Присташ
Присташ (серб. домазет, горв. domazet, слц. dosiahnuteľný, рсй. достижимый, укр. доступний чес. dosažitelný) – чловек хтори по женїдби зоз жену жиє у доме єй родичох.
Присташство наставало кед у обисцу нє було вецей хлопских нашлїднїкох, або пре даяки иншаки причини, напр. кед ше синове нє могли оженїц и жиц у родительским обисцу бо им маєток бул барз мали же би витримовали свойо фамелиї. За присташа одходзел и син кед пре нєскладанє напущел дом, алє и кед ше фамелия нє складала з фамелию будуцей нєвести та анї нє пристала на женїдбу свойого сина. Присташ бул и хлоп цо пошол до обисца кед ше одавала ґдовица з малима дзецми итд. Присташство ше при руских парастох нє барз примало, анї ше на ньго нє патрело позитивно. Приженєти хлоп мал шицки права як и други хлопи. Гоч могол затримац свойо презвиско, у прешлосци и вон и дзеци преберали женїно презвиско.
У даєдних фамелийох положенє присташа у обисцу було подредзене – покус бул аж и омаловажовани. Кед пришол до женїного дому, присташ прилапйовал обичаї фамелиї до хторей пришол, а тоти зоз своєйого дому напущовал або лєм дакус отримовал. По шмерци женїних родичох доставал дакус векши права.
У нашим язику слово присташ ма ище єдно застарене значенє – прихильнїк (Присташе того руху були звичайно маєтни и углядни людзе.)
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Dr Petar Vlahović, univ. prof. Filozofskog fakuleta u Beogradu u Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1984. tom 3 str. 520.
Цитиранє
domazet. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2013. – 2024.
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Domazet. Vikipedija na srpskom jeziku, sr.wikipedia.org