Пиялка
| Пиялка | |
|---|---|
Пиялка ( Haemopis sanguisuga ) | |
| Наукова класификация | |
| Царство | Animalia |
| Тип | Annelida |
| Класа | Clitellata |
| Подкласа | Hirudinea, Lamarck (1818) |
| Ряди | |
| • Arhynchobdellida
• Rhynchobdellida • Acanthobdellida | |
Пиялки або пиявки (Hirudinea; мн. пиялки) то члєнковити животиньки - хробачки адаптовани на паразитски способ живота. Преважно жию у сладких водох, алє их єст и у морйох и на сухим. Векшина су ектопаразити и кармя ше зоз креву похребционарох так же ше прицицаю за їх цело. Постоя и файти хтори лїґаю цали свой плєн, напр. мегучкарох, рижни лїчинки хлїстох, суньоґох, хробачкoх итд. Постоя пиялки хтори ше кармя зоз рошлїнами. Пре еластичну структуру свойого цела, пиялка ше може пейц раз звекшац под час карменя.
Пиялки маю два мишицово цицалки: єдну коло усного отвору (коло устох), а другу на заднєй часци цела. Цело єй збудоване зоз стаємного числа сеґментох, т.є. вше ше состої зоз 33 сеґментох. У їх шлїнових шлїжнїкох находзи ше хирудин, хтори онєможлївює спричиньованє згуснуца креви, кед пиялка прицицана за плєн-„жертву”.
Пиялки маю добре развити осетово орґани. Цело им прекрите з рецепторами з помоцу хторих можу детектовац слаби флуктуациї у води, одредзиц присуство хемикалийох, перципировац мали пременки шветлосци и температури. Прето, пиялки можу длуго стрежиц за свою жертву з помоцу паху. Тиж реаґую на єй тїлесну цеплоту.
Рушанє пиялки
[ушориц | ушор жридло]Рушанє/рухомосц пиялкох цикаве: на обидвох концох цела пиялки маю цицалки хтори им оможлївюю же би ше прицицали за подводни предмети, та и рошлїни. Пиялка ше прицица за предмет зоз предню часцу и руша ше зоз подзвигованьом и скруцованьом цела (як до лука). Пиялки можу плївац так же гойсаю свойо цело у води.
Черевова часц просторнєйша и може мац виростки — дивертикулуми — до хторих ше збера крев (та ше можу кармиц лєм два раз рочнє). Прегради медзи ребрастима сеґментами щезню, нєстаню и цали су редуковани.
Медицинска пиялка
[ушориц | ушор жридло]У наших сладких водох барз часта файта то медицинска пиялка (Hirudo medicinalis) [1] хтора ма уста и три рухоми гитински видлїци хтори служа за пребиванє скори, ма векше число оштрих рубцох як „зубки”. Медицински пиялки можу буц без покарми длужей як шейсц мешаци. Векшина фaйти дихаю през тїлесни интеґументи, а даєдни маю жабри.
Хаснованє у медицини
[ушориц | ушор жридло]
Пиялки доприноша обнавяню очкодованих орґанох. Медицинска пиялка, кед ше прицица, ошлєбодзуюци хирудин до людскей циркулацийней системи, зопера стиданє креви. Векшина таки „популарни” применки нє маю доказану основу. Можу ше хасновац лєм медицински пиялки за єднобочне хаснованє, виховани у условийох биофабрики.
Медицинска пиялка Hirudo medicinalis, и даєдни други файти, хасновало ше за клинїчне пущанє креви ище пред 2.500 роками. Дзепоєдни историйни тексти описую таки методи хаснованя пиялкох у древней Индиї, старей Греческей...[2][3]
Опасносц
Така метода ноши реални опасносци: инфекциї (окреме Aeromonas hydrophila, хтора жиє у пиялкових черевох), предлужене кирвавенє, анемия, чежши алерґийни реакциї, рани, поготов вельки ризик од инфекциї при хаснованю „домашнїх” пиялкох.
Популация медицинских пиялкох ше значно зменшала у велїх жемох у19. вику пре вельке поглєдованє и хаснованє у медицини и нєшка су загрожена файта у велїх реґионох.[4]
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Прицицана пиялка на ноги
-
Файта пиялки
-
Японска пиялка (Haemadipsa zeylanica japonica)
-
Рухомосц пиялки (видео знїмок)
-
Нацагнута и скурчена пиялка на руки
-
Пиялка прицицана на лїсце цица рошлїну (Индия)
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Библиотека „Планета Земља и живот на њој“, „Човек и животињски свет“, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
- Догељ, В. А.: „Зоологија бескичмењака“, Научна књига, Београд, 1971.
- Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 1“, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М.: „Зоологија инвертебрата 2“, Научна књига, Београд, 1979.
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б., Радовић, И.: „Специјална зоологија“, Научна књига, Београд, 1986.
- Marcon, E., Mongini, M.: „Све животиње света“, ИРО „Вук Караџић“, Београд, 1986.
- Радовић, И., Петров, Бригита: „Разноврсност живота 1 - структура и функција“, Биолошки факултет Београд и „Stylos“, Нови Сад, Београд, 2001.
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Детаљни подаци о пијавицама (на язику анґлийским)
- Како отклонити пијавицу
- Како одклонити пијавицу 2. део
- Биотерапия з пиялками (на язику английским)
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Подаци о медицинским пијавицама
- ↑ Payton, Brian (1981). Muller, Kenneth; Nicholls, John; Stent, Gunther (eds.). Neurobiology of the Leech. Cold Spring Harbor Laboratory. pp. 27–34. ISBN 978-0-87969-146-2.
- ↑ Mory, Robert N.; Mindell, David; Bloom, David A. (2014). "The Leech and the Physician: Biology, Etymology, and Medical Practice with Hirudinea medicinalis". World Journal of Surgery. 24 (7): 878–883. doi:10.1007/s002680010141. hdl:2027.42/42411. PMID 10833259. S2CID 18166996
- ↑ Kutschera U, Elliott J (2014-11-18). "The European medicinal leech Hirudo medicinalis L.: Morphology and occurrence of an endangered species". Zoosystematics and Evolution. 90 (2): 271–280. doi:10.3897/zse.90.8715. ISSN 1860-0743.
