Лира

Лира (греч. λύρα, лат. lyra) то струнови музични инструмент, єден з найпопуларнєйших инструментох у Старей Греческей.[1] Єй резонантна шкатула-корпус була направена зоз коритнявкового щита. Учиц ше грац на лири було обовязне за младеж. Попри лири, познати гречески инструменти то китара и аулос. Антични струнови инструмент лира бул познатии Сумерцом, Єгипчаньом и другим народом Блїзкого восотку. У Греческей достава свою типичну форму, подобну ґитари, зоз 5 по 7 струни, хтори ше потарговало зоз пальцами лєбо пирком (плектрум).[2]
Розширела ше од 6. вику пред нову еру, поготов як инструмент греческих поетох и шпивачох хтори шпивали лирику (лирску поезию).
Лира ма свойо походзенє у древней историї и хаснована є у даскелїх старих културох у реґиону Штредожем'я. Найстарши прикладнїки лири пренайдзени у археолоґийних викопинох у Месопатамиї, хтори походза од коло 2700 роки п.н.е.[3][4] Найстарши лири зоз Плодного полумешаца познати як восточни лири и розликую ше од других старих лирох поровней основи. Пренайдзени су у археолоґийних викопинох у Єгипту, Сириї, Анадолиї и Леванту.[5]
Округла лира лєбо заходна лира тиж настала у Сириї и Анадолиї, алє нє була вельо хаснована и на концу щезла на востоку коло 1750. року пред нову еру. Округла лира ше так волала пре єй заокруглєну основу. Зявела ше ознова вельо вики познєйше у старей Греческей 1700-1400. роки п.н.е. и поступно ше розширела по цалим Римским царстве. Тота лира послужела як предходнїк европскей лири познатей як ґерманска лира лєбо рот хтора була барз хаснована у сиверозаходней Европи, скорей як ше зявело християнство та по штреднї вик.
Етимолоґия
[ушориц | ушор жридло]
Найвчаснєйше споминане слово лира то микенски гречески ру-ра-та-е, хторе значи лиричаре и написане є зоз линеар Б писмом. У класичним греческим язику, слово „лира” може ше одношиц и на аматерски инструмент, хтори менша верзия професионалней китари и восточноеґейского барбитона, лєбо ше лира пообщено може одношиц на шицки три инструменти як фамелию струнових инструментох. Анґлийске слово приходзи прейґ латинского зоз Греческей.
Класификация
[ушориц | ушор жридло]Хорнбостел-Заксов систем класификує лиру як члена фамелиї инструментох лаути, хтора єдна зоз фамелиї зоз класификациї кордофоних инструментох. Хорнбостел-Закс дзелї лири до двох ґрупох: углїбеней лири форми миски (зазначени ч. 321.21), и лири форми шкатули (ч. 321.22). У орґанолоґиї (наука о инструментох), лира припада ярмовей лаути, понеже то лаута хторей струни причверсцени за ярмо хторе лєжи у истей ровнї як и звучни стол-рам, а сосотої ше зоз двох кракох и часци хтора стої попрейґа.
Стари (древни) лири
[ушориц | ушор жридло]Постоя докази о розвою велїх формох лири зоз периода 2700. пред нову еру. Лири зоз античного швета науковци дзеля до двох окремних ґрупох; восточни и заходни лири, хтори дефиновани зоз актами по моделу ґеоґрафиї и хронолоґиї.[6]
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Римска фреска зоз Помпеї, 1. вик н. е., приказує хлопа у театралней маски и жену хтора ноши венєц док грає на лири.
-
Микенски саркофаґ Ая Трияде, 14. вик п. н. е., зоз найвчаснєйшу лиру зоз седем струнами, хтору трима чловек у длугоким облєчиву.
-
Жена зоз лиру, Явна библиотека у Нюйорку, Мид-Менхетн. Колекция сликох.
-
Лира подобна китари, Археолоґийни музей у Солуну, Гречesка.
-
Зродни инструмент лири, Африцкa култура, Дар ес Салам - УНЕСКО - фото,
-
Музей музичних инструментох у Милану
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Chisholm, Hugh, ur. (1911).„Lyre”. Encyclopædia Britannica (язик: анґлийски) (11 виданє). Cambridge University Press.
- Andersson, Otto. The Bowed Harp, translated and edited by Kathleen Schlesinger (London: New Temple Press, 1930).
- Bachmann, Werner. The Origins of Bowing, trans. Norma Deane (London: Oxford University Press, 1969).
- Maas, Martha; Snyder, Jane McIntosh (1989). Stringed Instruments of Ancient Greece. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-030003686-2.
- Matanya, Ophee (1987). „The story of the lyre-guitar”. Soundboard. св. XIV бр. 4.
- Feature - The Lost Sounds Orchestra Архивирано из оригинала 09.05. 2015. року.
Вонкашня вяза
[ушориц | ушор жридло]- Reflecting on Hornbostel-Sachs’s Versuch a century later for classification category
- Summary of the evolution of structural features in tonal organization
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Општа енциклопедија Југославенског лексикографског завода, свезак 5 (Л-Нигх), Загреб 1979, стр. 139
- ↑ Општа енциклопедија Југославенског лексикографског завода, свезак 5 (Л-Нигх), Загреб 1979, стр. 139
- ↑ Klaus Wachsmann; Bo Lawergren; Ulrich Wegner; John Clark (2002). „Lyre (from Gk.; Lat. lyra)”. Grove Music Online. Oxford Music Online.Oxford University Press
- ↑ Lawergren, Bo (фебруар 1998). Distinctions among Canaanite, Philistine, and Israelite Lyres, and Their Global Lyrical Contexts (pdf). Bulletin of the American Schools of Oriental Research (309): 41—68. JSTOR1357602 SemanticScholar S2CID 163212339 163212339 DOI10.2307/1357602
- ↑ Josho Brouwers (15. 10. 2019).„The Agia Triada sarcophagus”. Ancient World Magazine. Приступљено 25. 1. 2023.
- ↑ palaeolexicon „word study tool of ancient languages” „word study tool of ancient languages”