Петрушка
Петрушка | |
---|---|
![]() | |
Наукова класификация | |
Домен | Eukaryota |
Царство | Plantae |
Ряд | Apiales |
Фамелия | Apiaceae |
Род | Petroselinum |
Файта | P. Crispum |
Биномне мено | |
Petroselinum crispum | (Mill.) Fuss |
Петрушка (лат. Petroselinum crispum) дворочна рошлїна хтора походзи зоз восточного Штредожемя, одкаль ше розширела по цалей южней Европи. То лїсцаста рошлїна з ценким и цвикластим кореньом билей фарби. Лїсца представяю облюбену присмачку.
Тоту рошлїну ше барз часто хаснує у европскей, блїзковосточней и америцкей кухнї. У штреднєй, восточней и южней Европи, а и у заходней Азиї, велї єдла ше служи зоз швижим, на дробно нашеканим петрушковим лїсцом посипаним поверху. Петрушка зоз ровнима лїсцами лєгчейша за култивованє од петрушки зоз кандрастима лїсцами. Корень петрушки ше часто хаснує при готовеню рижних юшкох и варивох, алє и як додаток заєданю.

Панує думанє же ше петрушку першенствено садзело на Сардиниї и же є култивована коло 3. вику пред н.е. Ботанїчар Лине гутори же петрушка першираз култивована у Анґлиї коло 1548. року, алє литературни докази гуторя же то було вельо скорей, у анґлосаксонским периодзе.[1]
Опис
[ушориц | ушор жридло]Заградкова петрушка блядей желєней фарби, дворочна є рошлїна у обласцох зоз умерену климу, а єднорочна у субтропских и тропских обласцох.
Два главни файти петрушки чийо ше лїсца хаснує як присмачки тоти:
P. crispum Crispum Group ; syn. P. crispum var. crispum — ґрупа до хторей ше учишлює файти петрушки зоз кандрастима лїсцочками, наволани и як французки лїсцочка, и найчастейше ше их хаснує лєм за украшованє єдла.
P. crispum Neapolitanum Group ; syn. P. crispum var. neapolitanum — ґрупа до хторeй ше учишлює файти петрушки зоз ровнима лїсцочками, наволани и италиянски лїсцочка. Тоти файти лєгчейше допатрац прето же су одпорни на диждж и слунко. Ровни лїсцочка петрушки мож видзиц посипани од горе на єдлох зоз кромпльох, рискаши, риби, живинского меса, шницлох, алє и у юшкох и варивох зоз меса и желєняви.
Корень зоз файти петрушки P. crispum Radicosum Group, syn. P. crispum var. tuberosum ше хаснує у кухнї централней и восточней Европи. Є ше сирови за оловранти або є додаток рижним юшком и варивом прето же є грубши у одношеню на петрушку хтору ше пестує пре лїсце.
Петрушка — присмачка и лїк
[ушориц | ушор жридло]Значенє петрушки у єй минерално-витаминским богатстве. Ма барз вельо витамину Ц, потим провитамину А и витамини зоз ґрупи Б, насампредз Б12, хтори барз ридки у рошлїнским швеце, а важни є у твореню червених кревових заренкох. Од минералох петрушка ма калиюму, желєза, калциюму, маґнезиюму, манґану и бакру.
Кед слово о лїковитих прикметох, треба наглашиц же петрушка помага при вилучованю мочу и лїчи мочово инфекциї, зявенє каменкох у покруткох, хороти простати, реому, запалєнє ставцох и други хороти при хторих треба вируциц звишок чечносци и чкодлївих материйох з орґанизма. Позитивно дїйствує на нормализованє менструалного циклусу, а може помогнуц и у превенциї малиґних хоротох. Познате же нєутрализує даєдни канцероґени з доганского диму.
Петрушка ма нїзку калорийну вредносц (100 ґрами лїсца ма коло 50 калориї).
З вареньом тей файти поживи ше знїщує найважнєйши состойок, витамин Ц, прето петрушково лїсце лєпше єсц швиже у шалатох и других єдлох. Лєпше го змарзнуц як сушиц.
До юшки ше петрушково лїсце кладзе аж на концу, кед ше ю заварює, же би нє страцело свой приємни пах и смак.
За приємни смак у устох пожувайце през дзень даскельо петрушково лїсточка.
Литература
[ушориц | ушор жридло]- РУСКИ ХРИСТИЯНСКИ КАЛЕНДАР 2009, бок 337
- СУЧАСНА РУСКА КУХАРКА (1987), рецепти за петрушкову мачанку, бок 135
- НАША КУХАРКА (2007) рецепт за петрушкову мачанку, бок 21
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Першун. Википедия на сербским язику
- Лїковити прикмети и хаснованє петрушки. язик сербски
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ „More on Parsley”. Monk's Modern Medieval Cuisine