Музикованє
Музикованє (франц. faire de la musique, анґл. music-making)[1] значи крашнє, ясне, виражайне виводзенє музичного дїла, точне и виродостойне толкованє композиторовей задумки и епохи хторей дїло припада, зоз своїм особним дожицом (емотивним набойом) хтори треба пренєсц на слухателя односно публику.
Условия за добре музкованє
[ушориц | ушор жридло]Tалант и музикалносц першенствено значни за добре музикованє. Тиж и смисел за красне и миру, алє и музичне образованє а тиж треба мац аналитични дух и приступ спрам композициї хтору ше виводзи.
Приблїжне толкованє поняца
[ушориц | ушор жридло]Кед ше поровна зоз подобову уметносцу, точно одграни нотни текст бул би лєм малюнок - скица, а саме музикованє лєбо музицированє би творело комплетни уметнїцки малюнок зоз шицкима єй ефектами-чувства простору, дожицом фарбох (тембр), шветлосци и циньох. [2]
Поняце музикованє узко вязане за шлїдуюци термини: артикулация, фразированє, уметнїк, соло, солиста, та и за термини музичар-виводзач, интерпретатор (шпивач, инструменталиста-гудак).
Як ше практикує музикованє
[ушориц | ушор жридло]Потребно знац, чувствовац и замерковац:
- Цо положиц, класц до першого плану,
- цо до другого лєбо трецого;
- хтори то музични цалосци у композициї - фрази,
- цо потребно видвоїц,
- дзе и цо наглашиц,
- дзе пошвидшац (аґоґика),
- дзе спомлашиц;
- дзе поглашнїц,
- дзе уцихнуц итд.
Значи, треба направиц план активносци у цеку виводзеня композициї, т. є. потребно тото шицко себе „виприповедац,” алє аж кед ше звлада цалу композицию, дїло так як є написане зоз нотами.
То би практично так випатрало, запитайце ше: як жадам одграц тоту композицию? — отадз почнєм широко и розшпивано, ту наглашим тот тон, лєбо визначим ґрупу тонох; почнєм зоз таку динамику, а ту одграєм крешендо (поступно поглашнїм) на концу диминуендо, значи уцихнєм и спомалшим темпо итд.
Таке роздумане планованє виводзеня музичного дїла треба поробиц дасекльо раз, у цеку даскелїх дньох пред наступ, док ше нє здобує сиґурносц же баш так жадаце и же так треба одграц- музиковац, же тота виприповедана идея постала вашо власнїцство.
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ 1. Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012),
- ↑ Савети музичарима, Како се музицира (кларинетска литература), klarinetknjige.wordpress.com