Прейдз на змист

Мац

Материял зоз Википедиї
Мац зоз дзецком

Мац (колоквиялно мама), то биолоґийно або социялни женски родитель дзецка т.є.потомка, док ше хлопски родитель наволує оцец. Мацеринска любов подрозумює чувствованя хтори мац чувствує ґу свойому дзецку. У случаю цицарох як цо то людзе, мац ноши свойо дзецко (котре ше перше наволує ембрион а познєйше фетус) у ембрионовей посцелки од зачатку, док ше фетус нє розвиє достаточно же би ше народзел. Мац ше вецка породзи. Кед ше дзецко родзи, мацерово перши творя млєко з хторим ше дзецко дойчи.

За бесполни орґанизми, слово мац ше дзекеди хаснує як родителє - претки. У случаю єдночелийских орґанизмох котри ше рoзмножую зоз дзелєньом, „мац” то клїтинка котра ше дзелї же би ше створели клїтинки-потомки, „клиїтинки – женского полу'' (дзивчата).

Мацери звичайно маю барз важну улогу у подзвигованю дзецох, та ше зоз словом „мац” наволує и даєдна друга старша жена од биолоґийней мацери хтора випольнює тоту улогу. Тото ше найчастейше случує кед ше дзецко усвої, або то мачоха-супруга дзецкового оца. Слово мачоха ше часто хаснує и кед ше така особа - стереотипично - (нє добре, нє крашнє) справує.

Фразеолоґия: Справує ше зоз своїм дзецком як мачоха.

У велїх державох у швеце мацери ше преславюю на Мацеров дзень, (Дзень мацерох), док ше у Сербиї (серби) слави релиґийне швето „Материце”, котри ше слави два тижнї пред Крачуном. У християнстве ше Дїва Мария слави як Мац Божа. Слово Мац ше дзекеди хаснує и за монахиню (главна чесна шестра), котра старешина женского манастира. У сучасним дружтве, самохрана мац, (нєодата, розидзена мац и дзецко) достала значни социялни статус.[1]

Мацеринство

[ушориц | ушор жридло]

Мацеринство то примарна улога жени у фамелиї, як цо примарна улога хлопа хранителя фамелиї. Вязанє жени за мацеринство ше толкує зоз їх биолоґийно- физиолоґийну полну предодредзеносцу же би ношели дзецко у своєй утроби, же би го родзели и же би ше старали за його елементарне отримованє (спочатку то дойченє), а после и за поступни розвой дзецка. Так же ше мацеринство ексклузивно вяже за жену и патри ше на то як на розумлїве и природне зявенє и поняце, о хторим нє може буц дискусиї, же кажда жена без сумнї априори добра мац.

Нє виполньованє мацеринских функцийох, слабе и нєдостаточне одношенє ґу дзецку толкує ше яґод природни нєдостаток такей женскей особи.

Мацеринство преглашене за универзалну женску дружтвену функцию хторе ше занавше вяже за фамелию.[2][3]

Класична студия о мацеринстве

[ушориц | ушор жридло]

У класичней студиї о мацеринстве Ненси Чодоров розпатра три арґументи на основи котрих ше о мацеринстве женох толкує же то виключно женска улога и нєпременлїви универзални образец женского родительства. При тим ауторка на мацеринство патри першенствено як на одношенє спрам другей людскей особи хторе подрозумює старанє о тим створеню-особи и прето мацеринство дефинує як примарну социолоґийно – културну активносц.[2]

Инстинкт як арґумент

[ушориц | ушор жридло]

Друге толкованє натуралистичних елементох мацеринства то факт же мацери маю уродзени инстинкт старац ше за мали дзеци, док при хлопох тот инстикт лєбо нїґда нє бул присутни або у цеку єволуциї зошицким щезнул. Присуство инстикта и о їх аргументох занїмаю ше и преучую психолоґове з обласци психоанализи. [2]

Био - еволуцийни и функционални арґумент

[ушориц | ушор жридло]

Понеже мацери, родза и дойча дзеци вони по „природи” муша буц главни родитель хтори виховюю и пестую дзеци покля дзецку потребне. Друга файта подобного арґумента гвари же жени примарни родительки прето же од вше мали тоту улогу. У обидвох случайох ше предпоставя же сексуалне подзелєнє роботи/тох у праисториї опредзелєло терашнї улоги и положенє хлопох и женох як нєвибежне, универзалне и нєпременлїве.

Социялно - психолоґийни арґумент

[ушориц | ушор жридло]

У таких случайох ше твердзи же жени пребераю улогу мацери прето же ше од хвильки родзеня пририхтую за тоту улогу през ученє женских моделитетох и идентификацию зоз женским полом. [3]

Мена за мацер на рижних язикох

[ушориц | ушор жридло]

Mama на польским язику

Máma на чешским язику

Mama на мандаринским язику

Maman на французким и перс(з?)ийским язику

Mamma на италиянским язику

Mae на портуґалским язику

Ami на паняби язику

Give на ромским язику

Mama на свахилизким язику

EEMA (אמא) на хебрейским язику

Mom або mommy на анґлийским у ЗАД и Велькей Британиї

Mum або mommy у Нїзожемскей, Австриї и Новим Зеландзе

Mao, AMAA або Maataa у Индиї и сушедних жемох

• У велїх азийских културох на югу и Блїзким Востоку слово мац познате як Amma, oma, Ammi або umm.

Литература

[ушориц | ушор жридло]

• Milić, A. 2007. Sociologija porodice, Beograd: Čigoja.

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Sajt Mama i beba. mamaibeba.rs

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 188—189.
  2. 2,0 2,1 2,2 Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 189.
  3. 3,0 3,1 Milić, Anđelka (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja. str. 190.