Пасакаля

Пасакаля (франц. passacaille, ит. passacaglia, шпан. pasacalle, зоз pasar – преходзиц, крачац и calle – улїца)[1] бул першобутни шпански народни танєц. У 16. вику тот танєц ше розширел по Французкей и Италиї як танєц за театрални сцени.[2]
Хатактеристики
[ушориц | ушор жридло]Характеристични прикмети пасакалї: святочни алє и меланхонїчни характер, спомалшени Темпо, тродїлна мира, молски модус, форма варияциї у остинатним басу зоз початним представяньом єдногласовей теми у басу. Прето ше пасакаля у музичних терминох може описац як остинатна варияция. Як музична форма, пасакаля, вєдно зоз сарабанду, чакону и фолиу[3] уплївовала на европску композиторску праксу.
Историят
[ушориц | ушор жридло]Концом 16. вику – то бул святочни танєц часто маршовского характеру, хтори ше виводзел на улїцох зоз провадзеньом ґитари у цеку випровадзованя госцох после законченя славеня даєдного швета. Од другей половки 17. надалєй исновала як векша и розвита музична форма, углавним полифона композиция. На преходзе зоз 17. до 18. вику, пасакаля ше почала хасновац у опери, дзе ше звичайно виводзела у танєчних сценох медзи танцами як увод лєбо заключок.
Пасакаля ше тиж почала хасновац як самостойне дїло, найчастейше є писана за инстримент чембало або орґулї. У такей форми/жанра досцигла свой найвисши верх и постала позната дзекуюци компонованю нємецких композиторох-орґуляшох Јогана Пачелбела, Дитриха Букстехудеа, Јогана Себастияна Баха и Ґеорґа Фридриха Гендла а после того, пасакаля щезла з музичней пракси.
Найпознатша пасакаля зоз часу барока то „Пасакаля у c-molu“ (BWV 582) Йогана Себастияна Баха.
Од часу позного романтизма пасакалї ше ознова почали компоновац. Композиторе неокласицизма тиж нагинали тей музичней форми и компоновали ю. Концом 18. вику, музичаре пасакалю престали компоновац вецей як 100 роки, алє є обновена и ознова зажила у 20. вику як структурово нєзависна часц инструменталного цикличного дїла лєбо оперного антракта (часци медзи дїями).
Антракт (Entracte, eнтр'ацте) значи текст медзи дїями. Може означиц паузу медзи двома часцами сценского дїла. Антракт синоним за претаргнуце алє часто означує музичне дїло хторе ше виводзи медзи дїями театралней представи.
Литература
[ушориц | ушор жридло]- История французской органной музыки. Е. Кривицкая
- Schmitt, Thomas (2010). "Passacaglio ist eigentlich eine Chaconne. Zur Unterscheidung zweier musikalischer Kompositionsprinzipien". Frankfurter Zeitschrift für Musikwissenschaft (in German) (13): 1–18. ISSN 1438-857X.
Вонкашня вяза
[ушориц | ушор жридло]- Passacaglia – Handel/Halvorsen (Piano Solo)
- Girolamo Frescobaldi - Cento Partite Sopra Passacagli youtube.com
- Пассакалия Большаy русsийская енциклопедия bigenc.ru
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Manfred Bukofzer 1947. Music in the Baroque Era. New York: W. W. Norton.
- ↑ Немного о танцах XVII века :: Статьи :: Библиотека :: Санкт-Петербургский Клуб Старинного Танца historicaldance.spb.ru. Архивировано 2 сентября 2017 года
- ↑ Фолиa