланя.[1]
Скравци можу робиц як самостойни фаховци, або як роботнїки у текстилней индустриї.[2]
История
[ушориц | ушор жридло]
У штреднїм вику облєчиво було лєм средство же би ше закрило цело. Зоз ренесансу ше почала наглашовац чловеча фиґура. Широки заруцовачки стандардна униформа у штреднїм вику, лєгко ше их могло скрац зоз єдного або двох фалатох платна, кед поставали кратши и узши, у намаганю же би провадзели людску фиґуру. То були початки схопносци скраваня и моди.[3]
До того часу платно було важнєйше од того як облєчиво скрате, та ткаче були важнєйши од скравцох, алє кус-покус, скравци постали исто таки важни, а з часом и важнєйши.[4]
Як ше звекшовали вароши, а потим вароши и держави и на концу прави империї, так ше меняла и мода. Спочатку лидере були италиянски вароши, а потим Шпания и Французка постали центри моди и скравецкей схопносци. Апенинске полуострово мало свой зенит под час Микеландєла (Michaelangela), Шпания з початку 17. вику, а Французка под час длугого панованя Луиса XIV (Louisa XIV, 1643.-1715.), кед суєтни леґинє зоз цалей Европи одходзели до Паризу по облєчиво.[4]
Од 19. вику и Анґлия, односно Лондон постава познати по барз углядних скравцох.[5]
Нєшка мали традицийни скравецки ремеселнїцки дутяни знїщує масовна индустрийна продукция готовей роби, алє ище вше мож пренайсц скравцох хтори робя за богатих купцох по шицких метрополох у швеце.[5]
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Скравец у своєй роботнї
-
Млада шивачка, Конго
-
Позната Синґер машина за шице
-
Шивачка на улїчки, Китай
-
Перша шиваца машина хтору пренашол Thomas Saint, Лондон, 1970.
-
Електрична машина за шице "Синґер"
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Вићентијевић Марина, Анђелић Весна, Ерић Весна (2012). Народна традиција. Крагујевац: Атос
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Krojač
- Krojač: Profitabilno zanatsko zanimanje koje čuva tradiciju startuj.infostud.com
- Krojaci od zanata slovopres.com
- Кројач sr.wikipedia.org
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ 1,0 1,1 Modni krojač
- ↑ Šta je šivač/ica a šta krojač/ica (šnajder/ka)
- ↑ "The History of Bespoke Tailoring: Now and Then". Gentleman's Gazette.
- ↑ 4,0 4,1 Manchester, H. H. (1917). "The History of the Tailor Shop". Progressive Tailor. No. Autumn and Winter. p. 46.]
- ↑ 5,0 5,1 Epstein, S.A. (1991). Wage Labor and Guilds in Medieval Europe. University of North Carolina Press. pp. 82–83. ISBN 978-0-8078-4498-4. Retrieved April 16, 2022.