Лирашка
| Лирашка | |
|---|---|
| Наукова класификация | |
| Домен | Eukaryota |
| Царство | Animalia |
| Тип | Chordata |
| Класа | Aves |
| Ряд | Passeriformes |
| Фамилия | Menuridae Lesson, 1828 |
| Род | Menura Latham, 1801 |
| Биномне мено | |
| Menura novaehollandiae Latham 1801. | |
| Синоними | |
| Menura novaehollandiae | |
| Menura alberti | |
| †Menura tyawanoides | |
Лирашка подрозумює два файти австралийских птицох хтори жию на копну зоз роду Menura, а зоз фамелиї Menuridae [1]. То птица найпознатша по своєй способносци имитировац рижнородни природни и штучни звуки зоз свойого окруженя и по прекрасним хвоцсе хтори самец розтвера кед ше сце париц. Лирашка спада до найпознатших автохтоних птицох Австралиї, а пирє на єй хвосце єдинствених фарбох.
Класификация лирашкох нє була од початку утвердзена. Перши прикладнїки тей птици до Европи принєшени после 1798. року зоз Нового Южного Велсу. Томас Дейвис, ґенерал майор, илустровал, описал и дал лирашки наукове мено Menura superba, представел ю дружтву Карла Линеа 1800. року. Медзитим, тота робота нє була зазначена и обявена [2][3], так же у медзичаше Джон Латам 1801. року описал тоту файту и наволал ю Menura novaehollandiae, так же, пре важносц класификациї, прилапена тота назва як урядова.
Мено роду Menura настало по углядзе на одредзени фарби пиря на хвосце у форми полумешаца (лат. lunula), од старогреческого слова μήνη mēnē „мешац“ и ουρά ourá „хвост“.
Тота птица достала мено лирашка (серб. лира, птица лира) прето же єй вонкашнє хвостово пирє заокруглєне и здогадує на форму музичного инструменту лира.
Таксономия
[ушориц | ушор жридло]Думало ше же лирашка, попри ярабици и фазана, спада до ряду курох. Наволовали ю и павур и австралийска райска птица. Лирашка нє класификована до ряду птицох шпивачкох док 1840. року нє видата наукова робота о младих, праве вилягнутих лирашкох, и на основи їх розличносцох од младих єдинкох фазана, лирашка класификована до окремней фамелиї Menuridae, и до єдиного роду у тей фамелиї Menura.
Лирашка прастара австралийска животиня, а у Австралийским музею ше находза фосилни остатки хторим старосц утвердзена на коло 15 милиони роки.
У ряду птицох шпивачкох лирашка медзи найвекшима. Тота птица жиє на жеми, ма моцни ноги и талпи и кратки благо заокруглєни кридла. Ридко кеди лєци, а лєци лєм теди кед ше спущує з брега.[4] Лирашка висока од 80 до 99 центи, рахуюци и хвост. Самци кус векши од самичкох. Самичка лирашка чежка 0,9 кили, а самец 1,1 кили.
Справованє и костиранє
[ушориц | ушор жридло]Лирашка поцагнута животиня и нє лєгко ше ґу нєй приблїжиц: кед обачи же є у опасносци, застанови ше и осторожно розпатри околїско, оглаши ше и сцекнє.
Гребе по лїсцу и пренаходзи основну поживу: инсекти (хробачки, лїчинки мухи, моль и його лїчинки), потим стоноги, павуки и хлїсти, а дакеди и ящурки и жаби. Гребанє по лїсцу и його преврацанє представя єдну файту „польопривреди”, бо ше на таки способ формує микробивальнїк за рижни микроорґанизми. Тота активносц доприноши здравю лєсох бо ше загарта потенциялне гориво хторе спричинює огень. Тоти позитивни ефекти утвердзени на вецей милиони гектарох.
Лирашка жиє и до 30 роки, а пари ше у познєйших рокох, и по тим ше розликую од других птицох шпивачкох. Самичка лирашка ше почина париц коло пиятого, шестого року, а самец кед наполнї од шейсц до осем роки. Самци найчастейше шпиваю и танцую у жимским периодзе кед правя гнїздо и на таки способ прицагую и по даскельо самички. Кед направи гнїздо, лирашка знєше єдно вайцо и сама допатра младе.
З аспекту виучованя лирашки, єй шпив найупечатлївши. Шпива цали рок, а найвецей у периодзе пареня, од юния по авґуст. Теди самци можу нєпреривно шпивац и по штири годзини. Писня хтору лирашка шпива то мишанїна елементох єй особного шпиваня и шпиву других файтох птицох, а имитирує и звуки других животиньох, напр. коали и динґа [5]. Найинтересантнєйше и тото же имитирує и рижни звуки з околїска, та и звук воденїчки, моторней пили, автомобилох, алармох, та аж и вилєцованє кульки зоз пушки, цвенканє камери, бреханє пса, плач малого дзецка, бренканє мобилного телефона.
Виглєдовач Сидни Кертис зазначел шпив єдней лирашки хтори здабе на флауту, нєдалєко од Националного парку Нова Анґлия. Року 1969. Невил Фентон, чувар того парку, тиж зазначел шпив хтори здабе на звук флаути. Пошвидко утвердзене же нєдалєко жил єден флаутиста хтори грал рижни мелодиї, а лирашка була його домашнї любимец и з часом почала випущовац таки звуки.
Статус загроженосци
[ушориц | ушор жридло]По сезону велького огня у Австралиї, 2019-2020, вообще ше нє роздумовало о защити лирашки. Од того периоду бриґа о лирашки подзвигнута на високи уровень прето же горели и подруча хтори по теди були безпечни за їх живот пре влажносц у воздуху и ридко кеди горели.
Лирашки Menura alberti то єдна з двох файтох лирашкох хтора ше руша на огранїчених подручох и преглашена є як барз загрожена файта од 2009. року. Друга файта лирашкох, Menura novaehollandiae (Superb lyrebird), була загрожена и скорей пре знїчтожованє єй бивальнїка. Єй популация „станула на ноги”, отримує ше на истим уровню и после огня 2019-2020, кед згорели вельки подруча по хторих ше рушала, алє заш лєм єст мала гранїца же би ше статус загроженосци од звичайного пременєл на загрожени. Попри того, опасносц за тоту файту птици представяю и дзиви мачки и лїшки, алє вшелїяк и дїйствованє людзох на їх бивальнїк.[5]
Интересантносци
[ушориц | ушор жридло]- ♦ Лирашка вецейраз представена як символ и амблем, окреме у Новим Южним Велсу и Викториї (то звичайни бивальнїк лирашки Menura novaehollandiae), и у Квинсленду (звичайни бивальнїк лирашки Menura alberti).

- ♦ Малюнок лиришки Menura novaehollandiae ше находзи на поштовей марки вредносци єдного шилинґу, хтора першираз друкована 1932. року, а тиж ше находзи и на австралийских паперових 100 доларох.
- ♦ Контура самца лирашки Menura novaehollandiae лоґо Австралийскей филмскей комисиї.
- ♦ На зависох у Викториянским народним театре уткани мустри лирашки Menura novaehollandiae.
- ♦ Пред тим як Квинслендски конзерваториюм за музику постал состойна часц Универзитету Ґрифит, контура лиришки Menura alberti була його лоґо. У тим лоґу горня часц дириґентскей палїчки у форми хвоста лирашки.
- ♦ Малюнок лирашки ше находзи на верху герба Пангеленского шестриньства Alfa Hi Omega (Универзитет у Индияни, ЗАД, 1885).
- ♦ Велї австралийски подприємства у своїх назвох и лоґоох хасную назву и малюнки тей прекрасней птици шпивачки.
- ♦ Жем лиришки друга назва за Стшелецки горски венєц у реґионє Ґопсланд (юговосточна часц Викториї, Австралия).
- ♦ Контури самца и самички, у чаше облєтованя коло себе, находза ше на заглавю насловного боку новинох The Betoota Advocate.
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Лирашка - Самец
-
Самец
-
Лирашка - Облєтованє (задзеранє)
-
Прекрасна птица - Лирашка, Виктория (Австралия)
-
Албертова Лирашка
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, eds. (2023). “Lyrebirds, scrubbirds bowerbirds, Australasian treecreepers, Australasian wrens” , World Bird List Version 13.1. International Ornithologists' Union.
- ↑ 3 Davies, Thomas (4 November 1800). "Description of Menura superba, a Bird of New South Wales" . Transactions of the Linnean Society. Vol. 6. London (published 1802). pp. 207–10.
- ↑ 4 Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Lyre-Bird" . Encyclopædia Britannica (11th ed.). Cambridge University Press.
- ↑ 5 Lill, Alan (2004), "Family Menuridae (Lyrebirds)", in del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Christie, David (eds.), Handbook of the Birds of the World. Volume 9, Cotingas to Pipits and Wagtails, Barcelona: Lynx Edicions, pp. 484–495, ISBN 84-87334-69-5
- ↑ 5,0 5,1 5 Lill, Alan (2004), "Family Menuridae (Lyrebirds)", in del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Christie, David (eds.), Handbook of the Birds of the World. Volume 9, Cotingas to Pipits and Wagtails, Barcelona: Lynx Edicions, pp. 484–495, ISBN 84-87334-69-5