Рапсодия
Рапсодия (греч. ῥαψῳδία - rhapsodia) означує:
• епску писню у старогреческей поезиї хтору шпивал рапсод (греч. rhapsodos) шпивач, рецитатор и поета у старей Греческей.
• означує и музичнo-вокалну лєбо найчастейше инструменталну композицию у чиїм музичним змисту як основу похасновани народни мотиви, лєбо є компонована у духу народней музики.
Историйно, перши познати рапсод бул Гомер, и шицким школяром позната його кнїжка Гомерова Илияда. После нього шлїдбенїки предлужели писац у його стилу а при вигваряню поезиї провадзело ше их на инструментох гарфа и лира.
Слово рапсодия походзи зоз греческого: ραψωδος,- рхапсоидос, рецитатор епскей поезиї (рапсодиста), а у Европи ше хаснує од 16. вику за литературни форми, нє лєм епски писнї, алє и зборнїки рижних записох а познєйше, и велїх других хтори виражую екстраваґандни чувства. У 18. вику, литературни рапсодиї ше першираз повязую зоз музику; Musicalische Rhapsodien (1786) Кристияна Фридриха, Даниєла Шубарта, Зборнїк зоз провадзеньом клавира, вєдно зоз даскельо соло композициями.[1]
Перши соло клавирски композициї зоз назву рапсодия були Петнац рапсодиї чешского композитора Вацлава Яна Томашека, од хторих ше перша у явносци зявела 1810. року. Тиж исную и вокални приклади рапсодиї; позната Й. Брамса Алт рапсодия, оп. 53 (1869. рок).
Рапсодия у музики то дїло зоз єдним мелодийским рушаньом, хторе и епизодичне, алє интеґроване, шлєбодного цеку, зоз контрастнима розположенями, музичного колориту и тоналитету. Форма рапсодиї найчастейше писана у шлєбодним импровизацийним епским стилу и находзиме ю у новшей епохи у другей половки 19. вику и на початку 20, вику кед доживює свой препород.[2]
Першенствено є инструменталней форми алє може буц и хорска а дакеди аж и вокално-инструментална композиция. Рапсодия доживює препородзенє ознова у 19. вику, под уплївом естетики романтизма, и єй интересованьом за фолклор. З початку була часто наменєна за клавир и здогадовала на фантазию на народни теми (19 мадярски рапсодиї Франца Листа).[3] Познєйше ше рапсодия зоз своїм змистом приблїжела ґу кантатом и писньом (композициї Йоганеса Брамса) зоз солистичнима концертами за клавир и оркестер, (Рапсодия на українски теми, Серґея Люпунова, Рапсодия на Паґанинийову тему Серґея Рахманїнова, а у стилу блуз музики Рапсодия у белавим 1924. року Джорджа Ґершвина).[4]
Композиторе зоз бувших югославянских просторох хтори компоновали рапсодию то: Стеван Христич, Франьо Лотка-Калински, Йован Бандур, Мариян Липовшек.
Рапсод
[ушориц | ушор жридло]То шпивач, рецитатор и поета геройских писньох у старей Греческей. Рапсоди найчастейше путовали од места до места и наступали на рижних сходох и шветочносцох. При сербскому народу подобну улогу мал ґуслар, а при старих Келтох бард.
Року 1975. британски рок состав Queen видал ґрандиозни гит Bohemian Rhapsody (Боемска рапсодия), бомабасту и вишмейовацку рок композицию, хтора у форми штиродїйней свити, алє у виводзеню рок инструментациї. Без огляду же ю композитор и шпивач Фреди Меркюри (Freddie Mercury) описал як „фалшиву оперу” вона тиж була характеристична як свойофайтова 7-минутова рок кантата лєбо „меґа писня” у трох розличних дїйох (Тарускин 2009. рок, ч. 328). Боемска рапсодия постала єдна зоз найпредаванших британских синґл плочох шицких часох.
Композиторе и познати рапсодиї
[ушориц | ушор жридло]- Гуґо Алфен, Шведскa рапсодия ч.1, за оркестер (Midsommarvaka)
- Бела Барток, Рапсодия ч. 1 и Рапсодия ч. 2, за виолину и клавир (обробена и за оркестер)
- Йоганес Брамс, Два рапсодиї, oп. 79, и Рапсодия у E - duru, oп.119 ч.4, за соло клавир
- Емануел Кабриер, (Шпания), Рапсодия за оркестер
- Клод Дебиси, Премиєрна рапсодия за калринет и клавир
- Клод Дебиси, Рапсодия за алт саксофон и оркестер
- Ерне Дохнян'ї, Штири рапсодиї оп.11, за соло клавир
- Джрдж Енеску, Румунска рапсодия ч. 1 и 2, за оркестер
- Едвард Ґерман, Велшска рапсодия за оркестер
- Джрдж Ґершвин, Рапсодия у белавим, Друга рапсодия за клавир и оркестер
- Давид Попер, Мадярска рапсодия
- Панчо Владиґеров, Болгарска рапсодия „Вардар”
- Морис Равел, Шпанска рапсодия за оркестер
- Ракф Фуґган Вилиамс, Нортфолк рапсодия ч.1, за оркестер
Вонкашня вяза
[ушориц | ушор жридло]- Anon. n.d. "166: Queen, Bohemian Rhapsody". Rolling Stone Music: 500 Greatest Songs of All Time (Accessed 9 April 2013).
- Kennedy, Michael (ed.). 2006. "Rhapsody". The Oxford Dictionary of Music, second edition, revised. Associate editor, Joyce Bourne. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 9780198614593.
- Brahms - Rhapsody Op.119 No.4 (Nelson Freire, piano) youtube.com
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Rink 2001
- ↑ Рапсодiя, у 2 т. / авт.-уклад
- ↑ Ференц Лист. Венгерские рапсодии
- ↑ Літературознавча енциклопедія.