Прейдз на змист

Лира

Материял зоз Википедиї
Лира

Лира (греч. λύρα, лат. lyra) то струнови музични инструмент, єден з найпопуларнєйших инструментох у Старей Греческей.[1] Єй резонантна шкатула-корпус була направена зоз коритнявкового щита. Учиц ше грац на лири було обовязне за младеж. Попри лири, познати гречески инструменти то китара и аулос. Антични струнови инструмент лира бул познатии Сумерцом, Єгипчаньом и другим народом Блїзкого восотку. У Греческей достава свою типичну форму, подобну ґитари, зоз 5 по 7 струни, хтори ше потарговало зоз пальцами лєбо пирком (плектрум).[2]

Розширела ше од 6. вику пред нову еру, поготов як инструмент греческих поетох и шпивачох хтори шпивали лирику (лирску поезию).

Лира ма свойо походзенє у древней историї и хаснована є у даскелїх старих културох у реґиону Штредожем'я. Найстарши прикладнїки лири пренайдзени у археолоґийних викопинох у Месопатамиї, хтори походза од коло 2700 роки п.н.е.[3][4] Найстарши лири зоз Плодного полумешаца познати як восточни лири и розликую ше од других старих лирох поровней основи. Пренайдзени су у археолоґийних викопинох у Єгипту, Сириї, Анадолиї и Леванту.[5]

Округла лира лєбо заходна лира тиж настала у Сириї и Анадолиї, алє нє була вельо хаснована и на концу щезла на востоку коло 1750. року пред нову еру. Округла лира ше так волала пре єй заокруглєну основу. Зявела ше ознова вельо вики познєйше у старей Греческей 1700-1400. роки п.н.е. и поступно ше розширела по цалим Римским царстве. Тота лира послужела як предходнїк европскей лири познатей як ґерманска лира лєбо рот хтора була барз хаснована у сиверозаходней Европи, скорей як ше зявело християнство та по штреднї вик.

Етимолоґия

[ушориц | ушор жридло]
Греческа вазна, музa хтора грає на форминксу, (файтa лири)

Найвчаснєйше споминане слово лира то микенски гречески ру-ра-та-е, хторе значи лиричаре и написане є зоз линеар Б писмом. У класичним греческим язику, слово „лира” може ше одношиц и на аматерски инструмент, хтори менша верзия професионалней китари и восточноеґейского барбитона, лєбо ше лира пообщено може одношиц на шицки три инструменти як фамелию струнових инструментох. Анґлийске слово приходзи прейґ латинского зоз Греческей.

Класификация

[ушориц | ушор жридло]

Хорнбостел-Заксов систем класификує лиру як члена фамелиї инструментох лаути, хтора єдна зоз фамелиї зоз класификациї кордофоних инструментох. Хорнбостел-Закс дзелї лири до двох ґрупох: углїбеней лири форми миски (зазначени ч. 321.21), и лири форми шкатули (ч. 321.22). У орґанолоґиї (наука о инструментох), лира припада ярмовей лаути, понеже то лаута хторей струни причверсцени за ярмо хторе лєжи у истей ровнї як и звучни стол-рам, а сосотої ше зоз двох кракох и часци хтора стої попрейґа.

Стари (древни) лири

[ушориц | ушор жридло]

Постоя докази о розвою велїх формох лири зоз периода 2700. пред нову еру. Лири зоз античного швета науковци дзеля до двох окремних ґрупох; восточни и заходни лири, хтори дефиновани зоз актами по моделу ґеоґрафиї и хронолоґиї.[6]

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Andersson, Otto. The Bowed Harp, translated and edited by Kathleen Schlesinger (London: New Temple Press, 1930).
  • Bachmann, Werner. The Origins of Bowing, trans. Norma Deane (London: Oxford University Press, 1969).
  • Maas, Martha; Snyder, Jane McIntosh (1989). Stringed Instruments of Ancient Greece. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-030003686-2.

Вонкашня вяза

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Општа енциклопедија Југославенског лексикографског завода, свезак 5 (Л-Нигх), Загреб 1979, стр. 139
  2. Општа енциклопедија Југославенског лексикографског завода, свезак 5 (Л-Нигх), Загреб 1979, стр. 139
  3. Klaus Wachsmann; Bo Lawergren; Ulrich Wegner; John Clark (2002). „Lyre (from Gk.; Lat. lyra)”. Grove Music Online. Oxford Music Online.Oxford University Press
  4. Lawergren, Bo (фебруар 1998). Distinctions among Canaanite, Philistine, and Israelite Lyres, and Their Global Lyrical Contexts (pdf). Bulletin of the American Schools of Oriental Research (309): 41—68. JSTOR1357602 SemanticScholar S2CID 163212339 163212339 DOI10.2307/1357602
  5. Josho Brouwers (15. 10. 2019).„The Agia Triada sarcophagus”. Ancient World Magazine. Приступљено 25. 1. 2023.
  6. palaeolexicon „word study tool of ancient languages „word study tool of ancient languages”