Прейдз на змист

Пауза (музика)

Материял зоз Википедиї

Пауза (франц. silence, анґл. rest, ит. pausa) [1] то знак зоз хторим ше претаргує гранє лєбо шпиванє у композициї.

Паузи, як и ноти, можу мац розличини вредносци (розличне тирванє).

Тирванє паузи одредзую:

1. швидкосц, т.є. темпо у хторим ше виводзи музика и

2. форми паузох ( итд.)

Приказ вредносци паузох

Кажда форма паузи представя єдну вредносц (франц. valeur de la silence, анґл. rest value) [2], т.є. єдно часово тирванє [3] [4] претаргнуца у виводзеню.

Пауза Одвитуюца вредносц

ноти

пауза ноти бревис нота бревис

(дупла цала)

пауза цалей ноти цала нота
пауза половки ноти половка
штварцина   штварцина
осмина осмина
шеснастина шеснастина
трицецдвїна трицецдвоїна
шейдзешат

штварциана

шейдзешат

штварцина

стодвацец

осмина

стодвацец

осмина ноти


Кажду паузу мож предлужиц зоз:

1. точку лєбо двома означени споза паузи:

♦ Приклад половки, штварцини и осмини паузи зоз точку и приказ їх тирваня.

    

♦ Приклад половки, штврцини и осмини паузи зоз двома тачками и приказ їх тирваня


2. корону над паузу:

3. За паузи длугших тирваньох хасную ше таки паузи: (число означує кельо такти тирва пауза)

Вонкашня вяза

[ушориц | ушор жридло]
  • History of Music Notation (1937) by C. Gorden, p. 93.[full citation needed
  • Examples of the older form are found in the work of English music publishers up to the 20th century, e.g., W. A. Mozart Requiem Mass, vocal score ed. W. T. Best, pub. London: Novello & Co. Ltd. 1879
  • Rudiments and Theory of Music Associated Board of the Royal Schools of Music, London 1958. I, 33 and III, 25. The former shows both forms without distinction, the latter the "old" form only. The book was the standard theory manual in the UK up until at least 1975. The "old" form was taught as a manuscript variant of the printed form.
  • AB guide to music theory by E. Taylor, chapter 13/1, ISBN 978-1-85472-446-5
  • Jump up to:a b Music Notation: A Manual of Modern Practice, second edition, by Gardner Read (Boston: Allyn and Bacon, 1969): 98. (Reprinted, New York: Taplinger Publishing Company, 1979).
  • Радивој Лазић, Школа за кларинет. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012).

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Marko Tajcevic: Osnovna teorija muzike
  2. Aesthetic Functions of Silence and Rests in Music, by Zofia Lissa, The Journal of Aesthetics and Art Criticism 22 (1964), no. 4: 443–54 doi:10.2307/427936.
  3. Радивој Лазић Основи муѕичке теорије
  4. Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I. Архивирано на сајту Wayback_Machine 17. 4. 2013.