Прейдз на змист

Музична скала

Материял зоз Википедиї
Музична скала означена зоз абецеднима менами и звучни приказ.

Музична скала означує пошоровани єдна за другу осем тони (седем тони зоз розличним меном, и осми поновени перши тон) ропоредзени до октавох, хтори означени зоз словами и числами.[1]

Тони у скали ше читаю и пишу зоз абецеду и зоз солмизацию.[2] Дьовани Батиста Дони познат по тим же мено першей ноти „Ут“ (C), пременєл на „До“ (по шоре „ До Ре Ми,фа, сол, ла, си “ познате як солфедьо).[3]

мена нотох зоз абецеду и солмизацию з латинку записане. У даєдних державох место мена „h” хаснує ше „b”.

По абецеди тони то: c (це), d (де), e (е), f (еф), g (ге), a (а) i h (ха),

а по солмизациї то: до (или ут), ре, ми, фа, сол (лєбо со), ла, си (лєбо ти), до.

За тоти седем тони (ноти) хасную ше и пред'знаки:

повисшовачкa () зоз повисшовачку ше тон повисшує за полутон и додава ше му наставок -is (cis, dis, fis, gis, ais, his).

знїжовачкa (♭) зоз знїжовачку ше тон знїжує за полутон и додава ше наставок -еs (ces, des, fes, ges итд.),

розришовачки (♮) а зоз розришовачку ше повисшени лєбо знїжени тон розришує, враца ноту на першобутно станє (без пред'знака).

Tиж ше тони можу и дупло повиcшиц (♯♯ = х (cisis, disis, fisis) и дупло знїжиц (♭♭) (ceses, deses, feses).

Винїмки

Окрем звучайних менох знїжених тонох (ces, des, fes и ges) даєдни знїжени тони ше наволую иншак:

♦ знїжени тон ,,е” ше нє вола „ees” алє „es”, прето же ше у язику два исти вокали злїваю до єдного вокала.

♦ знїжени тон ,,а” ше нє вола ,,аеs алє „as”, пре язични причини.

♦ знїжени тон ,,h” ше нє вола ,,hes” алє „b

Тиж ше и при дупло-знїжених тонох окрем /звичайнo (ceses, deses, eses, feses и geses) даєдни волаю иншак:

♦ знїжен тон ,,аs” ше нє вола ases алє „asas”

♦знїжен тон ,,b” ше нє вола ,,bees” алє „heses”

Типи скалох

[ушориц | ушор жридло]

Главни скали хтори ше у музики хасную то дурски, молски и хроматски:

Скала зоз означенима тетрахордами, цалима и полутонами.

Дур

Дурска скала (лєбо Дур) то основна (такв. диятонска) скала. Дурски скали ше вше означую зоз вельку початну букву.

Означую ше єй и такв. тетрахорди (штири пошоровани тони). Тетрахорди ше означую зоз просту смужку над нотами, хтора дакус заламана на концох. Постоя долнї (перши) и горнї (други) тетрахорд.

По новшей теориї музики Дур може буц природни, гармонски и мелодийски.

  • Природни дур ма полутони помедзи (III-IV) трецого-штвартого, и (VII-VIII) седмого-осмого ступња.
    Дурска скала, означени цали и полутони на клавиятури.
  • Гармонски дур (молдур) ма знїжени VI шести ступень у одношеню на природни и так доставаме полутони помедзи (III-IV) трецого-штвартого, (V-VI) пиятого-шестого и (VII-VIII) седмого-осмого ступня, и 1.1/2 степен и пол помедзи (VI-VII) шестого-седмого.
  • Мелодийски дур ма знїжени и VI♭ шести и VII♭ седми ступень у одношеню на природни и так доставаме полутони помедзи (III-IV) трецого и четвртого и (V-VI) пиятого и шестого ступня.

Дурска скала зоз хтору ше перше стретаме и учиме то C-dur скала. То основна скала и вона єдина скала хтора нє ма анї єден пред'знак (як и паралелни а-mol), т. є. C-dur єдина скала хтору на клавиру и гармоники граєме лєм на билих типкох (клавишох).

Мол

Илустрация паралелней дурскей и гармонскей молскей скали и їх тонични акорди.

Молска скала (мол) настава кед почнєме шоровац тони од VI ступня (од тонa „а” у C-duru) дурскей скали. Мол може буц природни, гармонски и мелодийски:

  • Природни мол ма полутони помедзи II - III (другого-трецого), и V - VI (пиятого-шестого) ступня.
  • Гармонски мол настава кед повисшиме седми ступень природного мола #VII. Пре повисшени ступень у гармонским молу полутони ше находза помедзи II-III (другого-трецого), V-VI (пиятого-шестого) и VII-VIII (седмого-осмого) ступня, и находзи ше (1.1/2) степен и пол помедзи VI-VII (шестого-седмого) ступня.
  • Мелодийски мол настава кед повисшиме и шести и седми (#VI и #VII) ступень. У мелодийским молу полутони ше находза помедзи II-III (другого и трецого) и VII-VIII (седмого и осмого) ступня.

Молски скали ше розликую од дурских нотно и звучно а вше ше означую зоз малима буквами a-mol, h-mol, fis-mol, g-mol итд.

Попри стандардних верзийох/типох мола, постоя и даєдни други молски скали, як напр. скала хтора ше у музики хаснує, такв. „циґански мол“. Циґански мол настава так же ше повисши # IV (штварти ступень) гармонского мола и достанєме полутони помедзи II-III (другого-трецого), IV-V (штвартого-пиятого), V-VI (пиятого-шестого) и VII-VIII (седмого-осмого) ступня, и (1.1/2) степен и пол помедзи III-IV (трецого-штвартого) и VI-VII (шестого-седмого) ступня.

Перша молска скала хтора ше учи то а-mol (паралелни є зоз C-dur скалу), алє по даєдних теорийох музики ше учи с-mol, прето же є истоменни зоз C-dur скалу.

Хроматска скала

Илустрация хроматскей скали зоз звучним прикладом (на правим боку)

Хроматска скала составена зоз самих полутонох. У розпону (тонски обсяг) у октави ма 12 тони. Дзе ґод у основней диятонскей скали два тони даваю цали степен, помедзи нїх ше додава повисшени лєбо знїжени (хроматски) тон и так настава хроматска скала.[4]

Модуси

Попри дура и мола, скали хтори ше менєй хасную у музики то такв. „модуси“ (староцерковни скали). Постоя: йонски, дорски, фриґийски, лидийски, миксолидийски, еолски и локрийски модуси.

Модуси наставаю од дурских скалох:

  • Йонски модус подполно исти як и дур,
  • Дорски модус настава кед пошоруєме тони од другого ступня дурскей скали,
  • фриґийски од трецого ступня, итд.
  • Еолски модус од шесстого ступня хтори подполно исти як и природни мол, итд.

Тетрахорди

Илустрация долнього (I) и горнього (II) тетрахорда у C-dur скали зоз означенима цалима и полутонами.

Тетрахорд то пошоровани штири тони єден за другим. Односно подзелєна скала на два єданки часци од по штири тони. Скала ма два тетрахорди: перши (долнї) и други (горнї). Дурски скали маю два тетрахорди хторим розпорядок цалих и полутонох исти. (илустрацийни приказ на правим боку).

Гармонски дур-молдур ше састої од дурского и гармонского тетрахорда, мелодийски дур ше состої од дурского и фриґийского.

Долнї тетрахорд каждого мола то молски тетрахорд, а горнї тетрахорди ше розликую. Природни мол ма горнї тетрахорд фриґийски, гармонски ма гармонски, а мелодийски ма дурски тетрахорд. Йонски модус ма обидва тетрахорди дурски, дорски ма обидва молски, фриґийски ма обидва фриґийски, лидийски ма долнї лидийски а горнї зменшани/(серб.умањени), миксолидийски ма долнї дурски, а горнї молски, еолски ма долнї молски, а горнї фриґийски, и локрийски ма долнї фриґийски, а горнї лидийски.

Октави-тонски систем

Тонски систем, розпон од найнїзшого по найвисши тон у музики

Шицки тони розпоредзени до дзешец октавох хтори ше наволує тонски систем: субконтра, контра, велька, мала, перша, друга, треца, штварта и пията.

Ноти субконтра, контра и великей октави означую ше зоз велькима буквами, док ше други тони/ноти означую зоз малима буквами (напр. тон „C” у шицких октавох: 2C, 1C, C, c, c¹, c², c³, c4 и c5).

Нота то знак за означованє тонох. Ноти по тирваню можу буц: цала нота, половка, штварцина, осмина, шеснастина, трицецдвойка, шейдзешатштварцинка итд.).

Нотни ключи

Апсолутну висину тона и єй место одредзує нотни ключ, хтори ше пише на початку линийовей/нотней системи. Нєшка ше найбаржей хасную виолински G (Ґе) и бас F (Еф) ключ як и за алт и тенор C (Це) ключ.

Ключи хтори постоя то:

Ґе - ключ (старофранцузки, виолински кључ)

Еф - ключ (бас ключ, басопрофондо, баритон)

Це - ключ (тенор, алт, сопран, мецосопран)

Илустрация нотних ключох:

Ключи хтори исную и хасную ше у музики.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Benward, Bruce; Saker, Marilyn Nadine (2003). Music: In Theory and Practice, seventh edition: vol. 1. Boston: McGraw-Hill. стр. 25. ISBN 978-0-07-294262-0.
  • Barbieri, Patrizio (2008). Enharmonic Instruments and Music, 1470–1900. Latina, Italy: Il Levante Libreria Editrice. ISBN 978-88-95203-14-0.
  • Yamaguchi, Masaya (2006). The Complete Thesaurus of Musical Scales (revised изд.). New York: Masaya Music Services. ISBN 978-0-9676353-0-9.
  • Hanon, C.L.. (2000). The Virtuoso Pianist. ISBN 9781569221440.. Cited in Baerman, Noah (2003). Baerman, Noah (2003). Big Book of Jazz Piano Improvisation. Alfred Music. стр. 33. ISBN 9780739031711.
  • Lateef, Yusef (1981). Repository of Scales and Melodic Patterns.. Fana Music. Cited in Baerman (2003), pp. 33.
  • Slonimsky, Nicolas (2000). Thesaurus of Scales and Melodic Patterns. ISBN 9780825672408.. Cited in Baerman (2003), pp. 33.

Вонкашня вяза

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Benward, Bruce; Saker, Marilyn Nadine (2003). Music: In Theory and Practice, seventh edition: vol. 1. Boston: McGraw-Hill. стр. 25. ISBN 978-0-07-294262-0.
  2. Palisca, Claude V.„Theory, theorists §5 Early Middle Ages”. Grove Music Online. Oxford Music Online.
  3. McNaught, W. G. (1893).„The History and Uses of the Sol-fa Syllables”.Proceedings of the Musical Association. London: Novello, Ewer and Co. 19: 35—51. ISSN 0958-8442 doi:The History and Uses of the Sol-Fa Syllables
  4. Радивој Лазић Властимир Перичић Основи теорије музике