Репик
| Репик | |
|---|---|
| |
| Наукова класификация | |
| Царство: | Plantaе |
| Дивизия: | Magnoliophyta |
| Класа: | Magnoliopsida |
| Ряд: | Asterales |
| Фамилия: | Asteraceae |
| Род: | Arctium |
| Биномне мено | |
A. lappa
| |
.jpg)
Репик бот. „Arctium Lappa L., с. чичак” укр. диял. репик „исте”, Словацки repik и repyk, слц. repik „исте”, поль. rzepik „исте”, чес. řepik „исте”, рсй. репейник „исте”. Познати и як репух, лопух и лопуше. Репик барз розпрестранєна, дворочна рошлїна хтору мож найсц на запущених местох, коло драгох и населєньох.
Опис рошлїни
[ушориц | ушор жридло]Корень ма меснати, вреценкасти и длужини до 60 cm. Стебло червенкасте, ребрасте, розконарює ше лєм у горнєй часци и конарчки шерсцати. Лїсца найвекши при сподку стебла а вше дробнєйши ґу верху. Лїцо лїсца цможелєней фарби, а спак закрити зоз шивима власками. Венчиково лїсточка лилово-червени, и на верху подзелєни на пейц часци. Погариково лїсточка на верху зогнути у форми квачки. Квети формую лабдасти главки.
Дроґа и хемийни состав
[ушориц | ушор жридло]Найчастейше ше хаснує корень, а плод, лїсце и олєй ше хасную ридше.
Корень ше збера у другим року и ма:
- инулин (45-50%),
- млязґа,
- черстви етарски олєй,
- скроб,
- горки материї,
- масци,
- танини,
- лиґнини и др.
Хаснованє
[ушориц | ушор жридло]У народней медицини хаснує ше за лїченє охореньох власох так же ше плокаю зоз нєзасладзеним чайом. Попри того добри є и за чисценє креви и мочових цивочкох як и за повисшени цукер у креви. Треба надпоменуц же ше репик нє шме хасновац источасно зоз лїками процив повисшеного цукру у креви.
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.