Прейдз на змист

Олґа Гарди

Материял зоз Википедиї
Олґа Гарди
Олґа Гарди
Назвисконина Олґа
Датум народзеня9. фебруара 1907.
Датум упокоєня2. юлия 1977 (70)
Державянствоугорске, югославянске
ШколаМайсторски испит за цукрарку
Период твореня1932-1970.
РемеслоЦукрарство
Похованиу Руским Керестуре

Олґа Гарди (*9. фебруар 1907-†2 юлий, 1977), позната керестурска цукрарка.

Биоґрафия

[ушориц | ушор жридло]

Олґа Сакач народзена 9. фебруара 1907. року у Вербаше. Основну школу закончела у родним месце и ту ше и задзивчела.

Олґа Сакач ше одала за Михала Гардия (Мишкового) до Руского Керестура. У малженстве ше им 1929. року народзел син Владимир.

Були тo часи велькей шветовей економскей кризи, жило ше чежко та Михал Гарди надумал пойсц на роботу до Французкей. Вон у цеку 1930. року пошол робиц до Французкей. Робел на фарми у месце Тарергоне хторе 40 км оддалєне од Лиону. О два роки Олґа зоз сином Владимиром пошла до Французкей ґу мужови. Перше робела як помивачка у кухнї. Робела добре и схопно та ю ґазда, хтори мал цукрарню, вжал же би там робела и учела тайни цукрарского ремесла.

Михал и Олґа достали 1936. року дзивку Леону.

Цала фамелия ше 1938. року врацела до Руского Керестура. Зоз зашпорованого пенєжу купели порту, направели хижу и предлужели цукрарску роботу.

Еуфемия Планкошова, шеґерт, и нина Олґа при тортох порихтаних за свадзбу
Еуфемия Планкошова, шеґерт, и нина Олґа при тортох порихтаних за свадзбу

Олґа Гарди 1951. року положела майсторски испит за цукрарку. Предлужела добре робиц и єй цукрарня постала позната як у Руским Керестуре так и у околних местох. Олґа знала печиц барз смачни а на очи красни торти за потреби цукрарнї як и за свадзеби вешеля, рижни други колачи, влєце мала у цукрарнї сладоляду та други лакотки и безалкоголни напої.

У цукрарнї Олґи Гардийовей вецей млади Рускинї закончели цукрарске ремесло и здобули квалификациї за роботу як цукрарки. Були то Еуфемия Планкошова зоз Коцура, Фебронка Балоґ родз.Буїла з Руского Керестура и Гелена Рац зоз Нового Орахова.

Олґа Гарди умарла 2. юлия 1977 року. Похована є на теметове у Руским Керестуре.

Литература

[ушориц | ушор жридло]

• Т. Папгаргаї, Сладки тайни нини Олґи, новини Руске слово, 2. марец 1973, б. 13.

Мирон Жирош, „Члени майсторского дружтва после Другей шветовей войниˮ, Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце 1745-2001, Том IV, НВУ Руске слово и Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, Нови Сад, 2004, б. 180.