Маримба
| Маримба | |
|---|---|
| Общи информациї | |
| Класификация | Удерни, идиофони инструменти з висину тонох |
| Хорнбостел-Сакс класификация | 111.212 (Комплет удeрни инструменти) |
| Походзенє инструмента | Африка, Южна Америка, Мексико |
| Обсяг тонох | |
oд с-(мала октава) по с34 (велька октава С по с3 - трецей октави и вецей тони | |
| Подобни инстурметни | |
| Инструменти | Маримбафон, вибрафон, ксилофон, ксилоримба, балафон, плафамба |
| Нєматериялне културне нашлїдство | |
| Реґион | Еквадор, Колумбия |
| Шветове нашлїдство Унеска | |
| Реґион | Репрезентативна лїстина нєматериялного културного нашлїдства чловечества (швета) |
| Датум уписа | 2015. (10. схадзки) |
| Локация уписа | 01099 |
Маримба то музични инструмент хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину тона. Пренєшена є зоз Африки до Южней Америки. Припада типу идиофонох, а по своєй конструкциї подобна є як ксилофон, з тим же маримба ма длугши и ширши древени типки и з нїма ше достава глїбши тон, та би ше могла наволац „ксилофон-бас". Типки направени зоз ружового древа ширини 4,5 – 6,4 цм. Под кажду типку находзи ше резонантна метална цива наштимована спрам основного тона, як и на клавиру. На маримби ше найчастейше грає традицийни шпиви и танци зоз южного Пацифику - обласц у Колумбиї и провинциї Есмералдас у Еквадору а положена є на Унескову лїстину нєматериялного културного нашлїдства чловечества за 2015. рок.[1]
История
[ушориц | ушор жридло]
Ксилофони ше широко хасную у музики заходней и централней Африки. Назва походзи од Банту маримби або малимби ксилофона. Слово маримба формиране зоз „ма 'вельо' и 'римба' єдноцивови'' ксилофон.
Диятонски ксилофони ше зявели у штреднєй Америки у 16. або 17. вику. Перши историйски запис музичарох Мая хтори хасную маримби зоз резонаторами зоз бундави у Ґватемали зазначел историчар Доминґо Юарос 1680. року. Маримба постала барз розширена у 18. и 19. вику, теди кед маримбу маянски и латино ансамбли почали хасновац на фестивалох. Року 1821. маримба преглашена за национални инструмент у Ґватемали на означованю нєзависносци.[2] Резонатори зоз бундави познєйше заменєни зоз гармоничнима древенима шкатулами, а клавиятура преширена на коло пейц диятонски октави. Вариянти зоз типками направени зоз челїку, скла або бамбуса место древених зявюю ше у 19. вику.
Року 1892. Коразон де Єсус Борас Морено, музичар зоз Чияпаса, додал и преширел маримби зоз хроматску скалу зоз додаваньом ище єдного шора звучних цивох, хтори по розпорядку тонох одвитую чарним типком на клавиру.
Часци маримби
[ушориц | ушор жридло]Типки
Типки ше прави зоз древа або даєдного синтетичного материялу. Найприкладнєйше ружово древо, док ткв. падаук може буц алтернатива. Типки зоз синтетичних материялох ґенерално даваю подлєйши квалитет звука у одношеню на древени, алє су туньши и одпорнєйши на условия хвилї.[3]
Резонатори
Резонатори цилиндрични циви заквачени попод типки маримби хтори найчастейше алуминийски, а хтори заслужни за рижнородносц тонох-звука самого инструмента. Попод кажду типку находзи ше по єдна резонантна цива. Циви розличних длужинох, конструовани и пошоровани так же би провадзели розпорядок тонох на клавиру. Длужина резонатора варирує у зависносци од фреквенциї хтору продукує типка. Вибрациї зоз типкох дзвоня док преходза през циви, хтори змоцнюю тон на барз подобни способ як цо би ше змоцнєло цело на ґитари або виолончела. Инструменти хторим обсяг тона преходзи 4½ октави, длужина циви хтори потребни за бас ноти, длугши од висини инструмента. Пре тото дзепоєдни продукователє маримби, як ДеМоров и Маллетецх, дакус муша викривиц конци цивох.
Палїчки (млаточки)
Зоз вдереньом ґумових палїчкох-млаточкох по типкох инструмента достава ше звук. Ручки палїчкох звичайно направени зоз брезового древа, а ридше зоз ратана або фиберґласу.
Обсяг
Нє постої стандардни розпон маримби, алє найчастейши розпон 4 октави, 4.3 октави и 5 октави; тиж доступни и велькосц маримбох обсягу тонох од 4.5, 4.6 и 5.5 октави.

♦ 4 октави: c4 по c7.
♦ 4. 3 октава: a2 по c7. 3 (три) ше одноши на три ноти спод 4
октави инструмента. То найчастейши обсяг.
♦ 4.5 октави: f2 по c7. 5 значи (1/2 половка);
♦ 4.6 октави: e2 по c7, єдно надпомнуце под 4.5.
♦ 5 октави: c2 по c7, єдна цала октава спод 4 октави инструмента.
♦ Бас обсяг (варира, алє напр. у розпону од g1-g3 або c2-f3)
Репертоар
[ушориц | ушор жридло]Оркестeр
Kомпозиторe маримби менєй хасную од других клавиятурних (по форми) зоз оркестерскей секциї удерних инструментох, без огляду же за ню було векше интересованє после 1950. року, як напр. у дїлу Le marteau sans maître Пєра Булеза.[4]

Концерти
Перши соло концерт за маримбу, Кончертино за маримбу, компоновал Пол Крестон 1940. року, по наруджбини Фредерика Петридеса. Кончертино за маримбу премиєрно виведзени 29. априла 1940. у Карнеґи голу зоз солисткиню на маримби Рут Штубер Жан и класичним оркестром.[5]
Други концерт за маримбу, Концерт за маримбу, вибрафон и оркестер, написал Дариюс Мийо 1947. року. [6]
Симфонийски оркестер Ореґона поручел од Томаша Свободе же би викомпоновал Концерт за маримбу и оркестар, оп. 148, 1995. року. [7] Знїмак дїла хтори виведол оркестер и Нил де Понте бул номиновани за награду Ґреми 2004. року за найлєпше инструменталне солистичне виводзенє (зоз оркестром).[8]
Популарна музика
Народна маримба ма место цивох як резонатори поставени бундави хтори виша под древенима типками.
Традицийни ґрупи-бенди хтори граю на маримби окреме популарни у Ґватемали, дзе су национални симбол култури, алє су тиж моцно успоставени и у мексичких державох:
Чияпас маримба (Chiapanecas marimba) и мексичка народна мелодия
Чияпас, Табаско и Оахака. Маримба популарна и у других централноамеричких жемох: Хондурас, Ел Салвадор, Никараґва и Костарико, а тиж медзи Афро-Еквадорцами и Афро-Колумбийцами.[9]
Опатриц ище
Вонкашня вяза
[ушориц | ушор жридло]Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Marimba music, traditional chants and dances from the Colombia South Pacific region and Esmeraldas Province of Ecuador unesco.org. Приступљено 30. 6. 2021.
- ↑ Garland Encyclopedia of World Music (11. 01. 2013). Concise Garland Encyclopedia of World Music. Routledge. стр. 241. ISBN 978-1- 136-09570-2.]
- ↑ „Marimba Bars”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2017. г. Приступљено 20. 04. 2015.]
- ↑ "Marimba | VSL - Academy". www.vsl.info. Retrieved 9 January 2023
- ↑ Conklin, M. Christine (2004). " An Annotated Catalog of Published Marimba Concertos in the United States from 1940-2000" (PDF). University of Oklahoma. p. 17. OCLC 56356967.
- ↑ Kastner, Kathleen (August 1994). "Creston, Milhaud and Kurka: An Examination of the Marimba Concerti" (PDF). Percussive Notes. 32 (4): 83–87. Archived from the original (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.
- ↑ DePonte, Niel (June 1996). "An Analysis of Tomas Svoboda's Concerto for Marimba and Orchestra" (PDF). Percussive Notes. 34 (5): 53–60. Archived from the original (PDF) on 23 December 2022. Retrieved 23 December 2022.
- ↑ Hartenberger, Russell, ed. (2016). The Cambridge Companion to Percussion. Cambridge University Press. p. 50. ISBN 978-1-107-09345-4. OCLC 920816078.
- ↑ Encyclopedia of World Music Volume 2 - South America, Mexico, Central America, and the Caribbean: Part 3 Nations and Musical Traditions. Routledge. Retrieved 28 September 2023.

