Прейдз на змист

Пажерак

Материял зоз Википедиї
Людски орґани за тровенє зоз означеним пажераком

Пажерак (лат. oesophagus/esophagus; серб. jедњак; слц. pažerak; од жрец) - єден з орґанох за претровйованє през хтори єдзенє преходзи з устох до жалудка.[1][2] То мускулово-шлїжацоскорочкови орґан цивастей форми.

Пажерак длугоки 22-25 центи, почина з предлуженьом на гарло и закончує ше у жалудковим отвору за пажерак (лат. cardia). Закончуюци отвор пажерака оддалєни коло 42 центи од початку устовей глїбки. Пречнїк пажерака коло 2 центи (кед єдло преходзи през нього), алє є на даєдних местох и менши. Кед є празни, форма му скляпчисцена и його канал заварти.

Пажерак преходзи през шию, першови кош и брух, та є подзелєни на та три часци. Драга пажерака нє простолинийска, алє прави кривини и зуженя.

Понеже пажерак лєм зоз мускуловей, вязацей тканї и шлїжацей скорочки, його состав релативно мегки и на месце контакту з другима орґанами прави одвитуюци зуженя (лат. angustitiae esophagi). Горнє зуженє ше вола крикоїдне (лат. angustitia cricoidea) бо ґаґор у тей часци поциснути з персценясту хрупку (лат. cartilago cricoidea) ґаґра. У штреднєй часци пажерака єст друге зуженє, аортикобронхиялне зуженє (лат. angustitia aorticobronchialis), спричинєне з прициском лука аорти и лївей главней душнїци, хтори преходза опрез нього. У долнєй часци пажерака при преходзеню през дияфраґму, настава и треце зуженє пажарека, дияфраґматичне зуженє (лат. angustitia diaphragmatica).

Збудова пажерака

[ушориц | ушор жридло]
Випатрунок мура пажерака

Мур пажерака ма три пасма:

♦ Вязаце пасмо (лат. tunica adventitia), то вонкашнє пасмо хторе бивно вяже пажерак за околни структури. Тото пасмо з вязацей тканї.

♦ Мускулово пасмо (лат. tunica muscularis), то штреднє пасмо мура. Звонка ше находза воздлужни мускулово влакна, а нука кружни. У горнєй трецини пажерака мускулово влакна воздлужно-пругасти, а у долнєй 2/3 гладки.

♦ Шлїжаца скорочка пажерака (лат. tunica mucosa), то нукашнє пасмо. Вона зоз плочасто-пасмовитого епителу, и воздлужно є зранцована.

Кревово судзини и живци пажерака

[ушориц | ушор жридло]

♦ Артериї пажерака мали, єст их вельо и оддвоюю ше зоз сушедних векших артерийох. Горнї конарчки за пажерак приходза з долнєй щитнай артериї (лат. a. thyroidea inferior), штреднї конарчки ше видвоюю зоз першовей аорти, долнї конарчки з артерийох дияфраґми (лат. a. phrenica superior et inferior), док брухова часц подмирена з лївей жалудковей артериї (лат. a, gastrica sinistra).

♦ Вени пажерака формую подшлїжацоскорочково и периезофаґеални злученя, а потим ше улїваю до векших околних венох. Вени першовей часци ше закончую до бронхиялних, медзиребрових венох, а бруховей часци - до лївей жалудковей вени.

♦Горня крижно-пругаста мускула пажерака инервує повратни ґаґоров живец и живцови сплєт гарла (лат. plexus pharingeus). Долня гладка мускула инервує парасимпатицки ваґус, а симпатицки конарчки симпатицкопго стебла и першох - долнї шийов ґанґлион.

Фразеолоґия

[ушориц | ушор жридло]

Буц дакому у пажераку, войсц дакому до пажерака - завадзац дакому, буц дакому нєнависни:

Таки ши як у пажераку, вше патриш на нас - таки ши допити, вше ши пред нами;

[Рукометаш потрафел з лабду судию, хтори вибегнул опрез нього] Гваря же ше познєйше судия нє хпал напредок до пажерака, алє лєм ше тримал коло аут линиї, та так, з далєка, судзел змаганє.

Спаднуц до пажерака - спаднуц до оч:

Остатнї даскельо соботи, на пияцу у Руским Керестуре до пажерака спадли празни места на найлєпшей часци пияцу. ... Хибя углавним овоцаре зоз сиверу Войводини.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Богдановић, Драгослав. Анатомија грудног коша. Савремена администрација.
  • Словнїк руского народного язика II, О – Я, Нови Сад 2017, б. 115.

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]
  • Једњак, вебсайт blogzasistemorganazavarenje.wordpress.com, 8 май 2015.

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Богдановић, Драгослав. Анатомија грудног коша. Савремена администрација.
  2. Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 вид.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.