Прейдз на змист

Печарка

Материял зоз Википедиї
Печарка
Наукова класификация
ДоменEukaryota
ЦарствоFungi
РоздїлBasidimycota
КласаAgaricomycetes
РядBoletales
ФамелияBoletaceae
РодBoletus
ФайтаB. edulis
Биномне мено
Boletus edulisBull.

Печарка (печарочка)[1] попри квасох и плєшнєнїнох, найпознатши представнїк печаркох.

Розвой и збудова

[ушориц | ушор жридло]

Цело печарки рошнє на жеми або у жеми, як и на лупи древа. Мицелия ше розвива у подлоги и зоз єй часточкох (хифох) у вигодних условийох формує ше плодоношаце цело печарки хторе ше состої зоз конарчка и калапчка. Печарки формую спори за розмножованє хтори ше розноша зоз витром, дижджом або их розноша животинї.[2] Печарка зоз пречнїком од 10 центи за шейсц днї може створиц коло шеснац милиони спори. Животни вик печарком барз кратки, лєм даскельо днї, док мицелия жиє вельо длужей формуюци плодоношаци цела вецей раз у живоце.

На споднєй часци калапчка печарки находзи ше ткань (лїсцаста або циваста) на хторей ше формую спори.

На конарчку даєдних печаркох мож видзиц остатки лупки у форми персценя, хтора защицує ткань зоз спорами.

Плодоношаци цела розличних формох: брухастей, гвиздастей, у форми корала...

Русалково або босорково круги зявенє кед печарки рошню у кругу. То ше случує кед ше мицелиюм ровномирно шири починаюци од штредку. У тим кругу скоро же нє рошнє трава, вироятно прето же до нєй нє доходзи вода або прето же ше мицелиюм справує як паразит на кореню трави. Знука и звонка кругу печаркох находзи ше плодне пасмо и вельо трави, прето же хифи розкладаю бильчки (протеїни) сухого лїсца и так збогацую жем зоз минералами. Тото пасмо богате зоз минералами найскорей и пре розкладанє (розпадованє) старого мицелиюму печаркох. Коло того пасма ше надалєй пресцера пасмо узвичаєне за дату екосистему.4 Печарка як пожива

Сирова кафова печарка ма у себе 92% води, 4% угльово гидрати, 2% бильчки и менєй як 1% масци. У 100 ґрамох сирових печаркох єст 22 калориї. Богати су зоз Б витамином (вецей од 20% потребней дньовей вредносци), селеном (37% ДБ), и бакром ( 25% ДВ), а тиж су и умерене жридло (од 10 до 19%) фосфору, цинку и калиюму. У печарки єст мали количеста, або же анї нєт, витамину Ц и натриюму.

Витамин Д

[ушориц | ушор жридло]

Министерство польопривреди ЗАД-у информує гражданох же печарки виложени ултралиловим габом, чи то слунково габи чи продукт лампох зоз УВ зарйованьом и маю значни количества витамину Д.[3] Кед печарка, аж и после обераня, виложена ултралиловим габом, ерґостерол (компонента мембрани квасох и печаркох) ше претворює до витамину Д2.[4] (7), а тот процес ше нєшка примєнює же би ше звекшало витамин Д у печаркох хтори наменєни за мали тарґовища.[5] (8)

Зоз витамином Б окреме богата печарка буковача и шитаки, а и шампиньони кед же були достаточно виложени ултралиловим габом. Печарки треба охабиц на слунку (10) до 15 годзини; нє муша стац на директним слунку, досц их охабиц при облаку у просториї хтора ше превитрує, односно дзе воздух сухи же би печарки нє гнїли.

Печаркарство

[ушориц | ушор жридло]

Печаркарство конар польопривреди хтори виучує конзумни печарки (печарки хтори ше хаснує за єдзенє). Особи хтори ше занїмаю зоз збераньом печаркох волаю ше печаркаре и часто ше здружую и сную дружтва печаркарох. Печаркарство нє треба заменьовац зоз миколоґию. Миколоґия конар биолоґиї хтора виучує збудову, метаболизем, биохемию, еколоґию, еволуцию и систематику печаркох, операюци ше на методи и резултати других биолоґийних дисциплинох.

Файти печаркох як цо то шампиньони (Agaricus biosporus), буковача (Pleurotus ostreatus) и шитаки (Lentinula edodes) ше пестую и у домашнїх условийох прето же су єдноставни за садзенє и отримованє, треба им лєм обезпечиц одвитуюцу глїну, влагу и температуру.

Печарки значни и у костираню людзох, лєм треба розликовац хтори мож єсц, хтори нє мож єсц, отровни и смертельно отровни. Коло розпознаваня печаркох єст правила, алє заш лєм найсиґурнєйше кед то робя фахово особи.

Продукция печаркох

[ушориц | ушор жридло]

Число и файти печаркох у природи ше обачлїво зменшує пре зменшованє штредку дзе рошню и пре заґадзованє животного околїска. Їх продукция представя способ же би и худобнєйше жительство дошло до жридла протеїнох яки ше находза и у месу. Тиж так, продукция рошнє и пре тото же богати дружтва – вше вецей занятих у канцеларийох, односно на шедзацих роботних местох, нє поглєдую висококалорични поживово артикли. З другого боку, туня продукция печаркох доприноши очуваню животного штредку, лєси оставаю нєрушени, а вельки количества одпаду рошлїнского походзеня мож преробиц до протеїнох (пиловина, слама...). За подруча дзе таки одпад проблематични, продукция печаркох може буц ришенє.

Продукция печаркох нєшка виноши вецей як 10 милиони тони рочнє и надалєй ше звекшує. Вредносц тей индустриї, вєдно зоз продукцию за медицински потреби и зоз печарками самошейками (хтори єст вше менєй), векша од вредносци индустриї кафи и виноши дзешатки милиярди долари.

Найвецей ше продукує печарки шампиньони (Аgaricus biosporus, Agaricus storquis), а потим розлични файти зоз роду Pleurotus (буковача и други), а вше вецей ше продукує и шитаки (Ši-take). У цеплєйших крайох ше пестує (продукує) китайску печарку або наволану и печарка рискашовей слами (Volvariella volvacea).

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Учебнїк за седму класу основней школи, Биолоґия, бок 113
  • СУЧАСНА РУСКА КУХАРКА,1987. рок, „Змарзанє желєняви - печарки”, бок 302.

Референци

[ушориц | ушор жридло]

1 СЛОВНЇК РУСКОГО НАРОДНОГО ЯЗИКА II, О—Я, НОВИ САД, бок 146.

4 Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.

5 DB, Haytowitz (2009). https://www.ars.usda.gov/ARSUserFiles/80400525/Articles/AICR09_Mushroom_VitD.pdf „Vitamin D in mushrooms” (PDF). Nutrient Data Laboratory, US Department of Agriculture. Приступљено 16. 4. 2018.

7 Koyyalamudi SR, Jeong SC, Song CH, Cho KY, Pang G (2009). https://web.archive.org/web/20110722132444/http://kcms.daegu.ac.kr/user/chsong/pdf/i-53.pdf „Vitamin D2 formation and bioavailability from Agaricus bisporus button mushrooms treated with ultraviolet irradiation” (PDF). Journal of Agricultural and Food Chemistry. 57 (8): 3351—5. PMID 19281276. doi:10.1021/jf803908q. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2011. г.

8 Simon, R. R.; Borzelleca, J. F.; Deluca, H. F.; Weaver, C. M. (2013). „Safety assessment of the post-harvest treatment of button mushrooms (Agaricus bisporus) using ultraviolet light”. Food and Chemical Toxicology. 56: 278—89. https://sr.wikipedia.org/wiki/PMID PMID https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23485617/ 23485617. https://sr.wikipedia.org/wiki/Digitalni_identifikator_objekta doi: https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S027869151300118X?via%3Dihub 10.1016/j.fct.2013.02.009.

  1. СЛОВНЇК РУСКОГО НАРОДНОГО ЯЗИКА II, О—Я, НОВИ САД, бок 146.
  2. Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.
  3. DB, Haytowitz (2009).AICR09_Mushroom_VitD.pdf. „Vitamin D in mushrooms” (PDF). Nutrient Data Laboratory, US Department of Agriculture. Приступљено 16. 4. 2018.
  4. Koyyalamudi SR, Jeong SC, Song CH, Cho KY, Pang G (2009). „Vitamin D2 formation and bioavailability from Agaricus bisporus button mushrooms treated with ultraviolet irradiation”. (PDF) Journal of Agricultural and Food Chemistry. 57 (8): 3351—5. PMID 19281276. doi 10.1021/jf803908q. Архивоване з ориґиналу (PDF) 22. 7. 2011. р.
  5. Simon, R. R.; Borzelleca, J. F.; Deluca, H. F.; Weaver, C . M. (2013). „Safety assessment of the post-harvest treatment of button mushrooms (Agaricus bisporus) using ultraviolet light”. Food and Chemical Toxicology. 56: 278—89. PMID23485617 doi: 10.1016/j.fct.2013.02.009.