Нация
Нация (лат. nacio / родзенє) то вецейзначне политичне поняце зоз хторим ше у зависносци од контекста хаснованя можу означовац розлични файти людских заєднїцох. У политичней теориї и пракси розликую ше два основни файти нацийох, як окремних народних заєднїцох чиїх припаднїкох повязує заєднїцка етнїчна або державна припадносц. По тей основи, нациї можу буц етнїчни або политични.[1][2][3]
Политична нация то народна заєднїца чиїх припаднїкох повязує заєднїцке державянство, а етнїчна нация представя народну заєднїцу чиїх припаднїкох повязує заєднїцки етницитет. По тей основи, кажда особа хтора ма державянство даєдней держави, а источасно кед ма и свой власни етнїчни идентитет, вона з тим источасно ма и двойнїсту националносц: по основу державянства припада до политичней нациї власней держави, а по основу етницитета припада до своєй матичней етнїчней нациї. Наприклад, кажди Серб хтори, наприклад, и державян Зєдинєних Америцких Державох вон, источасно, и припаднїк америцкей политичней нациї по основу свойого державянства, алє є и припаднїк сербскей етнїчней нациї по основи свойого етницитета.
У прешлосци поняце нациї хасноване з розличнима значенями, а його сучасне хаснованє тиж вецейзначне, цо завиши нє лєм од контекста хаснованя алє и од язичних и поняцових конвенцийох хтори на моци у розличних штредкох. Так, наприклад, на ширшим подручу анґлийского язика у заходней Европи и Сиверней Америки узвичаєне же би ше слово нация примарно хасновало як ознака за политичну нацию, хтору творя шицки гражданє єдней держави, а у восточней Европи узвичаєне же би ше поняце нациї примарно вязало за концепт етнїчней нациї.[4]
Историйне конституованє сучасних политичних нацийох подрозумює витворйованє одлучуюцого крочая, односно етапи, у розвою народа, хтора ше манифестує у твореню держави. Конституована политична нация ма власну державу хтора вираз националного суверенитета а, источасно, и ґаранция обстанка и розвою, зоз свою власну територию, зоз систему политичних институцийох и з националнима установами у шицких обласцох дружтвеного живота. И попри того, нация нє идентична зоз дружтвом и по правилу нє прекрочує рамики политичного порядку, як основного дїлокругу националней держави. На другим боку, етнїчни концепт нациї превозиходзи гранїци матичней держави и повязує шицких людзох хтори маю заєднїцке етнїчне походзенє, заєднїцки язик, историйне нашлїдство и културни вредносци.[5]
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Abazović, Dino (2006). Za naciju i Boga: Sociološko određenje religijskog nacionalizma. Sarajevo: Magistrat.
- Abazović, Dino (2010). „Religijski nacionalizam na Zapadnom Balkanu”. Iščekujući Evropsku uniju: Stabilizacija međuetničkih i međureligijskih odnosa na Zapadnom Balkanu (PDF). 1. Beograd: Beogradska otvorena škola. стр. 13—23.
- Бељинац, Никола (2013). „Патриотска приврженост за плурална друштва од либералног национализма ка уставном патриотизму” (PDF). Синтезис. 5 (1): 101—119. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 08. 2019. г. Приступљено 09. 06. 2019.
- Бодрожић, Ђуро (2012). „Нација на западу: Порекло и суштина западноевропског национализма” (PDF). Политичка ревија. 31 (1): 81—96.
- Vrcan, Srđan (2006). Nacija, nacionalizam, moderna država: Između etnonacionalizma, liberalnog i kulturnog nacionalizma ili građanske nacije i postnacionalnih konstalacija (PDF). Zagreb: Golden marketing.
- Vuković-Ćalasan, Danijela (2011). Nacionalni identitet i globalizacija. Beograd: Udruženje za političke nauke Srbije.
- Гелнер, Ернест (1997). Нације и национализам. Нови Сад: Матица српска.
- Zgodić, Esad (2008). Ideja bosanske nacije i druge teme. Sarajevo: Zalihica.
- Јеротић, Владета (1995). Вера и нација (1. изд.). Београд: Терсит.
- Миљковић-Матић, Јелена (2007). „О етничкој и грађанској компоненти појма нације”. Политичка ревија. 14 (2-4): 871—879.
- Нилсен, Кај (2001). „Културни национализам, ни етнички, ни грађански”. Нова српска политичка мисао. 8: 143—154.
- Perica, Vjekoslav (2002). Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States. New York: Oxford University Press.
- Smit, Antoni D. (1998). Nacionalni identitet. Beograd: Čigoja štampa.
- Stupar, Milorad (1997). „O pojmu građanina - nacionalizam vs. kosmopolitizam”. Filozofija i društvo: Zbornik radova. 11: 23—40.
- Hobsbaum, Erik (1996). Nacije i nacionalizam od 1780: Program, mit, stvarnost. Beograd: Filip Višnjić.
- Šuvar, Stipe (1986). Svi naši nacionalizmi. Valjevo: Milić Rakić.
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Category:Nations Нација на Викимедијиној остави.
- Hrvatska enciklopedija: Nacija
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Hobsbaum 1996.
- ↑ Гелнер 1997.
- ↑ Smit 1998.
- ↑ Ružica Čičak-Chand & Josip Kumpes (1998): Etničnost, nacija, identitet: Hrvatska i Europa
- ↑ Вокабулар српски речник: Нација