Национални парк Какаду
| Национални парк Какаду
Kakadu National Park | |
|---|---|
| Урядово мено | Kakadu National Park |
| Место | Сиверна обласц, Австралия |
| Найблїзше место | Джабиру |
| Координати | 13°06′00″Ю, 132°36′00″В [1] |
| Поверхносц | 19 804 km2 |
| Основани | 1979. рок |
| Унеско лїстина шветовей културней скарбнїци | |
| Упис | 1981. рок |
| Критериюм защити | I, VI (култура), VII, IX, X (природа) |
| Веб-сайт | Official website |
Национални парк Какаду ше находзи 171 километер восточно од варошу Дарвин у австралскей покраїни Сиверна територия, на поверхносци од 19 804 км2, односно, 200 километри у напряме сивер-юг и 100 километри у напряме восток-заход.[2]
Какаду основани 1981. року, а пре єдинствену и рижнородну флору и фауну, алє и пре културни вредносци за автохтоне жительство, зазначени є як єден з найкрасших националних паркох у Австралиї.
Снованє националного парку
[ушориц | ушор жридло]Коло 50 проценти поверхносци парку, спрам закона од 1976. року о правох Абориджинох над тоту часцу держави, находзи ше у власнїцстве автохтоного народу Абориджинох. Поверхносци дати под аренду директорови националних паркох же би ше зачувало богатство биодиверзитету, на благодать шицким Австралиянцом. Традиционални власнїки обчекую же управянє зоз їх жему як националним парком будзе унапрямене на защиту и їх интересох. Руководство паркох Австралиї и Абориджини, як традиционални власнїки Какадуа, заєднїцки упрвяю зоз националним парком.
Какаду як национални парк преглашени у трох фазох. Перша фаза преглашена 1979. року, друга 1984. року, а треца фаза на даскельо заводи од 1987-1991.
Национални парк Какаду уписани на шветову лїстину културней скарбнїци пре свойо природни и културни вредносци. Першираз є уписани 1981, а потим и 1987. року. Парк у цалосци уписани на лїстину у децембре 1992. року, дзекуюци успишней дзешецрочней програми преширйованя парку и його защити. Подписнїки спорозуменя о защити того подруча обовязни идентификовац, защициц, зачувац, презентовац и преношиц будуцим ґенерацийом скарбнїцу на тей териториї.
Природни богатства
[ушориц | ушор жридло]
У националним парку Какакду ше находза даскельо спомедзи найстарших и найвекших збиркох прастарих петроґлифох на швеце (стари и до 40 000 роки), хтори доказую присуство жительох на тих просторох. На рисункох приказане веренє старобивательох до духовних предкох хтори створели швет. Духовни предки на своїх путованьох створели околїско, животинї и рошлїни и научели старобивательох як ше жиє у складзе зоз природу.
Национални парк прекрити зоз писковитима висоровнями, лєсами и мочарами. През парк, скоро у цалосци, чече рика Алиґатор, коло хторей ше змєнюю шицки биотопи полуострова Топ Енд. Флора у парку найрижнороднєйша у сиверней Австралиї зоз 46 загроженима и ридкима и зоз 9 ендемичнима файтами. Єдинствене околїско дом трецини файтох птицох и штварцини сладководних рибох Австралиї, алє и 55 файтом термитох и 200 файтох брамушкох (10 проценти файтох на швеце) и велькому числу малих цицарох, двом загроженим файтом шмикачох, морскому крокодилови и длугоконогей коритнявки.
Медзинародне значенє националного парку Какаду
[ушориц | ушор жридло]Окрем того же ше находзи на шветовей лїстини културней скарбнїци, национални парк Какаду заступени и у Реґистре националних доброх пре националне значенє за австралийски народ. Мочари Какадуа припознати и на медзинародним уровню у складзе зоз Конвенцию о мочарох од медзинародного значеня (Рамсарска конвенция).
Други спорозуменя: Какаду предмет медзинародних спорозуменьох за защиту рижних дзивих животиньох и бивальнїкох, а то:
Спорозуменє медзи владу Австралиї и у Япону о защити птицох селїдбенїцох и загрожених птицох и їх животного штредку. У парку жию 46 од 76 птици хтори наведзени у тим спорозуменю (JAMBA, анґ. Japan-Australia Migratory Bird Agreement, подписане 1974.року)[3];
Спорозуменє медзи владу Австралиї и владу Народней Републики Китаю о защити птицох селїдбенїцох и їх животного штредку. У парку жию 50 од 81 птици хтори наведзени у тим спорозуменю (CAMBA, анґ. China–Australia Migratory Bird Agreement, подписане 1986. року)[4];
Конвенция о очуваню миґраторних файтох дзивих животиньох. У спорозуменю начишлєна двацец єдна файта (CMS, Бонска конвенция, єдина медзинародне ґлобалне спорозуменє о защити миґраторних файтох)[5];
На вимогу Азийско-пацифичней стратеґиї защити птицох селїдбенїцох хтори преважно жию коло водових поверхносцох, Какаду член Мрежи пребувалїщох за припобрежни птици восточней Азиї и Австралиї.;
Спорозуменє о медзинародней тарґовини зоз загроженима дзивима рошлїнами и животинями (CITES);
Спорозуменє о очуваню природи у Южним Пацифику (Апия конвенция).
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Попатрунок од горе на мочари Какадуа
-
Морски крокодил у Жовтей рики
-
Водопад у парку Какаду
-
Вельки брамушнїк термитох (термитняк) у парку Какаду
-
Двойнїсти водопад
-
Дзиви конї у мочварох Мамукала
-
Крокодил готел Ябиру
-
Прикрина, прикра страна брега Какаду
-
Национални парк Какаду на мапи Аустралиї
-
Nourlangie Rock
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Kakadu National Park, norther.com.au
- Unesko information on Kakadu National Park, whc.unesco.org
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ GeoHack, geohack.toolforge.org
- ↑ Kakadu National Park, whc.unesco.org
- ↑ Agreement between the Government of Australia and the Government of Japan for the Protection of Migratory Birds in Danger of Extinction and their Environment 1981 , www.austlii.edu.au
- ↑ Agreement between the Government of Australia and the Government of the People's Republic of China for the Protection of Migratory Birds and their Environment 1988 , www.austlii.edu.au
- ↑ Konvencija o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja – Bonska konvencija, eur-lex.europa.eu
