Охридске озеро
| Охридске озеро | |
|---|---|
Шветове нашлїдство Унеска | |
| Урядово мено | Природнe и културнe нашлїдство охридскогo региону |
| Держава | Сиверна Македония, Албания |
| Критериюми | природна и културна: i, iii, iv, vii |
| Координати | 41° 02′ С; 20° 43′ И |
| Поверхносц | 349 km2 (3,76×109 sq ft) |
| Устаємнєни | 1979. (3. зашеданє) |
| Додатни упис | 1980 |
| Найблїзши варош | Охрид и Струґа |
| Веб-сайт | http://whc.unesco.org/en/list/99 |
Охридске озеро (мак. Охридско Езеро, алб. Liqeni i Ohrit) то озеро у югозаходней часци Сиверней Македониї и восточней часци Албаниї. Поверхносц му 358,2 km². Найвекша ширина виноши 14,8 km, а длужина озера 30,8 km.
Назва
[ушориц | ушор жридло]У античним периодзе назва була Лихнидске озеро (греч. Λυχνιδία λίμνη), зоз значеньом: бистре або бляде озеро. Стара славянска назва, хтора глашела Биле озеро, пошведочена у дзепоєдних жридлох зоз штредньовиковного периоду.[1]
Ґеоґрафия
[ушориц | ушор жридло]Охридске озеро спада до векших европских озерох, коло Балатонского у Мадярскей, Женевского, Боденского и др. На югу Европи, то вшелїяк єдно з найвекших, а источашнє и єдно з найглїбших озерох. Його глїбина досягує до 289 m. Озеро змесцене у глїбокей и завартей котлїни. Зоз шицких бокох, а окреме зоз заходного и восточного, окружую го високи гори. На востоку гора Ґаличица (2255 m), а на заходзе Мокра Гора и Ябланица (1945 m).
Озеро ше находзи на надморскей висини 695 метери.
Злїву Охридского озера припадаю 40 рики, спомедзи хторих 23 на албанскей и 17 на македонскей териториї. Охридске озеро характеристичне по єдинственей екосистемои богатих ендемских и ридких рошлїнских и животиньских файтох. Окремносц озера настала пре ґеоґрафску изолацию и вельку ґеолоґийну старосц. Тиж так и злїв Охридского озера характеристични по богатим биодиверзитету и ма даскельо рошлїнски файти ендемични за Балканске полуострово.
Побрежя Охридского озера були населєни од праисторийного периоду. Найстарши археолоґийни населєня датирую з неолитского периоду, коло 6000 роки п.н.е. Лєм на македонскей часци злїву одкрити вецей як 170 археолоґийни места.[2]Дзекуюци таким прикметом, 1980. року Охридске озеро и варош Охрид преглашени за Шветову скрабнїцу, под защиту Унеска.[3][4]
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Мапа ґеоґрафского положеня Охридского озера
-
Охридске озеро на Албанскей часци (место Лин)
-
Дуга над озером (Македония, брег - масив Ґоличица)
-
Пристанїще на Охриду
-
Церква св. Йоана у Канеу, Охрид, Сиверна Македония
-
Охридске озеро
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Вонкашня вяза
[ушориц | ушор жридло]- Ohrid, Ohridsko jezero - Severna Makedonija, umetnostputovanja.rs
- Ohridsko jezero - zanimljivosti i kurioziteti, putujem.online
- Ohridsko jezero je smešteno u jugozapadnom delu Makedonije (видео знїмок)
- Мапа македонскей часци озера, web.archive.org
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Трифуновић, Ђорђе (2004). Са светогорских извора. Београд: Службени лист.
- ↑ „Охрид и неговите ризници“. Општина Охрид. Посетено на 10.09.2026..
- ↑ "Declaration on Preserving the World Natural and Cultural Heritage of the Ohrid Region". ohridsos.org. 15 April 2015. Retrieved 25 March 2018
- ↑ UNESCO World Heritage Committee (1979) Report of the Rapporteur on the Third Session of the World Heritage Committee

